1. Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
На приватном плану, мој највећи успjех је, свакако, моја породица, супруга Ружица и дванаестогодишњи син Никола. Када је у питању професија којом се бавим, успjех је то што радим и руководим једном од најбољих предшколских установа у Републици Српској, а то је ПУ Дјечији вртић „Драган и Зоран“. Неизмjерну захвалност за то дугујем оснивачима и власницима ове установе, Новки и Радивоју Јелићу. Такође, успjехом сматрам и то што сам аутор дидактичке игре под називом „Игром кроз Српску“, прве дидактичке игре настале у Републици Српској, коју је на приједлог Министарства просвјете и културе објавио „Завод за уџбенике и наставна средства“ и која је до сада штампана у 6.000 примјерака. Свакако, великим успјехом сматрам и то што сам постао члан Стручног тима за реформу прешколског васпитања и образовања при Министарству просвјете и културе. То уједно сматрам и наградом за мој  досадашњи рад у области предшколског васпитања и образовања.
 
2. Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао?
Као и већина дјечака, у раном  дјетињству сам маштао да постанем фудбалер. И то фудбалер ,,Партизана’’, пошто сам велики навијач овог клуба. Касније, током тинејџерских дана размишљао сам да се бавим пословима у вези са саобраћајем. Ипак, на крају сам изабрао оно уз шта сам одрастао, а то су педагошке науке, имајући у виду да су ми родитељи, мајка Милица и отац Радивој, били просвјетни радници.
 
3. Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедњих година?
Што се тиче књижевне и филмске умјетности предност увијек дајем домаћим ауторима. Зато бих, у овом моменту, издвојио романе „Солунска 28“, који је феноменално написао др Неле Карајлић, као и „Александар од Југославије“, Вука Драшковића.
 
4. Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
Као што сам већ рекао дјечји сан ми је био да постанем фудбалер. Ту љубав према фудбалу сам пренио и на сина Николу, који већ неколико година тренира у ОФК „Зенит“. Своје слободно вријеме, зато ја проводим, пратећи Николу на тренинзима, утакмицама и турнирима, па слободно могу рећи да ми је то хоби и нешто што ми причињава велико задовољство.
 
5. Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?
Када бих детаљно одговорио на ово питање требало би доста страна у новинама. Зато ћу у кратким цртама рећи моја запажања. Наравно да има добрих ствари, али има и доста тога што би требало плански унапређивати. Кад ово кажем мислим на све сфере живота у овом граду. За ову прилику бих издвојио мишљење да треба више шанси давати младим и успјешним људима. Треба им омогућити да сав свој потенцијал испоље овдје. Главни разлог за нечији ангажман требали би бити стручност и способност, а не подобност и чланство у некој политичкој организацији. Само на тај начин Бијељина ће моћи да се унапређује и развија у правом смијеру.
 
6. Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
Уколико би се радило у складу са оним што сам рекао у претходном одговору, сигуран сам да би Бијељина и Семберија у будућности били дивно мјесто за живот. Бијељина би била перспективан град, град младости и град великих могућности. Искрено се надам и хоћу да вјерујем да ће до тога и доћи.

​Семберија инфо (Семберске новине)