Душанка Панић (56), пјесникиња и сликарка, живи у семберском селу Бродац. Објавила је до сада три збирке поезије, коју пише још од средњошколских дана. Пјесме су јој објављиване у зборницима, часописима и листовима. Углавном пише лирску, али и хаику поезију.
 
Трећом збирком „Трешњин цвијет“ Душанка Панић се потврдила као пјесникиња која је овладала мајсторством обликовања стихова.

-Пишем љубавну поезију, али имам и пјесме које се подводе под мисаоно – дескриптивне. У суштини, то је лирска поезија настала из моје душе. Пишем онда када имам тешке фазе у животу, односно када сам посебно радосна. Када се живот одвија ,,из крајности у крајност”, онда пишем. Иначе, када се ништа не дешава, онда немам ни инспирацију да нешто напишем. Поезија захтијева јаке емоције, јер се само у таквом стању може изњедрити стих и пјесма која ће бити вриједна за објављивање и коричење. Док сам живјела у Бијељини, као члан Књижевног клуба ,,Јован Дучић” често сам гостовала на књижевним сусретима у градовима региона. По повратку на село, у Бродац, дружење са пјесницима се прориједило. Тренутно поезију пишем, да се тако изразим, у самоћи. У међувремену сам почела и сликати”.

Душанка за портал Семберија инфо каже да поезија и сликарство имају нешто заједничко, нешто што их спаја.

- Када је сликарство у питању, касно сам почела сликати, тако да сам у свему томе  веома самокритична. Дискутабилно је колико је то квалитетно, али је битно да се осјећам испуњеном док стварам”, каже за портал Семберија инфо Душанка Панић.

Семберија инфо