Стево Гаврић (70), настањен у семберском селу Хасе, од 1995. године бави се пчеларством. Његов пчелињак је тренутно смјештен у Прибоју, на родном огњишту. Стево каже да још увијек има сачуване кошнице које је својевремено конструисао и склапао његов отац, из давне 1948. године. Он се пчеларењем почео бавити из здравствених разлога, сматрајући дружење с пчелама као један вид терапије.
 
На почетку разговора за ,,Семберске” Стево Гаврић истиче да мајски старт сезоне у пчеларству, судећи по резултатима првог врцања меда, наговјештава једну медоносну годину.

- Ова година је добро почела и прво врцање је донијело 21 до 22 килограма багремовог меда по сандуку. Наравно, око 40 одсто меда остаје у сандуцима, како би пчеле имале храну за наредни период. Након првих здравствених проблема и инфаркта у 1995. години, одлучио сам да набавим прву кошницу. С друге стране, пчеларство је и породична традиција, јер се и мој отац бавио производњом меда. Од три пчелиња друштва из прве године, убрзо сам формирао тринаест пчелињих друштава. Људи који се годинама баве пчеларством, рекли су ми да је у питању својевртсан вид терапије, јер је довољно надисати се зрака изнад кошнице и човјек ће се осјећати пуно боље, каже Стево Гаврић, истичући да је пчеларство више од хобија, јер може бити и значајан извор прихода за једно домаћинство, уколико му се човјек озбиљно посвети.
​

- У протеклих двадесетак и више година успјешно сам се борио против варое, пратио сам све промјене у кошницама и настојао да за прољеће припремим здрава и снажна пчелиња друштва која ће спремно дочекати прољетну и љетну сезону. Уколико се не води рачуна о стању у кошници, друштва излазе нејака у прољеће и долази до угинућа већег броја пчела. Изузетно је важно процијенити и то колико пчелињим друштвима треба оставити хране током зиме. Због тога сам увијек имао минималне губитке у кошницама. Наравно, треба пратити и стање са вароом. До краја августа, када се друштва припремају за зиму, треба кошнице, односно пчеле очистити од варое. Некада се димљење обавља три пута у одређеним временским размацима, а некада се ни након десетак димљења вароа не може у потпуности уништити”, каже Стево Гаврић, истичући да димљење без контроле не даје добре резултате.

Он каже да се некада није ни знало за вароу у нашим крајевима и меда је било у избобиљу. Данас владају друга правила у пчеларству. Од тога колико пчелар обезбиједи хране пчелама у зимском периоду, зависи и колико ће меда добити током сезоне. Што се тиче пчелињих производа, Стево каже да је обезбјеђивао мање количине прополиса за своје потребе, док полен и матичну млијеч није сакупљао, јер за то треба имати добре услове.

(АРХИВА СЕМБЕРСКИХ НОВИНА)