Борац за права дјеце и омладине

Aнгелина Филиповић, ученица бијељинске Гимназије „Филип Вишњић“, понос је ове школе, али и Бијељине, јер се, већ као средњошколка, здушно бори за права омладине и дјеце. 

Ангелина је координатор Асоцијације средњошколаца у БиХ за Бијељину, учесник бројних семинара, такмичења из области програмирања, сарадник бројних портала када су у питању теме које се тичу младих, има успјеха када су у питању омладински активизам и комуникацијске вјештине... 

Са представницима бијељинског Удружења „Отахарин“ у Сарајеву је заједно са другим омладинцима учествовала у мијењању закона о дјечијим правима у БиХ. 
- Онолико колико ми формално образовање пружа вид личног сазријевања и напредовања исто тако неформално образовање ме подстиче да ширим видике и напредујем у пољима неке практичне наставе“, изјавила је за „Семберске новине“ Ангелина Филиповић. Према њеним ријечима, под тим подразумијева вид напредовања у комуникацијским вјештинама и исто тако у вјештинама које се тичу мијењања мишљења, који кроз овај вид практичне наставе, реконструише и обнавља. 

- Мислим да је неформално образовање ствар свеопштег добра, а опет никакав материјални удио не може да достигне онај лични бенефит који води до неких већих промјена, већих чак и од нашег ега који нас пречесто заустави у личном расту и развоју, баш онда када схватимо да промјене не стичемо, него правимо“, истиче Ангелина.
 
Ова перспективна дјевојка подсјећа да је координатор Асоцијације средњошколаца у БиХ локалног тима Бијељина, што је, како каже, једно од њених већих постигнућа.
- Потреба да свјесно мијењам своју перцепцију гледишта и схватања ствари мени је била од круцијалне важности и самим тим ме водила у даљем упознавању себе и својих могућности’’, каже Филиповић. 

Као координатор локалног тима Бијељина, истиче она, успјела је да побољша своје способности у комуникацијским вјештинама и самим тим да покуша заинтересовати младе људе да се унаприједе њој блиским темама. Тиме, како каже, покушава и да мало више упути локалну заједницу о потребама и вриједностима омладине која живи са великим квалитетима које изражавају и тиме покушавају да то у њиховој околини заживи.

- Сама позиција ме је доста мотивисала за рад и многе друге аспекте како активизма и волонтеризма, тако и умјетничког изражавања, комуникацији... По мом мишљењу, задовољила сам свој критеријум вриједног и стабилног средњошколца наше локалне заједнице и зато помажем и другим средњошколцима да остваре исто’’, рекла је Ангелина Филиповић. 

Како каже, рад у локалном тиму, као и рад у невладиној организацији „Отахарин“ јој помажу да се изгради и стекне довољно квалитета за будуће занимање. Поред свакодневних школских обавеза, признаје Ангелина, свакодневно нађе времена за краткотрајно, а њој од круцијалне важности, дружење са малим интелектуалцима.
 
Рад у „Отахарину“, поред времена и пажње коју она пружи дјеци, пружа јој и лични бенефит дуготрајног искуства. 
- Онолико знања колико посједујем, толико се трудим да пружим и употпуним одрастање тим дивним бићима, који ми то узвраћају осмијехом и захвалношћу која расте сваким даном’’, изјавила је Ангелина. Посао њене будућности, како каже,  би требало да се своди на обједињавање скупљених вјештина из поља педагогије, психологије...

- У  неком спектру објединила бих и моје комуникацијске вјештине и створила факултетски образованог социјалног радника, али потрудила бих се да то не буде пасивно, него да све ове вјештине употријебим и да моје занимање буде коегзистенција мојих умијећа’’, нагласила је Ангелина. 

Каже да су невладине организације биле од круцијалне важности да упозна себе, своје амбиције и афинитете.
- Данас то испољавам на многим пољима, али, опет, и то зависи од могућности које су пружене нама средњошколцима. Учествовање на IT girls такмичењу и пролазак даље, које је подржао УН, ме је подстакло да се окушам и у тој сфери. Мада то предивно искуство ми је донијело много већу лекцију, него што се могло очекивати’’, рекла је Ангелина. 

Њене ваннаставне активности се највише своде на идеје за неке нове подухвате, наравно на умјетничко изражавање, које, како каже, зависи од њених способности и позвања тог поља умјетности, а ту је и читалачки дух који је настао захваљујући њеном кућном васпитању, а наставио се схватањем колика је важност у прочитаним књигама.
 
- Моја амбиција за писањем родила се у основној школи, захваљујући дивној учитељици која је то примијетила и та амбиција се и наставила и прерасла у неке мање и више вриједне награде које носим још из тог доба - основног школовања’’, присјећа се Ангелина. 

Сада је то, како каже, прерасло у неке чланке и веб портале који пружају могућност младима да не потискују своје умјетничке афинитете.
- Писање за портале, како на локалном, тако и на државном нивоу, подстиче ме да се даље и много више развијем у сфери дескриптивног изјашњавања личних ставова и погледа’’, изјавила је Ангелина и нагласила да јој много значи подршка породице. 

- Родитељска жеља је да моја сестра близнакиња и моја два брата близанца, сутра не упаднемо у рупу безумља и да не дозволимо ни себи, а ни другима да се преваре, па гордост постану наша карактеристика’’, рекла је Ангелина. 
Промјене су оно, како каже, што ми поставимо на пут одрастања, зато промјене никада неће доћи ни од куда, него из нас самих. 
​
- Мислим да је бит побјећи од оправдања и изговора зашто се сједи у мјесту и упркос томе бити довољно јак да продреш у свијет, понекад и уз патњу, јер она апсорбује живот“, закључила је за ,,Семберске новине’’ Ангелина Филиповић. 
         
Семберске новине/Семберија ИНФО/Текст и фото:З.Кусмук