Mоја је душа поезија,/срце перо што је пише./ Мисли су моје илузија,/ а живот хоће да их брише. Није случајно настао стих: „Пјесници су вјечно чуђење у свијету“.

Наш суграђанин, пјесник Млађо Станишић, рођен у Бргулама код Вареша, аутор пет објављених пјесничких збирки, и још неколико припремљених, а необјављених, један је од ријетких савремених пјесника са ових наших балканских простора који је за себе одавно обезбиједио  мјесто на пјесничком Парнасу. Било да пише завичајну, односно родољубиву, патриотску поезију, или да се препушта слатким јадима љубавне поезије, Станишић остаје досљедан себи и свом особеном стилу. 

По природи скроман и тих, Млађо Станишић ће вам сатима и сатима причати о поезији, о проживљеним ратним страхотама, о избјеглиштву и сељењу ,,од немила до недрага”, о исконској човјековој потреби да се бори и да се никада не предаје.

Млађо Станишић, с нескривеним поносом, данас прича о својој породици која је прошла кроз бројне ратне ,,Сциле и Харибде”, о својим синовима, Страхињи и Слободану, информатичару и љекару,који су наслиједили очев пјеснички ген, те и сами почели да пишу поезију. Станишић је прије шеснаест година објавио збирку „Нешто се страшно овдје збило“ (2003), којом је озбиљно закорачио у свијет пјесништва. 

Након тога ређале су се збирке: „Нада је негдје иза неба“ (2008)  „Илијаш – огњиште ужареног бола“ (2013), „Немој ме питати зашто  пишем“ (2017), ,,Кад нађем срећу, шта ћу с тугом” (2018) .

У припреми за објављивање налазе се још двије збирке: „Ширином ме притишће равница“ и „Чему све то данас и зашто“. 

Млађина поезија је, како примијетише књижевни критичари и приређивачи његових збирки, кристално чиста и јасна, испуњена емоцијама, симболима и метафорама. Неки ће у његовим стиховима препознати Јесењинове и Ракићеве риме, док ће многи у  стиховима, јачим од гранита, препознати народног пјесника, писца осмераца и десетераца, који исписују ,,вјечни споменик јуначком илијашком народу и илијашким борцима и див – јунацима”.

Овјенчан бројним пјесничким наградама, повељама и дипломама, заступљен у домаћим и европским зборницима поезије, превођен на бугарски, шведски и норвешки језик, Станишић не заборавља све оне који су му својевремено помогли да одштампа своје збирке пјесама. Посебну захвалност, како каже, дугује директору и власнику ,,Стеко центра” Миленку Стевановићу, гдје је тренутно и запослен, јер је Стевановић имао разумијевања за Млађин пјеснички дар и таленат, те је помогао издавање сваке од његових пет пјесничких збирки. 
                               
Семберске новине/Семберија ИНФО/Љ.Љубојевић
​Фото: Б.Милошевић