Драгослав Перић, познати бијељински адвокат, више од 25 година бави се адвокатуром. Перић је, стицајем околности, од 1993. године био на евиденцији у Адвокатској комори Војводине, јер је живио и радио у Зрењанину, да би у 1996. години, како каже, дефинитивно преселио адвокатску канцеларију у Бијељину. 

Кроз дугогодишњу адвокатску праксу Перић је пуно радио у области парничних  и кривичних поступака, иако је свјестан, како каже, да се неминовно иде ка специјализацији у овој професији.

-У глави то још увијек не могу да преломим, иако ми је интересантна и „парница“ и „кривица“. Осјећао бих се некако недореченим, уколико бих се бавио само „парницом“ или искључиво „кривицом“.  Убијеђен сам да адвокат може бити истовремено успјешан и као парничар и као кривичар. Ипак, времена се мијењају, тако да ће млађе генерације неминовно морати ићи на специјализацију области којом ће се бавити. Тренутно заступам клијенте и у изузетно компликованим и сложеним предметима, као што је случај Бобар банке на Суду БиХ, али и предмете у којима су моји клијенти оптужени за ратне злочине. Све то подразумијева огромну одговорност и обимну припрему за рад на таквим предметима. Озбиљна припрема за претрес, прикупљање и обрада материјалних доказа, припрема за испитивање свједока, све је то изузетно одговоран и ризичан посао. Када вам неко, практично, повјери свој живот,  односно када у својим рукама, да се тако изразим, држиш нечији живот, то није нимало безазлено. Уколико желите да будете темељити у свом раду, онда морате потрошити огромну количину енергије да бисте све припремили онако како се то од вас и очекује“.

Коментаришући узречицу, да је правда спора, али достижна, Перић се осврнуо и на тренутно стање у домаћем правосуђу које је кроз реформске процесе усвојило и прихватило и модел англосаксонског права.

- Ми смо покушали примијенити неке елементе англосаксонског права и они се формално – правно и примјењују у кривичним поступцима. Ипак, ми сада, двадесетак година касније, видимо и слабости тог наметнутог или одређеног реформског правца или пута који нам је прописан или наметнут почетком овог вијека. Видимо да су учестале прозивке судија, коментари о неморалности појединих судија, као да се створио некакав одиум у јавности против судија. Лоше понашање неких судија поткрепљује се примјером судије из Зенице, са другостепеног суда, који је чак био осуђен за силовање. У жижи јавности је и ВСТС БиХ и понашање појединих чланова. То није добра референца, када је у питању правосуђе. Када то чита и стручна и нестручна јавност, остаје горак укус у устима. Најављују нам и нову реформу у правосуђу, али, мислим да ниједна реформа не може успјети без добрих кадрова. Квалитетни кадрови морају бити носиоци правосудних функција, правнички писмени. Они морају стриктно реализовати оно што пише у закону. Никада не могу обје стране бити задовољне одлукама, али мислим да ВСТС БиХ сада куша кашу коју је сам закувао, јер су имали слободу у одлучивању и понашању. Избор другостепених судија мора се промијенити и на та мјеста треба да дођу судије који су имали најмање преиначених првостепених пресуда. То је рјешење проблема. Не могу се другостепене судије именовати из неких јавних фирми и институција, из електро - дистрибуција и пореских управа. Другостепене судије морају имати огромно радно искуство и праксу, константан рад у парници или кривици. Тренутно имамо катастрофалне изборе судија, чак и избор судија на неодређено вријеме. Уколико је избор лош, онда то није добро. Поставља се и питање, зашто се приликом понављања грешака не разрјешавају такве судије”.

Адвокат Перић истиче да ВСТС БиХ најчешће одбија све примједбе и жалбе на рачун судија, истичући како судија има дискреционо право, иако се не придржава одредби ЗКП –а или Кривичног закона, што би морало бити санкционисано.

- Имамо такву стварност у правосуђу, да можемо слободно рећи, како нешто шкрипи у правосуђу и како у свему томе нешто није добро. Политика је доминантна и у правосуђу, јер данас не можемо ни на пијацу отићи, а да нисмо усмјерени на то код кога ћемо купити неку воћку и за кога је неко гласао. Толико је политика у свему присутна, да је за нас све постало политика. Али, за све политике морало би бити заједничко добро правосуђе. Добро правосуђе је независно правосуђе. Имамо ми у пракси ту независност судија, да их не можеш разријешити и нису постављени на одређен рок. С друге стране, морамо се суочити са чињеницом, да има судија који нису дорасли свом задатку. То се види кроз формално-правне грешке које праве судије. Не може се десити да, након уложене жалбе, судија поништи пуномоћ адвоката. То су кардиналне грешке због којих ВСТС мора реаговати. Уколико одбрани једног таквог судију, стотину њих ће бити још јачи и агресивнији у свом незнању”.

Адвокат Перић каже да су многе ствари лако рјешиве, јер у том случају не бисмо говорили о корупцији и другим девијацијама у правосуђу. Адвокати су у свему томе у позицији ,,између чекића и наковња”. 

- Задатак адвоката је да стекне повјерење  код клијента, код своје странке. Волим радити са странкама, упознати их са чињеницама, упознати их са доказима онако како ја то видим, а не како то види судија. Клијенту нудим више праваца у поступку и нудим им да изаберу којим путем ћемо ићи. Било је у протеклих 25 година и специфичних и тешких и оних мање тешких или лаких предмета. Сви су предмети специфични, јер се тичу односа који градиш према странци, судијама, судским инстанцама. Све је то спецификум који адвоката одређује и детерминише у том координатном систему правосуђа. Нема веће похвале него када ти бивша странка пошаље неку нову странку. То је највеће признање за рад и највећа реклама. Тако се адвокати треба да представљају у овом послу.
​
Коментаришући интенције за увођење фискалних каса у адвокатске канцеларије, Перић каже да су зараде адвоката транспарентне, јер постоји адвокатска тарифа, акт који је држава донијела, и тачно се може утврдити колико који адвокат током мјесеца добије новца за заступање странака на судовима. Пореска управа то може провјерити једним кликом на рачунару, каже адвокат Перић.
                                                 
Семберске новине/Семберија ИНФО/Љ.Љубојевић
Фото: Б.Милошевић