Борјан Дивљановић (35), већ двије и по године бави се графичком припремом и дизајном у Бијељини. Тренутно је међу пионирима у овој области, јер самостално ради, али организује и предавања у Привредној комори Републике Српске. Већ три године заредом  учествује и на прољетном Дигиталном форуму који организује Вањскотрговинска комора Босне и Херцеговине, гдје се бави савјетовањем клијената који организују мале и средње производње у графичкој индустрији, о теми: „Како паметно инвестирати у графичкој индустрији“.



Дивљановић је основне и мастер студије завршио  на Техничком факултету у Новом Саду, одсјек графичко инжењерство и дизајн, гдје је једно вријеме радио и као асистент на 3Д визиуализацији, али се, сплетом околности, вратио у Бијељину. Данас каже да је то био добар потез за њега, јер је врло брзо добио посао, напредовао у послу, иза чега је стајао његов огроман лични рад, труд и одрицање. Истиче вриједност „новосадске графичке школе“, поредећи је са загребачком или београдском графичком школом, наглашавајући да она нуди пуно више. Волио је, каже, и графичко инжењерство и дизајн, те је паралелно, како наглашава, „гурао“ обје те приче. 

- Овај посао можете радити само уколико га искрено волите. Не постоји новац, нити нешто друго чиме се све ово може платити. Тренутно смо пионири у овој области, јер смо једини декларисани графички студио у Бијељини. Наш покретачки мото је графичка припрема и дизајн, јер одатле генеришемо нове вриједности које даље иду у производњу, за друге намјене, за пројектовање. Пројектујемо и визуелне комуникације, објекте, излоге. Пратимо клијента од самих почетака. Наш круг пословања је затворен, јер већина људи који код нас дођу, одлучују се да их пратимо од почетка до краја. Уколико не реализујемо пројекат, онда га надгледамо. У суштини, све опет почиње од самог дизајна.“.

Борјан каже да је „дизајн отворена књига“ и да је пожељно излазити и „изван граница зацртаних стандарда и правила“.

- Постоје основна техничка правила  које се морају испоштовати, као што је величина текста, видљивост. То некад дизајнерима недостаје. Клијентима стрпљиво објашњавам како нешто треба да изгледа, од типографије, па до слагања боје и квалитета фотографије. Нема доброг дизајна без добре фотографије и добре типографије. Комбиновање боја је тај додатни, трећи елеменат“.

Борјан Дивљановић каже да већина предавача на школама дизајна покушава продати своје производе, а већином су то штампачи или додатна опрема. Друга опција је да прихватите некуњихову услугу, консалтинг.

- Причу увијек започињем из свог, личног угла, јер свакодневно у свом студију сагледавам проблеме и покушавам их ријешити на неки паметнији начин. Већина предавања је везана за крајњу инвестицију у производњи, али кроз калкулацију, кроз разговор о сегменту припреме, графичке штампе и графичке производње, те дораде, као незаобилазног фактора. Данас у БиХ има изузетно јаких фирми у овој области, које пуно улажу у развој. Има пуно недовољно едукованих људи који тумарају у овој области. Кадрови ће и у овој области у догледно вријеме бити кључни фактор развоја. Ми у „Pixеlu“ имамо регистрованих око 180 клијената, који су се нама обратили за услугу у протекле двије и по године. Радимо и за неке велике, озбиљне фирме, а таквих је педесетак. У иностранству су услуге графичког дизајна папрене. Два дизајнера су у међувремену отишла од нас у свијет, а ускоро нам стиже нови дизајнер. Не понашам се као власник студија, већ равноправно дијелимо све задатке и обавезе“, каже Борјан Дивљановић, власник графичког студија „Pixel“. 
                               
Семберске новине/Семберија ИНФО/Љ.Љубојевић