Када се у истој реченици спомену Мајевица и пољопривреда прве асоцијације су воћарство и сточарство. Међутим, једна вриједна жена из Мачковца, села у општини Лопаре, извор прихода пронашла је изван утабаних стаза уобичајених за овај крај. Ове године се навршава десет година како је Гордана Илић купила први пластеник. Првобитни план је био узгој цвијећа. Међутим, потреба да својој петочланој породици обезбиједи здраву храну опредијелила је Гордану у смјеру повртларства. Није имала искуства ни са узгојем поврћа, поготово не са пластеничком производњом, али је то није обесхрабрило да се упусти у овај посао.


 
- Почела сам са једним пластеником. Након одустајања од узгоја цвијећа тај први пластеник нам је служио као извор хране за нашу породицу. Временом сам увидјела да се вишак производа може продати, па сам постепено повећавала број пластеника. Тренутно их имам пет, на површини од 1.400 квадратних метара. Узгајам краставац, паприку и парадајз. На почетку сезоне продајем свјеже поврће, а како се сезона почне приближавати крају и цијене поврћа падати, онда почнем конзервирати, или како ми кажемо, киселити поврће“, рекла је за „Семберија инфо“ Гордана Илић.



За прављење зимнице предност даје искључиво традиционалним рецептима. Поврће које користи за прављење зимнице, а које сама не произведе, купује од пријатеља и познаника у широј околини Лопара. О квалитету Горданиних производа довољно говори чињеница да већину онога што произведе прода на кућном прагу. Иако је сав посао око пластеничког узгоја на њеним плећима, пронађе времена да учествује на манифестацијама које промовишу предузетништво жена и производњу хране по старим, традиционалним рецептурама.
​
- Има још жена које се у овом крају баве пластеничком производњом поврћа, али ниједна то не ради у обиму попут мене. Захтјеван је ово посао, тражи много времена, труда, улагања... Сезону, сијањем расада, почињем крајем фебруара. Овдје то морам радити мало касније него у Семберији, јер се код нас дуже задржавају ниске температуре. Како тада положим сјеме у земљу, не престајем са радом до краја децембра. Тада отприлике завршавам све послове који се тичу продаје произведеног поврћа, сумирам резултате и проводим празничне дане са дјецом и унучадима. Посао је тежак, али се не жалим. Човјек треба радити и зарађивати, а још када људима понудим нешто добро, квалитетно и здраво, нешто што једемо моја породица и ја, то ме мора чинити задовољном“, скромно, са дозом подразумијевајућег поноса прича Гордана Илић.
 
Ова храбра и вриједна жена је својим трудом, упркос бројним препрекама постигла много у пољопривредној производњи у Лопарама. Један од највећих проблема који има током љета односи се на наводњавање пластеника. За ту сврху користи воду из оближње рјечице која, за вријеме великих љетњих врућина и сушног периода, зна скоро да пресуши. Али, ни овај проблем неће поколебати Гордану да настави да ради оно што воли и од чега има користи.   


Семберске новине - Семберија инфо - И.Гутић