ПРЕДРАГ ЛОПАНДИЋ: СТРУЧНИ САВЈЕТНИК ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ У КАБИНЕТУ ГРАДОНАЧЕЛНИКА БИЈЕЉИНЕ :: Semberija INFO ::

 

ПРЕДРАГ ЛОПАНДИЋ: СТРУЧНИ САВЈЕТНИК ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ У КАБИНЕТУ ГРАДОНАЧЕЛНИКА БИЈЕЉИНЕ


Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
То што у свом окружењу (укључујући и виртуелно) имам много добрих, занимљивих и креативних људи (додуше, понекад им није лако са мном). Али, то је више срећа, него успјех. А, личним успјехом сматрам то што сам стекао прилично добро образовање, још од основне школе, преко наше Гимназије до Факултета политичких наука Универзитета у Београду. (Пре)дуго сам студирао и вјероватно би било боље да је то трајало краће, али било је то сјајно искуство и важно је да кажем да ништа од тога не би било да нисам имао подршку - од породице до пријатеља, кумова...
И, може изгледати да је, у поређењу с тим годинама, безначајно, али морам навести и једно невјероватно путовање у Холандију прије неколико година, које је било од оних путовања која из корјена мијењају човјеков поглед на свијет... Треба ли опет да нагласим да ни тога не би било без подршке мојих пријатеља, мада они не воле кад их помињем у тој улози? И свима бих препоручио да, уколико икако могу, отпутују негдје ван свог забрана. Ако им се то путовање не претвори у шопинг и обавезне посјете Мекдоналдсу, видјеће да, иако је наш народ природно интелигентам, ипак није попио сву памет овог свијета.

Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао?
Археолог, продавац у киоску (да бих могао по цијео дан да бесплатно читам новине), кувар... Факултет политичких наука јесте факултет на којем се добија врхунско образовање, али ће ме увијек копкати да ли би било паметније да сам студирао неку примијењену умјетност, дизајн или нешто слично...

Која књига, филм или представа су на вас оставили утисак претходних година?
Кисинџерова „Историја дипломатије“, Хантингтонов „Сукоб цивилизација и преобликовање свјетског поретка“, „Велика шаховска табла“ Бжежинског – препоручујем их свима који размишљају о поретку ствари у свијету, да схвате да се планета не врти око нас, ма колико нама наш мали завичај јесте средиште нашег Универзума.
И књиге које сам читао неколико пута – „Аутостоперски водич кроз галаксију“, „Мајстор и Маргарита“ и „Комо“.
Од представа морам издвојити баш све представе бањалучког „Јазавца“ – ни једна није била ништа мање од одличне.
Филм... Искрено, дуго нисам погледао неки (добар) филм, али ми је „Државни посао“ тренутно непревазиђена ТВ форма.

Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
Волио бих да имам више времена за бављење калиграфијом, али и за боравак у природи. Однедавно смо моја екипа и ја „навучени“ на квизове, а упућени знају ко су „Мумије“, „Семберски сепаратисти“ и „Студентски дом Митар Мирић“.

Шта би, по Вашем мишљењу, требало унапредити у Бијељини?
Хајде да причамо мало шире од Бијељине...
Требало би да мало мање кукамо, више да се покренемо и пустимо креативности на вољу. Неће баш бити да је уз мало упорности и маште немогуће остварити добре замисли, чак и код нас. Погледајте око себе - колико само у Бијељини знате људи који су успјели и свакодневно успијевају да раде оно што се можда и њима чинило немогућим кад су почињали. А, ако их имамо толико у Бијељини, колико их тек имамо, ако њих саберемо са њиховим колегама по другим градовима? И има их упркос томе што балкански народи већ одавно функционишу тако што се таквим људима већина и буквално подсмијева и ужива да им подметне ногу. Е, сад је питање кад ће тим људима пући филм, па ће да се покупе и емигрирају, а ми ћемо да наставимо да се питамо зашто нам (најбољи) људи одлазе...

Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
Куда ћемо ићи зависи прво од нас, јер нас не може нико вољети више од нас самих, али кад мало размислите, имајући у виду у каквом друштву и политичком систему живимо, питање је да ли се на локалу може ишта добро урадити, а да се то не поквари или успори глупостима које се дешавају негдје другдје, и то не само у оквирима БиХ или сусједних држава.

Тешко оном ко изгуби рат, али тешко и свима који су, захваљујући својој заједничкој глупости упали у ситуацију да се други поигравају њиховим судбинама. Вјерујем да не треба да конкретно наводим на које територије и народе мислим. 

портал Семберија инфо