МАЈСТОР ЂОКО ЧУВА СТАРИ ЗАНАТ, АЛИ И ЈЕДНО ДРВО
Брига о брези из асфалта
У читанкама је некада незаобилазна била пјесма Чика Јове Змаја ,,Сади дрво“, уз чије стихове су одрастале и васпитаване многе генерације ђака: ,,Гдје год нађеш згодно мјесто/ Ту дрво посади!/ А дрво је благодарно/ па ће да награди,/ наградиће изобиљем/ хлада, плода свог,/наградиће било тебе/ било брата твог.“
Нажалост, бијељинске се улице данас не могу подичити дрворедима, ријетке су оне у којима крошње стабала нуде мир и хладовину. Једна од улица без дрвореда је и Нушићева, или, ради лакше оријентације, улица која се протеже иза водоторња и Зелене пијаце.
У тој улици, у посљедње вријеме, све више пажње привлачи лијепо, витко стабло младе брезе.
Осим што мами љепотом, пажњу на себе скреће и необичним мјестом на коме расте: изникла је из пукотине између темеља ћурчијске радње и асфалтираног тротоара.
-Убрзо након што се повукла вода од поплаве 2014. године, видим никла нека биљчица из пукотине између бетона и асфалта испред моје радње. Помислим да је трава, али кад сам боље погледао уочио сам листиће. Гледао сам свакодневно како расте питајући се шта би то могло бити. Послије неких пола године разазнам да је ријеч о некој врсти дрвета. Помислио сам да је можда ријеч о багрему, а уз јутарњу кафу, на коју ми у радњу свако јутро свраћају познаници и пријатељи, повели би причу и о тајанственом дрвету које ми је дошло пред праг. Једни су тврдили да је то липа, други да је врба, а кад је прошла година, формирала се лијепа младица брезе. Доласком топлијег времена, свако јутро кад отворим радњу прво залијем брезу, јер знам да то не урадим она би се осушила. Бреза воли влагу, а овдје је између бетона и асфалта, а на дубини од само 25 цм је шљунак. Познато ми је то, јер кад је у овој улици рађен асфалт 1971. године, улица се копала на метар дубине и ту се сипао шљунак, а преко шљунка асфалт, прича мајстор Ђорђе Дрвеница, ћурчија чија радња више од 70 година привлачи пажњу пролазника у овом дијелу града.
Овај посљедњи чувар старог заната у Бијељини, у чијој су радњи и бројни предмети и алати који су ту скоро 140 година, увијек радо прича о минулим временима. Сада, поред присјећања на људе и догађаје старе Бијељине, радо је повео разговор о брези.
- Када је бреза мало порасла, везао сам је канапоп за велики олук, који је стар, али квалитетан и довољно чврст да придржи стабло дрвета. Повремено, у вријеме кад вегетација стане, обликујем крошњу и обрезујем гране које сметају улазак у радњу. Ту пред мојим очима и уз моју бригу, бори се и расте већ пуних пет година. Све чешће видим како људи застану и пуни дивљења је посматрају. Често чујем и коментаре, а један од коментара Београђана који су овуда пролазили је био: ,,Еј, види гдје је дрво! Је ли могуће да га је овдје неко посадио?“, прича мајстор Ђоко.
Уз подсјећање на то да бреза поред тога што краси свако мјесто на ком расте, у разговору мајстор указује и на корист за људе који су у њеној близини. Наиме, бреза савршено ублажава стрес, те све који сједну близу ње напуни позитивном енергијом.
- Ујутро у пола шест, кад дођем у радњу, све чешће пред вратима проналазим чиклиће, остатке неке хране и понеку празну флашицу. То млади навечер дођу и сједе испод брезе, прича Ђорђе Дрвеница изражавајући наду да ће ово лијепо дрво дуго живјети.
Семберија ИНФО
У читанкама је некада незаобилазна била пјесма Чика Јове Змаја ,,Сади дрво“, уз чије стихове су одрастале и васпитаване многе генерације ђака: ,,Гдје год нађеш згодно мјесто/ Ту дрво посади!/ А дрво је благодарно/ па ће да награди,/ наградиће изобиљем/ хлада, плода свог,/наградиће било тебе/ било брата твог.“
Нажалост, бијељинске се улице данас не могу подичити дрворедима, ријетке су оне у којима крошње стабала нуде мир и хладовину. Једна од улица без дрвореда је и Нушићева, или, ради лакше оријентације, улица која се протеже иза водоторња и Зелене пијаце.
У тој улици, у посљедње вријеме, све више пажње привлачи лијепо, витко стабло младе брезе.
Осим што мами љепотом, пажњу на себе скреће и необичним мјестом на коме расте: изникла је из пукотине између темеља ћурчијске радње и асфалтираног тротоара.
-Убрзо након што се повукла вода од поплаве 2014. године, видим никла нека биљчица из пукотине између бетона и асфалта испред моје радње. Помислим да је трава, али кад сам боље погледао уочио сам листиће. Гледао сам свакодневно како расте питајући се шта би то могло бити. Послије неких пола године разазнам да је ријеч о некој врсти дрвета. Помислио сам да је можда ријеч о багрему, а уз јутарњу кафу, на коју ми у радњу свако јутро свраћају познаници и пријатељи, повели би причу и о тајанственом дрвету које ми је дошло пред праг. Једни су тврдили да је то липа, други да је врба, а кад је прошла година, формирала се лијепа младица брезе. Доласком топлијег времена, свако јутро кад отворим радњу прво залијем брезу, јер знам да то не урадим она би се осушила. Бреза воли влагу, а овдје је између бетона и асфалта, а на дубини од само 25 цм је шљунак. Познато ми је то, јер кад је у овој улици рађен асфалт 1971. године, улица се копала на метар дубине и ту се сипао шљунак, а преко шљунка асфалт, прича мајстор Ђорђе Дрвеница, ћурчија чија радња више од 70 година привлачи пажњу пролазника у овом дијелу града.
Овај посљедњи чувар старог заната у Бијељини, у чијој су радњи и бројни предмети и алати који су ту скоро 140 година, увијек радо прича о минулим временима. Сада, поред присјећања на људе и догађаје старе Бијељине, радо је повео разговор о брези.
- Када је бреза мало порасла, везао сам је канапоп за велики олук, који је стар, али квалитетан и довољно чврст да придржи стабло дрвета. Повремено, у вријеме кад вегетација стане, обликујем крошњу и обрезујем гране које сметају улазак у радњу. Ту пред мојим очима и уз моју бригу, бори се и расте већ пуних пет година. Све чешће видим како људи застану и пуни дивљења је посматрају. Често чујем и коментаре, а један од коментара Београђана који су овуда пролазили је био: ,,Еј, види гдје је дрво! Је ли могуће да га је овдје неко посадио?“, прича мајстор Ђоко.
Уз подсјећање на то да бреза поред тога што краси свако мјесто на ком расте, у разговору мајстор указује и на корист за људе који су у њеној близини. Наиме, бреза савршено ублажава стрес, те све који сједну близу ње напуни позитивном енергијом.
- Ујутро у пола шест, кад дођем у радњу, све чешће пред вратима проналазим чиклиће, остатке неке хране и понеку празну флашицу. То млади навечер дођу и сједе испод брезе, прича Ђорђе Дрвеница изражавајући наду да ће ово лијепо дрво дуго живјети.
Семберија ИНФО
