Брачни пар Ђорђић, Анђелија и Слађан из семберског села Балатун у браку су пет година и за тих пет година, заједно су остварили много, а то „много“ се зову Павле (5), Ања (4) и Валентино, који је на Видовдан прославио први рођендан. Занимљиво је да је добио име по славном мотоциклисти, Валентину Росију, иначе омиљеном спортисти тате Слађана.​

Према ријечима родитеља, и Валентино показује љубав према моторима. Мама Анђелија није у радном односу и све своје вријеме посвећује својим насљедницима, али, ипак, нађе времена за себе, уз помоћ свих чланова велике породице за свој хоби украшавања икона, док је тата Слађан запослен као возач камиона, али је и страствени бајкер.



-Слађан је запослен, али и сви чланови наше велике породице, нас је осморо у кући, па сам ја већину дана сама са дјецом. Упркос томе што сви раде, када дођу кући послије радног времена, труде се да ми олакшају моје послове и да ми „створе“ слободно вријеме. Дјеца су јако везана за све чланове наше породице, али највише за свог чику Горана, мог дјевера“, казала је мама Анђелија за „Семберија инфо“.

Ђорђићи су рекли да им је на почетку било мало теже да се снађу са дјецом, јер је четири дана након Павловог првог рођендана, рођена Ања, али уз помоћ и подршку породица и са једне и са друге стране, успијевали су све да постигну и да „угоде“ објема бебама.

-Валентино је прије мјесец дана напунио годину, а да сада добијемо још једну бебу, не знам како би се снашли, јер је јако немиран и захтијева много пажње. Ипак, око Валентина имамо велику помоћ Павла и Ање, иако су они још увијек мали, пазе на њега као да су одрасли. Валентино је сада у фази када све истражује. Све што не би требало, он ради, а омиљена му је занимација да ситан новац ставља у уста, али бати и секи то не може да промакне, јер они и када се играју краичком ока мотре на несташног брата“, истакли су поносни мама и тата.
Анђелија каже да, чим је остала трудна са Павлом, добила је отказ у тадашњој фирми у којој је била запослена.

-Послије отказа рјешила сам да рађам дјецу, да би се након тога могла запослити, али један од разлога због ког сам се, у договору са супругом, одлучила да имамо више дјеце јесте и то што ја потичем из вишечлане породице, а и Слађан има брата. Ја имам двије старије сестре и никада не бих дозволила да останемо само на једном дјетету. Усудила бих се да рађам још дјеце, али видјећемо“, истакла је мама Анђелија.

-Павле и Ања су јако одговорни, своје обавезе већ знају, не иду у вртић, али су похађали „Креативну школицу“, која је организована на Педагошком факултету у Бијељини. Као и сви малишани воле да се играју, па и да се свађају, као и већина браће и сестара. Не дозвољавам им свашта. Строжија сам од Слађана, јер како он није константно са њима дозвољава им  и да му се „попну“ на главу. Иако би он њима све дозволио, ми се договарамо око васпитања дјеце и он зна шта се може, а шта не може допустити, да не правимо грешке у њиховом васпитању и да нам послије не контрирају. Нисмо толико ни строги, јер не би дозволили ни да се послије плаше, да имају страх од нас, па да не могу са нама отворено да разговарају када одрасту,“ објашњава Анђелија.

У слободно вријеме, када се сви чланови породице окупе кући, она налази времена да се посвети украшавању икона. Овим хобијем почела је да се бави у току пандемије вируса корона, односно када је била трудна са Валентином. Према њеним ријечима, тај хоби прераста у нешто много више и од тога сада има додатни извор прихода.



Тата Слађан је страствени бајкер, који на свом мотору „крстари“, како по нашој, тако и по државама у окружењу.

-Када смо се Анђелија и ја упознали, ја сам већ увелико возио мотор. Прихватила ме је таквог и никада ми то није бранила, као што ни ја њој ништа не браним. Када смо у могућности заједно посјећујемо мото – скупове. Иако са колегама бајкерима путујем свугдје, увијек ми је на памети да имам њих тоје, односно четворо који су ми на првом мјесту и да чувајући себе, чувам и њих. Веома сам поносан и срећан, јер Павле, Ања, али и Валентино, који носи име по мом омиљеном спортисти Валентину Росију, већ сада овако мали исказују интересовање према моторима,“, казао је тата Слађан Ђорђић и истакао да дјецу подједнако воли, али да је Ања, као једина дјевојчица, посебна за њега, јер она свима говори како је њу тата родио, а мама само изнијела из болнице.
 
Ђорђићи су за крај за портал ,,Семберија инфо’’  нагласили да нема ништа љепше од куће пуне љубави и дјеце, јер су дјеца наша будућност. Родитељи су они који својим васпитањем одређују ту бућност.

Семберија инфо