Породица Милорада Васића из Бијељине пуних десет година успјешно се бави пчеларством, тако да је ,,Лалетов мед” постао препознатљив семберски бренд.
 
Васићи већ четири до пет година константно имају око стотину и двадесет кошница у свом пчелињаку. Милорад, по занимању алатничар, каже да је основни мотив њега и његове породице за бављење пчеларством био здрав начин живота и исхране.



- Никада се нисам бавио својим занатом, већ сам се бавио трговином. Пчеларењем сам се почео бавити из хобија. Пчеларство подразумијева, осим тог здравог живота, и одговоран однос према природи. Кренули смо са четири до пет кошница, не слутећи да ће нам након три године то постати основно занимање.Уз одговоран однос према природи, за нас пчеларство подразумијева и одговоран однос према купцима наших производа. Са пчелама нисмо стационирани на једном мјесту, већ их селимо неколико пута током године, на три до четири локације, на подручју Семберије. Моја  породица је укључена у пчеларење, супруга Душица, син Лука и кћерка Лана. Сви смо, кроз различите активности, укључени у овај посао. За мене је најважније што сам комплетну породицу  укључио око реализације овог ,,пројекта” који је за дјецу значио прави начин одрастања и формирање одговорног односа према обавезама”.
 

Милорад Васић за ,,Семберске новине’’ каже да је пчела прије двије године проглашена ,,најкориснијим бићем на планети”, те да је пчелиња заједница најсавршенија заједница која постоји.

- Људи би пуно тога могли да науче од пчела. Нажалост, ни ми пчелари не поштујемо довољно пчеле. Међу пчеларима је заступљена велика сујета, један вид зависти. Бијељина је очит примјер за то. На подручју града постоји неколико хиљада пчелара, што професионалаца, што аматера, а имамо четири удружења. Тако разједињени не можемо постићи жељене циљеве и заштитити своје интересе. Пчелари се сусрећу са мноштвом проблема, почевши од болести које су све заступљеније код пчела, али и са климатским промјенама, неодговорним понашањем ратара и воћара када је ријеч о неправилној употреби хемијских средстава, па до несавјесних комшија у кругу пчелињака”.


 
Васић каже да ни ресорно министарство није довољно ангажовано у погледу афирмације пчеларства у пољопривреди. Велики број проблема лакше би се рјешавао када би пчелари били уједињени.
- Прољећну пашу наше пчеле обављају на парцелама са уљаном репицом, након чега иду на багрем и багремац. Послије тога усмјеравамо их на липу и ливаду. Понекад нам сезону извуче и шумски мед - медљика, чиме се анулира једна лоша година. Након зазимљавања пчела, које креће од половине августа, током јесени и зиме наступа презимљавање. То је прва фаза. Почетком  године услиједио је прољећни развој и багремова паша у другој фази. До сада је све текло изузетно добро. У трећој, одлучујућој фази, знаћемо да ли је година била успјешна или не. То су наредна два и по мјесеца. Осим меда, производимо прополис и пергу. Перга је други производ по важности у пчелињаку, одмах након матичне млијечи. Матичне млијечи нема довољно, у односу на то колико је тражена. Производимо и продајемо полен, али и пчелиње ројеве. Паралелно настојимо да едукујемо људе о важности и значају пчелињих производа за људско здравље. Након три до четири лоше сезоне у пчеларству, ова сезона би могла бити успјешна. Неизвјесност у пчеларству увијек постоји. За нормално егзистирање четворочлане породице, која се бави пчеларством, требало би имати између 150 и 200 кошница. Све то изискује максималан ангажман и сељење пчела’’, каже на крају за ,,Семберске новине’’ Милорад Васић.
 
 Прве лекције
 
Прве пчеле сам купио од доктора Новака Ђурића  и прве лекције из пчеларства сам од њега научио. У овом послу треба укључити логику и осим оног теоретског, књишког знања, треба пажљиво пратити шта се дешава у кошницама. Када отворим тридесет кошница, суочићу се са петнаест различитих ситуација. У некој другој сезони стање у кошницама било је потпуно другачије. Пчелар никад не може рећи да све зна и да је све научио о пчелама. Свака нова сезона је нови изазов”.
 
 Некад и сад
- Околности у природи су се промијениле. Природа нам узвраћа истом мјером, онако како се ми односимо према њој. Некада су и наше баке у воћњацима могле држати пчеле. Модерно пчеларство изискује свакодневни ангажман.  Некада се из кошнице могло изврцати 30 до 40 килограма меда, а данас се задовољавамо са просјеком од десет до 15 килограма меда по кошници. Прошла година није донијела ни толико. Уз неке друге пчелиње производе, када одузмемо расходе, можемо имати једну просјечну плату у пчеларству”, каже Васић.


Семберске новине - Семберија инфо