ПРЕДСТАВЉАМО ТРУПУ ПОЗОРИШТАНЦА „МАСЛАЧАК“: МАРКО ТОЉЕВИЋ - Глума је истакла све моје таленте :: Semberija INFO ::

 

ПРЕДСТАВЉАМО ТРУПУ ПОЗОРИШТАНЦА „МАСЛАЧАК“: МАРКО ТОЉЕВИЋ - Глума је истакла све моје таленте


Настављамо лијепу праксу представљања појединаца и колектива који доприносе љепоти и садржајности живота у нашем граду. Људи окупљени око Позориштанца „Маслачак“ спадају у ред таквих. Иако се прича о ,,Маслачку’’ чини као добро позната прича, као тема о којој је све већ казано, да ли је тако?
 
Марко Тољевић је дијете ове позоришне трупе већ седму годину. Није се школовао за глумца, није се ни замишљао, ни видио на даскама које живот значе, али, ево, оне му, већ годинама кроје животне путеве.



Од седмог разред основне школе до краја средњошколског образовања свирао је у школском бенду. Гитара је његова љубав, захваљујући којој је стекао искуство наступа пред публиком. Та чињеница и још неколико његових талената дошли су до пуног изражаја, обједињени, кроз глуму у Позориштанцу „Маслачак“.

- Глума ми је, заиста, помогла да заокружим и повежем све оно што сам до сада радио и све што желим радити. С тим, да нагласим, да је глума за дјецу тек прича за себе. Одрасли, знате, можда ће звучати ружно, знају бити помало и лицемјерни. Даће ти аплауз, иако га ниси заслужио, јер је такво правило, ред је. Код дјеце тога нема. Или си занимљив или ниси занимљив. И реагују на глумце и представу онако како их осјећају. За мене лично је диван осјећај наступати пред таквом публиком која не толерише фолирање и тјера глумца да на сцени дà све од себе“, каже за ,,Семберија инфо’’ Марко Тољевић.



Признаје да му је прелаз из Брчког у Бијељину у почетку био тежак. Нови људи, нови изазови, „паукова мрежа једнодмјерних улица“, све је било ново и необично. А данас? Марко је данас ближе да се осјећа Бијељинцем, него Брчаком. Заволио је људе семберске равнице.

- Бијељинска публика је прилично лијепо одгојена. Када са сцене погледам по њима, види се да је неко уназад годинама радио са том публиком. Наша се дјеца понашају као права мала господа. Нема више неприкладног понашања каквог је раније било и на какво сада наилазимо у неким другим градовима. У Бијељини данас нема разлике између представе за дјецу и представе за одраслу публику када је у питању поштовање које они исказују према представи. Једина разлика је та интеракција коју ми желимо остварити са дјецом, па то накратко зна измаћи контроли“, кроз смијех објашњава Марко.
 
Он у позоришној трупи наступа већ шест година. Током тог периода срастао се са осталим члановима позоришта у тој мјери да их сматра другом породицом. Као у свакој породици, и овдје су присутни они лијепи, али и мање лијепи моменти. Међутим, ,,Маслачкова’’ дјеца никада себи нису дозволила да њихова лична неслагања направе зид љутње и разочараности између њих.

- Велика љубав и емпатија влада међу нама“, поентира на крају за портал ,,Семберија инфо'' Марко своје казивање.
                                                         

Семберија инфо - И. Гутић