Мико Дубајић из Амајлија: Машински инжињер у пољопривреди
-Од пољопривреде се може добро живјети, али се мора добро запети и много радити. Још да су неке ствари уређене, као што нису, било би далеко боље за све нас, прво у Семберији па онда даље, каже Мико Дубајић (1987) из Амајлија.
Као машински инжињер, након дипломирања у Новом Саду, вратио се на породично имање и успјешно се бави пољопривредом, ратарством и сточарством. Ожењен је супругом Александром која завршава правни факултет и, екипа "Семберских новина" се увјерила, прави одличне колаче.
На породичном имању у Амајлијама раде сви укућани, рачунајући и Микине родитеље, мајку и оца, а по потреби се ангажује и сезонска радна снага. Обрађују 80 хектара пољопривредног земљишта, а узгајају тренутно 160 грла стоке, крава музара, бикова и телади. Мико каже да се уз велике напоре све постиже, али је задовољан резултатима.
-Међутим, због актуелне ситуације, све теже је наћи сезонске раднике, али ми рјешење за тај проблем видимо у модернизацији производње и набавци нове, дјелотворније механизације, истиче Дубајић, док се пење у новонабављени комбајн Цлаас Леxион. То је други комбајн на овом газдинству које из године у годину напредује и шири се.
-Покренули смо и откуп млијека јер желимо бити прва рука, произвођачи и испоручиоци који гарантују квалитет, али тражимо и фер услове. То смо постигли и могу рећи да смо направили прави потез са откупом и пласманом млијека. Надам се да ће и планови за будућност уродити таквим плодом, каже за "Семберске новине" Мико Дубајић.
Помиње и проблеме које прате рад у пољопривреди. Каже да за фарму која се развија треба све више обрадивих површина, а осим властитих парцела, Дубајић обрађује и земљиште које узима у закуп.
-Од државне земље не обрађујем ништа, никако да добијем право на концесију. Ово што плаћам, плаћам три до десет пута више него што плаћају они који добију концесију. Ипак, издржава се, али је проблем уситњености парцела. Обрађујем педесетак парцела и, вјерујте, записујем гдје се која налази. Осим тога, велики је губитак времена у обради парцела које су удаљене једна од друге и више од десет километара, закључује наш саговорник, додавши да увијек ради у складу са постојећим стањем, не жели се превише жалити, а рјешења тражи у ходу.
-Своју механизацију ја одржавам и поправљам. Није да не вјерујем другим мајсторима, али овако је брже, а за квалитет лично гарантујем, вели кроз осмијех овај задовољни, вриједни млади човјек, испуњен вољом, знањем, снагом и плановима за будућност.
Семберске новине/Семберија ИНФО/Е.Мусли
Као машински инжињер, након дипломирања у Новом Саду, вратио се на породично имање и успјешно се бави пољопривредом, ратарством и сточарством. Ожењен је супругом Александром која завршава правни факултет и, екипа "Семберских новина" се увјерила, прави одличне колаче.
На породичном имању у Амајлијама раде сви укућани, рачунајући и Микине родитеље, мајку и оца, а по потреби се ангажује и сезонска радна снага. Обрађују 80 хектара пољопривредног земљишта, а узгајају тренутно 160 грла стоке, крава музара, бикова и телади. Мико каже да се уз велике напоре све постиже, али је задовољан резултатима.
-Међутим, због актуелне ситуације, све теже је наћи сезонске раднике, али ми рјешење за тај проблем видимо у модернизацији производње и набавци нове, дјелотворније механизације, истиче Дубајић, док се пење у новонабављени комбајн Цлаас Леxион. То је други комбајн на овом газдинству које из године у годину напредује и шири се.
-Покренули смо и откуп млијека јер желимо бити прва рука, произвођачи и испоручиоци који гарантују квалитет, али тражимо и фер услове. То смо постигли и могу рећи да смо направили прави потез са откупом и пласманом млијека. Надам се да ће и планови за будућност уродити таквим плодом, каже за "Семберске новине" Мико Дубајић.
Помиње и проблеме које прате рад у пољопривреди. Каже да за фарму која се развија треба све више обрадивих површина, а осим властитих парцела, Дубајић обрађује и земљиште које узима у закуп.
-Од државне земље не обрађујем ништа, никако да добијем право на концесију. Ово што плаћам, плаћам три до десет пута више него што плаћају они који добију концесију. Ипак, издржава се, али је проблем уситњености парцела. Обрађујем педесетак парцела и, вјерујте, записујем гдје се која налази. Осим тога, велики је губитак времена у обради парцела које су удаљене једна од друге и више од десет километара, закључује наш саговорник, додавши да увијек ради у складу са постојећим стањем, не жели се превише жалити, а рјешења тражи у ходу.
-Своју механизацију ја одржавам и поправљам. Није да не вјерујем другим мајсторима, али овако је брже, а за квалитет лично гарантујем, вели кроз осмијех овај задовољни, вриједни млади човјек, испуњен вољом, знањем, снагом и плановима за будућност.
Семберске новине/Семберија ИНФО/Е.Мусли
