Проблем говорних мана код дјеце, присутан је, а због чега је тако, како примијетити проблем и како се  дјеца могу излијечити,  одговоре за „Семберија инфо“ добили смо у Болници „Свети врачеви“ од доцента др Миле Бунијевац, логопеда – вокалног терапеута,    а у бијеЉинској Болници запослена је и дефектолог-логопед др Славица Трифковић.
 
Шта утиче на чињеницу да дјеца неразговјетно причају или да, уопште, не говоре, а потпуно су здрави?
-Говор је процес произвођења гласова и гласовних скупова који имају значење. То је начин исказивања мисли, осјећања, потреба језичким средствима – ријечима и реченицама, ради споразумијевања са људима који се налазе у њиховом окружењу. Посљедњих година све је више потпуно здраве дјеце која не говоре или имају оскудан фонд ријечи, неразговјетно причају, имају проблем обликовања више гласова или често говорно - језички поремећај. Развој говора зависи од више фактора, али, улога родитеља је веома битна, јер дјеца говор усвајају слушањем и имитацијом родитеља (чланова породице).
 
Како родитељи и од ког узраста би требало да прате развој говора и комуникације дјетета са околином и који су први симптоми који се јављају?
-Родитељи морају да знају на који начин да створе стимулативну језичку средину, да прате и познају норме развоја језика и говора у односу на узраст дјетета. Родитељи често до друге године, или не уоче, или не придају значај да дијете касни у развоју говора. Воде се чињеницом да ће дијете спонтано проговорити, па некад чекају да напуни четири године, јер не знају да само правовремени логопедски третман, када су мождане функције најразвијеније, може да постигне најбољи резултат.


 
Кад треба одвести дијете логопеду?
-Кад је у питању рођење под ризиком (низак АПГАР скор на рођењу, асфиксија, генетске предиспозиције, хипертомија, хипотомија…), касни у говору за вршњацима (прву ријеч са значењем треба да изговара око првог рођендана), од 18 мјесеца не може да идентификује бар неколико предмета, до друге године не разумије једноставне вербалне налоге, нема завршен говорно-језички развој до треће године и говор је тешко разумљив, није савладао већину гласова српског језика до четврте, пете године, у периоду између друге и пете године јављају се поремећаји ритма и темпа говора, не комуницира погледом са околином, не задржава поглед на њима, не одазива се на своје име, не тражи ствари из свог окружења гестом, не показује жељени предмет прстом, игра се без социјалне интеракције са другарима, а емоционалне реакције су неприкладне у односу на ситуацију.
 
Да ли „тепање“ родитеља дјеци, док су још увијек бебе, утиче на то да када „пропричају“ почну тако и да говоре?
-Родитељи са дјецом треба да разговарају, причају нормално и без тепања, користећи интонацију која зависи од семантичког плана изражавања, гдје родитељ има могућност да мијења и модификује свој исказ у зависности од ситуација. Прво питање родитеља, који са дјететом дођу код логопеда гласи:„Колико ће то трајати?“. Одговор је:,,Све је индивидуално!’’
 
Како се врши дијагностичка процјена?
-Осим анамнезе, радимо тестирање, на основу чега одређујемо третман и методе које ћемо примјењивати. Највећи број пацијената су дјеца, узраста  од три и четири године, предшколски и школски узраст. У зависности од проблематике, ради се индивидуално и групно. Најмлађу дјецу, старосне доби од двије године, родитељи доведу на савјетодавни третман са сумњом на поремећај артикулације, или код којих постоји успорен говорни развој.
 
Колико је важна сарадња логопеда и родитеља?
-Врло је важна и уколико је она добра, ако наставе гдје смо ми стали и придржавају се наших инструкција, резултати су јако добри. Од пресудног је значаја релација родитељ -  дијете - логопед. Имамо родитеље који доведу дјецу која крећу у школу, која нису емоционално зрела и они би чешће морали да посјећују логопеда да би постигли неке резултате. Морамо подсјетити и да је корона утицала на развој говора код најмлађих, а то показује чињеница, да, у посљедње вријеме, имамо све већи број дјеце са успореним говором, као посљедицу затвореног начина живота. Такође, треба додати и да не радимо само са дјецом, већ и са одраслима, а најчешћи случајеви су поремећај гласова код одраслих и поремећај гутања.
 
У логопедску амбуланту не долазе само особе са подручја Бијељине.
-Захваљујући стручном тиму и доброј организацији менаџмента Болнице, на челу са професором др Златком Максимовићем, имамо пацијенте  из других градова Републике Српске, Дистрикта Брчко и Србије. Успјешно радимо ларингектомирану рехабилитацију, а неријетко имамо пацијенте који су оперисани у Фочи, Требињу... То нам много значи, јер то је, на неки начин, признање за наш рад.
 
У ком узрасту би малишани требало да почну да изговарају прве ријечи, а кад да склапају реченице?
-Сам развој говора пролази кроз прелингвалну и лингвалну фазу. Прелингвална фаза је фаза гукања и брбљања. Гукање траје од другог до четвртог мјесеца, а крајем четвртог мјесеца гукање прелази у „брбљање“. Беба до осмог месеца интензивно „брбља“, усвајајући самогласнике с неким сугласницима, па у том периоду чујемо: МА-МА, БА-БА,  ПА-ПА… Управо „брбљање“ је почетак социјалне комуникације, а иако ти слогови немају значење, јављају се када је дијете стимулисано. Између десетог мјесеца и прве године, јављају се прве ријечи са значењем. Битно је да дијете прође кроз све фазе развоја говора, укључујући гукање и „брбљање“, а са двије године треба да има фонд од 300 ријечи. То су кратке ријечи, али је битно да разумије и оне ријечи које не зна да изговори. Између треће и четврте године наставља се развој језика, а с пуне четири године, требало би да изговара 90 посто гласова. Реченице које користи су јасне, од просте, преко просто - проширене, до сложене. Дјеца у овом узрасту могу да испричају причу, опишу догађај, шта су радили у вртићу, користе садашње и прошло вријеме, а треба да имају и развијен говорно - језички систем као одрасла особа.
 
Шта утиче на тешко и неразговјетно изговарање слова, да ли се то може излијечити, и да ли то утиче да се дјеца повлаче у себе?
-Бројни су фактори који утичу на немогућност изговарања гласова. Између осталог лоша анатомија говорних органа (органска и функционална), слаба покретљивост говорних органа, емоционална зрелост дјетета и социолингвистички фактор. Чим родитељ уочи неки од наведених поремећаја, требало би дијете довести логопеду, јер само правовремено откривање узрока, давање савјета или укључивање дјетета у третман, могу да уклоне и спријече развој дјечије свијести о говорном поремећају. Дјеца, уколико на вријеме не овладају адекватним говором и језиком, могу да буду исмијавана од друге дјеце у школи, што доводи до повлачења у себе, па чак и престанка комуникације са околином.
 
До које се старосне доби дјетета најефикасније лијече проблеми са говором?
-Лијечење говорних мана, најбоље, најефикасније и најбрже се проводи до шесте године, јер је пластичност мозга тада најактивнија. Иначе, она је присутна током цијелог живота, али различити типови пластичности доминирају током одређених периода (некада су више, а некада мање активни). За успјешно лијечење веома је важна добра сарадња између родитеља и терапеута, односно, потребно је велико стрпљење, како дјетета, тако и родитеља, јер неки третмани захтјевају дужи временски период.
Битно је нагласити да неопходност сарадње важна и значајна, јер родитељи су ти који највише времена проводе са својим дјететом. Они бивају обучени за рад, указује им се начин рада са дјететом током свакодневних активности, а свакодневни рад са дјететом и добар модел, даће и добре резултате.
 
(Семберија инфо)