Док у посљедње вријеме, све чешће можемо чути, како су млади  данас изгубљени и у времену и у простору и како им је једини сан, како заувијек  напустити ове просторе, један младић из Бијељине, дајући примјер другима, већ одавно живи свој сан, а ми вам доносимо причу о њему.
 
У многим земљама Европе, бицикл је постао главно превозно средство. Људи га користе за одлазак на посао, факултет, те је увелико замијенио и аутомобиле и јавни превоз. Поред рекреативаца, постоје они, који сваки слободан тренутак проводе на бициклу. Они учествују у тркама и такмичењима, а возе и преко хиљаду километара мјесечно. Њима бицикл није ни превозно средство, нити вид рекреације, њима је бициклизам љубав и начин живота. Један од њих је и наш суграђанин Ђорђе Купусовић, који већ годинама уназад, захваљујући управо бициклизму, живи свој сан.


 
-Бициклизам је моја велика љубав, моја инспирација. Даљине и природа ме вуку себи, а сваки одлазак и повратак, проширују моје видике и богате животно искуство”, започиње своју причу за ,,Семберија инфо’’ Ђорђе, бициклиста и студент теологије из Бијељине.
 
Са 26 година већ је учествовао на више од 40 бициклистичких трка, а љубав према овом спорту, јавила се у дјечачким данима.

-Имао сам дванаест година, када сам први пут гледао бициклистичку трку  на телевизији и када ми се јавила љубав за бављењем тим спортом. Тада сам први пут отишао да купим себи дрес, попут оног на ,,Tur de Frans” и цијеле дане сам проводио возећи бицкл. У том периоду моја мајка је сматрала да је тај спорт опасан, да је још рано да почнем са активним тренизизма, јер се  плашила  повреда. Међутим, када сам почео да студирам, по први пут сам отишао на припреме са Омладинским бициклистичким клубом из Београда, они су били задовољни мојим резултатима након тестирања и тако је све почело. У почетку, нисам одмах ушао у свијет професионалног бициклизма, него сам бициклом обилазио манастире у нашем окружењу. Тада сам упознао много пријатеља који су бицикле возили, више рекреативно. Након тога, 2017. године, први пут сам сјео на професионални бицикл, а моја прва званична трка била је у Сомбору, годину дана касније и тада сам искусио шта је прави бициклизам, колико је то тежак спорт и колико тражи одрицања. Нажалост, ту трку нисам успио  завршити, али је убрзо усљедила ,,Трка кроз Србију”, на којој је учествовало 180 такмичара, а ја сам још био млад и неискусан.  За мене је то све било ново и имао сам притисак, да ли ћу успјети, али сам уједно, био и поносан што сам дио тога. Крајем 2018. године, ступио сам сам у контакт са мојим тренером Радишом Чубрићем, легендом српског бициклизма и тада сам потписао уговор са бициклистичким клубом ,,Металац” из Краљева, чији сам и даље члан”, каже Ђорђе Купусовић за ,,Семберија инфо”


 
-Овај бициклистички клуб је и једини професионални бициклистиички клуб, који тренутно постоји у Србији”, наставља своју причу Ђорђе и наглашава да тек доласком у тај клуб, почиње његова професионална прича око бављења бициклизмом.
 
-И тако је све кренуло, са трке на трку, прво учешће на куповима у Србији, БиХ, Хрватској, па су усљедила и учешћа на такмичењима широм свијета. Већ двије године, доста времена проводим и у Турској, гдје возим интернационалне трке или боравим на припремама”, прича Ђорђе.
Он истиче да му је мајка  сада највећа подршка, те да без ње, не би све ово постигао и захвалан јој је, што у свијет бициклизма није ушао прерано, јер мисли да се све некако десило у право вријеме и  поредало  баш онако, како треба.
 
Ђорђе је још под утисцима, недавно одржане Међународне бициклистичке трке Београд- Бањалука, јер је ова трка, за њега била посебно важна.
 
-Циљ прве етапе је био у Бијељини и то је за мене  било нешто посебно, јер сам возио у свом граду. У публици су били моја мајка, пријатељи, многи мени драги људи. Био је то за мене, заиста, неописив осјећај и емоције су ме преплавиле, сузе су само кренуле и све што сам био ближи и ближи циљу, пулс ми је био све бржи, размишљао сам у том моменту, шта осјећа сада моја мајка, како ћу проћи, да ли ће све бити у реду, заиста је био неописив осјећај возити у свом граду”, каже Ђорђе Купусовић.


 
Бициклизам као спорт је прилично захтјеван, јер потребно је имати добру физичку спремност, издржљивост и кондицију, али од пресудне важности је и психичка снага.
 
-Изузетно је важно колико вам је је јака психа, у којој мјери сте у стању да контролишете емоције и издржите притисак. Управо је то било нешто што ме је до сада спутавало и надам се да ће ове године, све кренути на боље што се тиче тога’’, истиче Ђорђе за ,,Семберија инфо.”
 
Бициклизам је, с профсеионалног аспекта, и изузетно скуп спорт, јер је потребно имати врхунски бицикл и пратећу опрему.
 
-Добри бицикли коштају више од 3.000 КМ и када сте у већим клубовима, аутоматски је лакше, јер клубови издвајају средства за већи дио опреме и то онда  не мора ићи на терет родитеља. Међутим, у нашим малим клубовина, изузетно је тешко, јер многи родитељи немају довољно средстава да купе одговарајућу опрему својој дјеци, али сви почињемо од нуле, па полако, битно је, прије свега, да постоји добра воља’’, поручује Ђорђе.
 
Када је ријеч о финансијској подршци, у професионалним изазовима овог изузетног младића, уз њега су до сада  били, Епархија зворничко-тузланска ,,С медико” и кафе бар ,,Маркиз”.
 
Поред љубави према бициклизму, Ђорђе не запоставља ни своје студентске обавезе. Теологија је још једна његова велика љубав. Ускоро студије приводи крају, а кад год је у Бијељини, редовно учествује у саслужењу литургија у Саборном храму ,,Рођења Пресвете Богородице’’.


 
На крају овог разговора, овај изузетни, али скромни младић истиче да би волио да се више људи у нашем граду бави бициклизмом, бар у рекреативном облику, јер то је, прије свега, изузетно здраво, а можда неко, како каже, баш попут њега, у овом спорту пронађе своју инспирацију, љубав, а можда и начин живота.
​
(Семберија инфо)