РЕСОР ЗА ПРУЖАЊЕ СТРУЧНИХ УСЛУГА У ПОЉОПРИВРЕДИ – ПОДРУЧНА ЈЕДИНИЦА БИЈЕЉИНА :: Semberija INFO ::

 

РЕСОР ЗА ПРУЖАЊЕ СТРУЧНИХ УСЛУГА У ПОЉОПРИВРЕДИ – ПОДРУЧНА ЈЕДИНИЦА БИЈЕЉИНА


Енергија и храна су стратешки важни ресурси за егзистенцијални опстанак људи на овим просторима. У Семберији се годинама већ посебан фокус ставља на производњу хране. Стање озимих усјева и припреме за прољећну сјетву били су повод за разговор са др Драганом Зарићем, руководиоцем Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди - Пословна јединица Бијељина, при Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
 
Др Драган Зарић за ,,Семберсија инфо’’ каже да је пшеница јесенас засијана на око 14.000 хектара у Семберији, док је на подручју Републике Српске укупно засијано око 47.000 хектара пшеницом. Што се пшенице и хљеба тиче, Семберци не треба да се плаше глади, каже наш саговорник.
 
-Нисмо задовољни тренутним стањем, јер је јесења сјетва обављена на око 95 одсто површина, без употребе минералних ђубрива. У то вријеме, када је вјештачко ђубриво (НПК, три петнаестице) коштало око 110 до 115 КМ за стотину килограма, ратари нису искористили ту могућност. У међувремену су вјештачка ђубрива енормно поскупила, на шта је утицала цијена гаса на свјетском тржишту. Подсјетићу вас да за стотину килограма приноса пшенице треба обезбиједити 2,5 до три килограма азота. Наши ратари то нису употријебили, чак ни приликом прве прихране пшенице. Ишло се на примјену минималних  количина ђубрива, азотних, прије свега, због недостатка новца. Пољопривредници нам и ових дана постављају питања о додатној прихрани наведеним НПК - три петнаестице, али им то не препоручујемо, јер биљка не може искористити фосфор и калијум, док азот може искористити. Неки пољопривредници постављају и питање сврсисходности употребе фолијарних ђубрива (преко листа), али треба знати да такав начин исхране биљака не може надомјестити неопходне количине хранива за биљку, да би биљка остварила адекватан принос. Треба знати и то да се биљка храни преко коријена, а не преко листа. Када кажемо да за пшеницу треба обезбиједити 150 до 180 килограма азота по хектару, да би се остварио солидан принос од шест до седам  тона по хектару, уважавајући и резерве хранива у земљишту, ми тих 150, односно 180 килограма хранива не можемо надокнадити преко листа, уколико тог хранива нема у земљишту”.
 


Нова мјера министарства

Др Зарић подсјећа да је ресорно министарство у међувремену усвојило и нову мјеру повећања подстицаја за пшеницу у износу ,,до стотину КМ” на већ раније одобрених 300 КМ по хектару, што је, како каже, добра мјера која ће покрити трошкове сјеменског материјала и заштите биљака.
 

У прошлој години у Семберији је принос пшенице варирао од шест до седам, понегдје и до једанаест тона по хектару, зависно од парцеле, сортимента, нивоа исхране биљака и нивоа заштите, дакле, комплетног ,,пакета” примијењених агротехничких мјера, каже др Зарић, истичући да је пшеница у Семберији тренутно у крајњој фази бокорења, те да ће за десетак дана отпочети влатање и интензиван раст биљака.
 
-То је крајње вријеме за прву заштиту листа од корова и биљних болести, односно предуслов за постизање адекватног приноса. Изводљива је и друга прихрана пшенице, уколико пољопривредни произвођачи имају могућност за то. Они који имају више средстава, за петнаестак дана могу обавити и другу прихрану пшенице. Неки су то већ обавили, уколико су прву прихрану извели половином фебруара. Све ове потезе одређује цијена ђубрива, што није добро. Што се тиче суше, ми смо у Семберији у марту имали 11 литара падавина по метру квадратном, што је четири пута мање од просјека падавина за март. То је недовољно за потребе биљака, јер смо и у јануару и фебруару имали мање падавина. Што се тиче процјене приноса у јулу, од старијих колега сам запамтио изреку, да су ,,пшеница и јечам траве, све док не дође вријеме жетве”.


 
Што се тиче сјетве кукуруза, др Зарић за ,,Семберске'' каже да су сјеме кукуруза и заштитна средства поскупили до десет одсто у односу на прошлу годину. Он каже да ће највећи утицај на прољећну сјетву, осим цијене горива, имати цијена азотних ђубрива, која у највећој мјери утиче на принос кукуруза.

Семберија инфо