ПРОФЕСОР ДР ГОРИЦА ЦВИЈАНОВИЋ, РЕКТОР УНИВЕРЗИТЕТА ,,БИЈЕЉИНА’’
Foto
На почетку разговора за „Семберија инфо“ професор др Горица Цвијановић каже да је пољопривреда код нас препозната као једна од ријетких грана привреде која је показала највећу отпорност у кризама, као што је и ковид -19.
-Храна постаје светски проблем број један, односно она је одувек то и била, али сада, различитим кризама, посебно је истакнут тај проблем. Рат у Украјини посебно отежава ситуацију, не само са производњом, већ и са пласманом хране, што је и довело до наглог раста цена и продубљивања сиромаштва. Ово је посебно значајно за блискоисточне и северноафричке земље.
Највећи ризици у производњи, поред меса, односе се на уљане културе и жита (пшеница и кукуруз, у првом реду, јер Русија и Украјина учествује са 30 посто у светском снабдевању у пшеници). Ово је нарочито велики проблем за земље које увозе храну из региона због санкција које су уведене Русији. Светски програм за храну при УН упозорава да је сада већ гладно више од 200 милиона становника у 81 земљи.
Што се тиче овог нашег региона, Републике Српске и Србије, како можемо оцијенити тренутно стање, када је ријеч о храни?
-Можемо слободно рећи да за сада нема проблема са снабдевањем храном и да нам не прети глад. Посебно је важна производња жита, у првом реду пшенице, јер је она основна хлебна биљка. У развијеним земљама је заступљена са 53%, а у неразвијеним земљама са 85 % од укупне светске производње. У ЕУ површине под пшеницом су повећаване за 0,43%, док је просечно повећање приноса било за 2,95%. Што се тиче Србије, тренд пораста површина под пшеницом је забележен од 2016. године, те се Србија сврстава у првих 10 земаља по производњи пшенице.
Иначе, у Србији је забележен благи пораст за око 2,4 % биљне пољопривредне производње (ратарске, повртарске и воћарске). Жита су се у Србији током 2020. године гајила на површини од 1,74 мил. ha, што су нешто мање површине у односу на претходну деценију. Томе су узрок девастиране површине, ширење површина под воћем, посебно јагодичастим, затим деградација земљишта и изузимање површина из пољопривредне производње ширењем насеља, привредних и индустријских објеката и инфраструктуре. Међутим, приноси су већи, тако да се може рећи да је укупна производња бележила раст.
Кукуруз је у региону, па и у Републици Српској и Србији, најзаступљенија житарица?
-Под кукурузом је у 2020. години у Србији било засејано 996 хиљада ha, док је пшеница гајена на 581 хиљади хектара. Просечни приноси код кукуруза су били око 8 т/ха, док су код пшенице приноси зрна били 4,5 т/ха.
Укупна производња превазилази потребе Србије, те се може рачунати и на извоз. Површине под уљарицама и дуваном остале су на нивоу претходне године, док су се површине засејане шећерном репом смањиле у односу на 2019. годину за 14%, на ниво чак 22% нижи од просека у последњих пет година, достижући минимум у последњој деценији (37 хиљада хa). На овај начин наставља се вишегодишњи тренд смањења производње шећерне репе, подстакнут у значајној мери променом политике квота у Европској унији. Површине под воћем остале су на стабилном нивоу, али је приметно благо повећање површине (2,6%) под засадима јагодастог воћа, јер је принос био за 2,95% већи у односу на ранији период.
Што се тиче сточарске производње, бележи се пад, нарочито у говедарској производњи, затим у свињарству. Раст се бележи у живинарству и козарству.
Што се, пак, тиче Републике Српске, сличан је тренд коришћења обрадивих површина. Под пшеницом је око 45 хиљада хектара, са просечном укупном производњом око 200 хиљада тона. Ако се узме у обзир и то да је 70 % искористивост пшенице кроз брашно у Републици Српској, може се рачунати да су потребе око 140 хиљада тона. Кукуруз заузима годишње око 130 хиљада хектара, са поросечним приносом од 6,5 т/ха. Расте производња јагодичастог воћа и у Србији и у Републици Српској, тако да смо по производњи и квалитету малине постали препознатљив у региону.
Производња млека бележи благи пад, пропорционалан паду у говедарству, али исто тако се бележи раст производње козијег млека и стандардни пад производње овчијег млека. На основу свега овога може се рећи да у региону има довољно ресурса за одрживи развој.
Данас за произвођаче хране велики проблем представља скупо минерално ђубриво чије су цијене скоро четири пута веће него прошле године у истом периоду, што је резултат управо кризе изазване ратом у Украјини. То може проузроковати смањење приноса, јер се пшеница неће прихранити у довољној количини, поготово азотним ђубривом, а већи су и ризици код прољећне сетве. Шта је са достигнутим степеном технолошког развоја у пољопривреди?
-У пољопривредној производњи значајан фактор сада представљају и климатске промене (пораст средње дневних температура, дефицит падавина и изражен неравномеран распоред падавина, врући ветрови, високе ноћне температуре).
Што се тиче технолошког развоја, то је у овом региону условљено величином газдинства. Газдинства која обрађују велике површине свакако да имају и модерну технику која подразумева тракторе, комбајне и прикључне машине, системе за наводњавање, па и технологију карактеристичну за прецизну пољопривреду.
Што се тиче примене нових технологија и сазнања из резулата научно - истраживачке делатности, они су на завидном нивоу. О томе довољно говори чињеница да су оплемењивачки програми свих биљних врста на високом нивоу, јер је велики избор хибрида и сорти селекционисан према различитим потребама у домаћим селекционим кућама. Развиле су се методе у технологији производње које су значајно унапредиле производњу свих биљних врста, што се тиче висине приноса, а и квалитета, односно нутритивних вредности хране. Наиме, програми се данас не завршавају само на производњи сорти и хибрида, већ и на унапређењу садржаја нутритивних особина, које су карактеристичне за биљку која се производи.
Такође, значајно се развија програм производње хране са високом нутритивном и здравственом безбедношћу, уз заштиту животне средине. У Србији, а и у Републици Српској се развија сектор органске биљне производње“, каже на крају разговора за портал ,,Семберија инфо ‘‘ професор др Горица Цвијановић, ректор Универзитета ,,Бијељина’’ у Бијељини.
БИОГРАФИЈА
Професор др Горица Цвијановић, редовни професор и научни савјетник, тренутно на функцији ректора Универзитета „Бијељина“ у Бијељини, основне академске и магистарске студије завршила је на
Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.
Докторирала је на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
Радну каријеру почела у управном поступку као Пољопривредни и водопривредни иснспектор у Скупштини општине Жагубица у Србији. Наставила даље усмјерење и научно - истраживачку дјелатност
у Институту за кукуруз у Земун Пољу, у Србији.
Од 2007. године ради као професор. У педагошком раду била је ментор више од 50 Завршних радова на основним академским студијама и ментор на мастер и докторским студијама. До сада има више од 300 научних радова, објављених у часописима националног и међународног значаја, на националним и међународним конференцијама. Има објављене монографије из области органске пољопривреде и заштите животне средине, учесник је на националним пројектима.
Област научног рада је развој агротехничких мјера које утичу на принос биљака и на параметре биогености земљишта у биљној производњи, одржива и органска пољопривреда. Тренутно је на функцији ректора
Универзитета ,,Бијељина’’ у Бијељини.
(Семберија инфо)
-Храна постаје светски проблем број један, односно она је одувек то и била, али сада, различитим кризама, посебно је истакнут тај проблем. Рат у Украјини посебно отежава ситуацију, не само са производњом, већ и са пласманом хране, што је и довело до наглог раста цена и продубљивања сиромаштва. Ово је посебно значајно за блискоисточне и северноафричке земље.
Највећи ризици у производњи, поред меса, односе се на уљане културе и жита (пшеница и кукуруз, у првом реду, јер Русија и Украјина учествује са 30 посто у светском снабдевању у пшеници). Ово је нарочито велики проблем за земље које увозе храну из региона због санкција које су уведене Русији. Светски програм за храну при УН упозорава да је сада већ гладно више од 200 милиона становника у 81 земљи.
Што се тиче овог нашег региона, Републике Српске и Србије, како можемо оцијенити тренутно стање, када је ријеч о храни?
-Можемо слободно рећи да за сада нема проблема са снабдевањем храном и да нам не прети глад. Посебно је важна производња жита, у првом реду пшенице, јер је она основна хлебна биљка. У развијеним земљама је заступљена са 53%, а у неразвијеним земљама са 85 % од укупне светске производње. У ЕУ површине под пшеницом су повећаване за 0,43%, док је просечно повећање приноса било за 2,95%. Што се тиче Србије, тренд пораста површина под пшеницом је забележен од 2016. године, те се Србија сврстава у првих 10 земаља по производњи пшенице.
Иначе, у Србији је забележен благи пораст за око 2,4 % биљне пољопривредне производње (ратарске, повртарске и воћарске). Жита су се у Србији током 2020. године гајила на површини од 1,74 мил. ha, што су нешто мање површине у односу на претходну деценију. Томе су узрок девастиране површине, ширење површина под воћем, посебно јагодичастим, затим деградација земљишта и изузимање површина из пољопривредне производње ширењем насеља, привредних и индустријских објеката и инфраструктуре. Међутим, приноси су већи, тако да се може рећи да је укупна производња бележила раст.
Кукуруз је у региону, па и у Републици Српској и Србији, најзаступљенија житарица?
-Под кукурузом је у 2020. години у Србији било засејано 996 хиљада ha, док је пшеница гајена на 581 хиљади хектара. Просечни приноси код кукуруза су били око 8 т/ха, док су код пшенице приноси зрна били 4,5 т/ха.
Укупна производња превазилази потребе Србије, те се може рачунати и на извоз. Површине под уљарицама и дуваном остале су на нивоу претходне године, док су се површине засејане шећерном репом смањиле у односу на 2019. годину за 14%, на ниво чак 22% нижи од просека у последњих пет година, достижући минимум у последњој деценији (37 хиљада хa). На овај начин наставља се вишегодишњи тренд смањења производње шећерне репе, подстакнут у значајној мери променом политике квота у Европској унији. Површине под воћем остале су на стабилном нивоу, али је приметно благо повећање површине (2,6%) под засадима јагодастог воћа, јер је принос био за 2,95% већи у односу на ранији период.
Што се тиче сточарске производње, бележи се пад, нарочито у говедарској производњи, затим у свињарству. Раст се бележи у живинарству и козарству.
Што се, пак, тиче Републике Српске, сличан је тренд коришћења обрадивих површина. Под пшеницом је око 45 хиљада хектара, са просечном укупном производњом око 200 хиљада тона. Ако се узме у обзир и то да је 70 % искористивост пшенице кроз брашно у Републици Српској, може се рачунати да су потребе око 140 хиљада тона. Кукуруз заузима годишње око 130 хиљада хектара, са поросечним приносом од 6,5 т/ха. Расте производња јагодичастог воћа и у Србији и у Републици Српској, тако да смо по производњи и квалитету малине постали препознатљив у региону.
Производња млека бележи благи пад, пропорционалан паду у говедарству, али исто тако се бележи раст производње козијег млека и стандардни пад производње овчијег млека. На основу свега овога може се рећи да у региону има довољно ресурса за одрживи развој.
Данас за произвођаче хране велики проблем представља скупо минерално ђубриво чије су цијене скоро четири пута веће него прошле године у истом периоду, што је резултат управо кризе изазване ратом у Украјини. То може проузроковати смањење приноса, јер се пшеница неће прихранити у довољној количини, поготово азотним ђубривом, а већи су и ризици код прољећне сетве. Шта је са достигнутим степеном технолошког развоја у пољопривреди?
-У пољопривредној производњи значајан фактор сада представљају и климатске промене (пораст средње дневних температура, дефицит падавина и изражен неравномеран распоред падавина, врући ветрови, високе ноћне температуре).
Што се тиче технолошког развоја, то је у овом региону условљено величином газдинства. Газдинства која обрађују велике површине свакако да имају и модерну технику која подразумева тракторе, комбајне и прикључне машине, системе за наводњавање, па и технологију карактеристичну за прецизну пољопривреду.
Што се тиче примене нових технологија и сазнања из резулата научно - истраживачке делатности, они су на завидном нивоу. О томе довољно говори чињеница да су оплемењивачки програми свих биљних врста на високом нивоу, јер је велики избор хибрида и сорти селекционисан према различитим потребама у домаћим селекционим кућама. Развиле су се методе у технологији производње које су значајно унапредиле производњу свих биљних врста, што се тиче висине приноса, а и квалитета, односно нутритивних вредности хране. Наиме, програми се данас не завршавају само на производњи сорти и хибрида, већ и на унапређењу садржаја нутритивних особина, које су карактеристичне за биљку која се производи.
Такође, значајно се развија програм производње хране са високом нутритивном и здравственом безбедношћу, уз заштиту животне средине. У Србији, а и у Републици Српској се развија сектор органске биљне производње“, каже на крају разговора за портал ,,Семберија инфо ‘‘ професор др Горица Цвијановић, ректор Универзитета ,,Бијељина’’ у Бијељини.
БИОГРАФИЈА
Професор др Горица Цвијановић, редовни професор и научни савјетник, тренутно на функцији ректора Универзитета „Бијељина“ у Бијељини, основне академске и магистарске студије завршила је на
Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.
Докторирала је на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
Радну каријеру почела у управном поступку као Пољопривредни и водопривредни иснспектор у Скупштини општине Жагубица у Србији. Наставила даље усмјерење и научно - истраживачку дјелатност
у Институту за кукуруз у Земун Пољу, у Србији.
Од 2007. године ради као професор. У педагошком раду била је ментор више од 50 Завршних радова на основним академским студијама и ментор на мастер и докторским студијама. До сада има више од 300 научних радова, објављених у часописима националног и међународног значаја, на националним и међународним конференцијама. Има објављене монографије из области органске пољопривреде и заштите животне средине, учесник је на националним пројектима.
Област научног рада је развој агротехничких мјера које утичу на принос биљака и на параметре биогености земљишта у биљној производњи, одржива и органска пољопривреда. Тренутно је на функцији ректора
Универзитета ,,Бијељина’’ у Бијељини.
(Семберија инфо)
