МИЛЕНКО ГОТОВЧЕВИЋ, УЗГАЈИВАЧ ДУВАНА ИЗ ВЕЛИКЕ ОБАРСКЕ :: Semberija INFO ::

 

МИЛЕНКО ГОТОВЧЕВИЋ, УЗГАЈИВАЧ ДУВАНА ИЗ ВЕЛИКЕ ОБАРСКЕ


Foto
Породица Миленка Готовчевића (49) из Велике Обарске  годинама се бави узгојем дувана. Миленко за ,,Семберија инфо’’ каже да се његов дјед почео бавити узгојем ове индустријске биљке још давне 1974. године.

-До сада нисмо прекидали ову производњу. Било је тешких, али и добрих година за нас дуванаре. Све што смо стекли, моја породица и ја, све је, углавном, од дувана. У мањем обиму бавили смо се и сточарством. Дочекали смо и вријеме када ова производња постаје упитна за многе од нас. Садићемо дуван и ове године, а послије, шта буде. Многи то неће да признају, али, захваљујући Светозару Михајловићу, ова производња још опстаје у Семберији.

Што се тиче подстицаја за дуван, свјесни смо чињенице о штетности конзумирања цигарета. Али, држава треба да направи јасну рачуницу, да ли је исплативије имати домаћу производњу или увозити дуван. Просјечна откупна цијена дувана је до три КМ по килограму. Слободан сам да кажем и то, да није било у протеклих неколико година тзв. ,,црног тржишта”, ова производња би се угасила још прије пет до шест година”.


 
Миленко каже да су дуванари захвални министру Борису Пашалићу и директору Аграрног фонда града Бијељина Златану Лазаревићу, јер су уврстили и дуванаре у правилник за додјелу подстицаја.
-Нису то нека значајна средства, али нам пуно значи да неко мисли и на дуванаре. У Србију је дошао велики инвеститор, фирма ,,Japan tobacco”. И нама је овдје неопходан јак инвеститор који ће увести ред на тржиште дувана. Нико неће инвестирати на несигурном и неуређеном тржишту. Од три дунума дувана, колико је садио мој дјед, достигао сам чак површину од 120 дунума. Сада сам ту производњу смањио, јер су сви репроматеријали значајно скупљи, као и радна снага.

Дуван је таква производња која захтијева пуно физичког рада. Највише треба издвојити за дневнице сезонским радницима који окопавају и беру дуван. У Семберији значајан број породица живи искључиво од дувана. Инвестирао сам пуно у изградњу сушара, набавку пећи на угаљ, набавио сам копачицу за дуван. Све то је коштало више од педесет хиљада КМ”.
 
Миленко каже да на његовом имању заједно живе четири генерације. У производњи дувана помажу му синови Велибор и Момчило, снајка Ивана, супруга Слађана, мајка Славка.
-Сви смо у вријеме окопавања и бербе дувана укључени у тај посао. Једино је унук Миленко, као најмлађи, поштеђен тих послова. У прошлој години, да и то истакнем, за дневнице сам исплатио 27.000 КМ, само за брање дувана. Дакле, још пет породица је било ангажовано на овом послу.

Свака сушара, а било их је око осамдесет и пет, коштала ме око 300 КМ, када су дневнице у питању, не укључујући храну и превоз радника. Овдје је шеста класа земљишта, тако да нам остаје само да се бавимо сточарством и производњом дувана”, каже Миленко Готовчевић, истичући да у овој години не очекује ништа више, осим ,,позитивне нуле”.



-Нека нас здравље послужи, да не буде рата, да будемо сви живи и здрави, да само преживимо. Што се мене тиче, био бих с тим задовољан. Нећу прекидати ову производњу у овој години. Оптимиста сам и надам се да ће све ово изаћи на добро. Народ жели мир и да може да живи од свог рада. Драго ми је да сам дјецу задржао овдје, да не иду у иностранство. Нисам заговорник одласка младих с ових простора. Ми их овдје школујемо и васпитавамо, па, зашто да иду на запад? Жао ми је да факултетски образована дјеца одлазе у Европу”, каже на крају за портал ,,Семберија инфо'' Миленко Готовчевић, вриједни семберски домаћин, човјек, како сам рече, кога оптимизам још увијек не напушта.
 
(Семберија инфо)