РАСТУ НЕСТАБИЛНОСТ И ИНФЛАЦИЈА :: Semberija INFO ::

 

РАСТУ НЕСТАБИЛНОСТ И ИНФЛАЦИЈА


Повод за разговор са уваженим младим професором била је тренутна економска ситуација у БиХ и Републици Српској, увезена инфлација, актуелна украјинска криза, евидентан страх људи за егзистенцијалну будућност, како своју, тако и својих најближих.
 
Професоре Мировићу, наши грађани се данас свакодневно преиспитују, хоће ли бити довољно брашна, уља и шећера у маркетима. Људи су уплашени и за своју, најчешће, скромну уштеђевину у банкама, страхују за будућност своје дјеце. Како Ви гледате на ово тренутно стање у друштву?
-Неминовно је да на почетку овог разговора направимо малу ретроспективу ранијих дешавања код нас и у свијету. Добро је подсјетити се шта је претходило оваквом стању у свијету и актуелном ратном сукобу у Украјини. Морам нагласити да је својеврсна прекретница био пад Берлинског зида 1989. године и слом „гвоздене завјесе“. Западне земље су, с великом еуфоријом, дочекале тај тренутак, а тај датум се у економији назива и „првобитна година транзиције“. С друге стране, то је био други економски и социјални експеримент у 20. вијеку у постсоцијалистичким државама на подручју Средње, Источне Европе и Западног Балкана, док је први социјални експеримент била Октобарска револуција у Русији која је прије стотину година пројектовала пут у комунизам. Постосоцијалистичке земље, међу којима је и БиХ, морале су убрзано да пређу из једног система цијена, централизованог и планског, у други, неолиберални тржишни систем. Пред њих је постављен задатак да створе слободна тржишта и институционалну инфраструктуру, те да „поштено“ и промптно приватизују државну, односно друштвену својину. Међутим, транзиција је у већини постсоцијалистичких земаља била теоријски недовољно осмишљен концепт, инсистирало се на брзој и неупитној прватизацији.

Убрзо су уочени и велики промашаји тако вођеног поступка транзиције и приватизације, губљење радних мјеста и гашење некада успјешних предузећа?
-Врло брзо се показало да концепти приватизације нису програми привредног раста и опоравка, већ осмишљени пакети распродаје државне имовине и капитала. Циљ транзиције је да се успостави капиталистичко власништво, слободно тржиште, привредна друштва као тржишни субјекти и њима политички комплементаран и конзистентан вишепартијски систем и грађанска демократија. У погледу на брзину промјена, формулисана су два приступа, промјене промптно, одједном, (шок терапија) што су заговарали економисти попут Џефрија Сакса, и постизање промјена постепено, промишљено и на дужи рок, уз задржавање неких елемената из ранијег система (градуалисти). Тридесетак година касније градуалистички приступ се потврдио као практичнији, јер су „корњаче претекле зечеве“.

Професоре, свих ових година запљускује нас и појам глобализације?
-Глобализација је вишесмислен и контроверзан појам и не може се одвојено посматрати од процеса транзиције. Економски аспект глобализације је процес ширења тржишне економије и неолиберализма на различите регионе свијета, па и на Западни Балкан и транзиционе земље, попут БиХ. Глобализација је експанзија слободне трговине и нерегулисаних слободних тржишта која у резултату нису дала оптималне стопе привредног раста, него су произвела економску нестабилност, високе стопе незапослености, несигурност радних мјеста и губитак социјалне сигурности. Слободна тржишта нису покренула трговину у таласима, а ова широку економску плиму привредног раста, још мање демократског развоја. Напротив, глобални систем се нашао у финансијској, а затим и у економској кризи. Када говоримо о кризи, треба напоменути да су свјетској глобалној кризи из 2008. године (крах хипотекарног тржишта у САД) претходиле и бројне регионалне кризе, као и свјетска криза из 1929. године. Ефекти пуцања балона хипотекарног тржишта у САД били су драматично велики и глобални. Кулминација кризе је била када је најстарија култна инвестициона банка, Lehman Brothers, банкротирала. У циљу изласка из кризе владе и централне банке су предузеле мјере (нео) кензијанског типа. ФЕД је био склонији преузимању потраживања банака, а европске централне банке дјелимичној национализацији банака. Конгрес САД је усвојио ТАРП програм помоћи, вриједан УСД 700 млрд, а ЕУ сличан програм, вриједан 1.700 млрд евра“.

Након ове кризе долази нам пандемија вируса ковид 19?
-Пандемија ковид 19 показала је потребу и повезаност земаља и људи широм свијета, гдје се без заједничке стратегије рјешења не могу наћи. Државе, попут Кине, Русије и једног броја мањих земаља, укључујући и Србију, показале су релативно добру организацију у борби против вируса ковид 19. Државе са државним здравственим системима, па и бивше социјалистичке земље, имале су нешто више успјеха у борби против пандемије. Интересантно је да су високу цијену у броју смртних случајева платиле САД, Индија, Бразил и неке латиноамеричке државе. Могли бисмо закључити да се економска и друштвена криза могу изазвати и неекономским феноменима, производећи шире импликације по економију, политички и социјални живот“.
 

 

Професор др Иван Мировић ванредни је професор на предмету „Монетарна економија“ на другој години Факултета пословне економије у Бијељини, Универзитет Источно Сарајево. На основним студијама предаје и предмет „Пословно комуницирање и етика“, док на мастер студијама, студијски програм Финансије, банкарство и осигурање предаје предмет „Корпоративно и инвестиционо банкарство“. На студијским програмима: Међународна економија, Дигитална економија, Финансије, банкарство и осигурање предаје предмет „Дигитална економија“. Докторски рад професора Мировића односи се на макроекономске ефекте наступа страних банака на простору БиХ, Србије и Хрватске, до се магистарски рад бави улогом банкарског система у привредном развоју РС. Десетак година професор Мировић провео је у Новој банци а.д. Бањалука, обављајући разноврсне послове и тако стекао и практично емпиријско искуство у банкарству.


Након пандемије вируса корона, која још званично није завршена, стиже нам рат у Украјини?
-Иако су многи сматрали да је то немогуће, призори уласка руских тенкова и војске у Украјину шокирали су свијет. Санкције које су САД и Европа увели Русији изазвале су озбиљне економске поремећаје. Долази до повећања цијена енергије, сировина, потрошачких артикала. И док је свјетска економска криза из 2008. године и пандемија вируса корона изазивала поремећаје у сфери потражње, нова криза у Украјини и санкције према Русији стварају шокове на страни понуде. Долази до поремећаја у ланцима снабдијевања, гасе се поједина предузећа због високих цијена енергије (челичана Лех – Шталверке у Баварској), што све води ка већој инфлацији.

Када говоримо о инфлацији, многи сматрају да је тренутни ниво инфлације привремен, односно пролазан?
-Питање је да ли је то тако. У БиХ је тренутна стопа инфлације 7%, у Србији 8,8%, у Хрватској 5,7%, Словенији 6,9%, у САД је индекс потрошачких цијена достигао 7,9%, у Русији 9,17%, у Турској 54,44%, у Аргентини 52,3%. Инфлација расте због тога што су гориво и енергија основни трошкови који морају да се покрију у производњи и транспорту. Многи амерички економисти сматрају да би оваква ситуација могла да доведе до стагфлације. Стагфлација је ситуација када се привреда једне земље истовремено суочи са растом цијена и економском стагнацијом. Једно је сасвим јасно, што дуже буде трајао оружани сукоб, биће веће и економске посљедице које се рефлектују на све аспекте живота. Русија се суочава с пропадањем рубље, разним девизним ограничењима, као и могућом несташицом робе. Ни Европа неће бити имуна на све ово, јер је изложена растућим цијенама гаса и повећаним потребама у снабдијевању. Треба подсјетити да су Русија и Украјина велики произвођачи хране. Украјина је највећи свјетски произвођач сунцокретовог уља, а Русија је на другом мјесту. Заједно чине 60 % свјетске производње. Ове двије земље чине и око 29% свјетског извоза пшенице. Русија је и трећи највећи произвођач нафте на свијету, послије САД и Саудијске Арабије. Питање је како ће и САД проћи у читавој овој причи. Опасност од нуклеарног рата никад није била већа“.

Глобализација је промијенила све финансијске институције, актуелизовала револуцију у банкарству и промјену природе традиционалних банака као финансијских посредника, комисионара и заступника интереса њхових клијената?
-Географска експанзија, глобално позиционирање и консолидација банака, њихово ширење преко националних граница на цијели свијет постало је реалност. У трансформацији банкарског система БиХ велику улогу играју стране банке које доминирају у процесу приватизације ранијих државних банака и увођењу нових банкарских производа и услуга. Наравно, треба нагласити да долазак страних банака на ове просторе није из алтруистичких побуда, логика банке је профит и зарада. Банкарски сектор је стабилан и адекватно капитализован. Када говоримо о нашем финансијском тржишту, можемо рећи да је плитко, уско, није довољно у функцији привредног развоја. Финансијски сектор је потпуно „банкоцентричан“, што значи да је на дјелу потпуна доминација банака науштрб осталих финансијских посредника. У БиХ тренутно послују 23 комерцијалне банке, са приближно 10.000 запослених радника. Само једна банка је у већинском  државном власништву, док стране банке посједују више од 80% банкарског капитала у БиХ. Када говоримо о конкретном случају Збербанке, или било које друге банке која је у проблему, за њихов надзор и регулативу задужена је Централна банка. Међутим, Централна банка БиХ нема ингеренције у поменутом случају, јер она функционише по моделу „currency board“. Монетарни одбор (currency board) је специфична форма монетарног аранжмана мотивисаног, прије свега, политичким разлозима, којим се монетарним властима одузимају уобичајене ингеренције, одржава чврста дисциплина, поштују закони и дефинисана правила о стабилности цијена. Валутни одбор се заснива на фиксном девизном курсу и нема могућност монетизације фискалног дефицита, нити кредитирања привредних субјеката, те не може рјешавати проблеме ликвидности пословних банака. Нова банка је промптно реаговала и купила акције Збербанк. Огласила се и Агенција за банкарство РС саопштењем: „Детаљи трансакције су дио пословне тајне. Заштитили смо капитал, депоненте, физичка и правна лица, али и 400 запoслених“. У литератури се помињу и сљедећи мотиви наглог и убрзаног процеса спајања банака, као што су интереси акционара и управе да повећају вриједност по акцији банке, да смање изложеност ризику, док запослени очекују већу сигурност и веће зараде“.

С развојем Четврте индустријске револуције, која је позната и као дигитална смарт револуција, дошло је до великих технолошких промјена и у сфери финансија и банкарства? Увелико се говори и о примјени криптовалута, као што је биткоин?
-Велике технолошке промјене очитују се као: експанзија интернета, смарт уређаја, друштвених мрежа, вјештачке интелигенције, неуротехнологије, 3Д штампача. Са економског аспекта јавља се „мрежна дигитална економија“, нови виртуелни производи, информација као кључни економски ресурс и извор раста, економија платформи и бесплатних ствари. Данас се свакодневна плаћања обављају путем фиат новца и разноврсних платних картица, али један од најпопуларнијих начина плаћања је и путем биткоина. Биткоин је ријешио проблем сигурног преноса новца између клијената на Интернету, не ослањајући се на посреднике, попут банака. У суштини, то је децентрализована валута, без централне банке или неког администратора, која се може слати од корисника до корисника преко peer –то – peer мреже, без потребе за посредницима. За развој и функцију биткоина заслужна је и blockchain технологија. За вријеме пандемије вируса корона и у вријеме тренутне ситуације у Украјини расте потражња за крипто валутама, као алтернативним средствима плаћања. Прије неколико дана је одјекнула вијест да САД и ЕУ желе спријечити Русију у куповини крипто валута. Разлог за то је заобилажење западних санкција, пад рубље и заинтересованост великог броја Руса да купе крипто валуте. Недавно је и амерички предсједник Џо Бајден потписао одлуку којом налаже Министарству финансија и другим савезним агенцијама да проуче утицај криптовалута на финансијску и националну безбједност. Према неким подацима, тржиште крипто валута достигло је вриједност од 3.000 милијарди долара. Једна од мјера односи се и на могућност увођења америчке „дигиталне валуте централне банке“ , односно електронске верзије доларских новчаница. За разлику од класичних криптовалута, попут биткоина, државне виртуелне валуте замишљене су као централизоване валуте под контролом централне банке, те су уско повезане с нормалним фиат валутама“. Према подацима Атлантског вијећа, девет земаља у свијету до сада је увело дигиталне валуте централне банке, а шеснаест других, укључујући и Кину, раде на томе, истиче за ,,Семберија инфо’’ професор Мировић.

Семберија инфо