Мирна Јовановић завршила је Академију умјетности-смјер глума у Бијељини 2013. године у класи професора Југа Радивојевића, а 2014. године изненада, како каже,  уписала школу иконописа „Одигитрија“ у Бијељини, а 2018. године  је завршила.
Јовановићева је за „Семберија инфо“ рекла да је од малих ногу маштала да буде глумица, али да јој сликарство није било ни на крај памети.
-Ка глуми сам имала склоности, али према сликарству нисам имала ни мало. Школовање у Школи „Одигитрија“, ми је олакшало године чекања да Бијељина добије своје Градско позориште да бих имала гдје да радим. То ме је испуњавало довољно у том периоду“, истакла је Јовановићева.


 
Са уписом у  Школу иконописа, 2014. године, почела је цртати минијатуре, а исте године постала је члан Удружења ликовних умјетника „Свети Лука“.
-Са њима сам на почетку имала колективне изложбе, гдје су излагали сви чланови удружења, а након годину дана од завршене школе имала сам прву самосталну изложбу икона на Палама поводом обиљежавања 800 година аутокефалности Српске православне цркве“, казала је Мирна која је почела да слика слике у византијском, односно иконописном стилу, али са свјетовним мотивима.

-Нисам видјела да ико ствара такве слике, па сам хтјела да се тестирам, једноставно да покушам, па шта буде.  Стицајем околности моје слике су стигле до епископа пакрачко - славонског Јована Ћулибрка. Код њега сам ишла  у посјету, у Пакрац и Јасеновац, да се упознамо и да ми каже имају ли те слике смисла, да ли је то против правила иконописа. Њему се то допало и био ми је вјетар у леђа, што се тога тиче, не вјерујем да бих наставила да сликам то, али ме је подржао и рекао да наставим. Након неког времена од те посјете отворило се и Градско позориште „Семберија“, али десила се пандемија корона вируса и локдаун, тако да сам се опет посветила сликању“, подсјећа Мирна Јовановић.
 
Колико је плодоносна умјетница говори и то да је 2021. године имала и самосталну изложбу у Зајечару на „Данима хришћанске културе“.
-На тој изложби сам излагала слике западних сликара, а које сам пребацивала у византијски стил, што је било у складу са изложбом, јер носи назив „Запад у источном руху“. У Зајечару сам упознала дивне људе, са којима сам се и спријатељила. Након тог 11. новембра, у Бијељини сам имала изложбу на годишњицу рођења Фјодора Михаиловича Достојевског под називом „Лица Достојевског“, који је мој омиљени писац. Тада су дошли и гости из Зајечара, који праве музику по његовим романима и тако да се све лијепо уклопило“, поносно је рекла Јовановићева.
Она је за крај, за портал „Семберија инфо“, поручла да никада не треба одустајати, јер дође период када се човјеку почну отварати сва врата, а која су, иначе, годинама била затворена и онда све крене одједном.


 
Рад ове младе умјетнице препознала је и Руска патријаршија. Иконе, које је она сликала, прошле су селекцију и наћиће се у каталогу икона за ову годину, а гдје ће се осим њених радова наћи и радови иконописаца из цијелог свијета. Такође, њени радови, односно илустрације налазе се и у сликовници „Скровиште за тајну“, коју је написала Бијељинка Јелена Калајџија, а ускоро ће се њене илустрације наћи и у новој сликовници која тек треба да угледа свјетлост дана.
 
(Семберија инфо)