На манифестацији „Избор спортисте године Града Бијељина 2021“, Мира Пилиповић из Кошаркашког клуба „Радник“ добила је награду за најбољег спортског радника Града Бијељина за прошлу годину. Добијена награда је била повод за разговор са Миром Пилиповић. Како сама каже, њен живот је спорт. Од своје девете године почела је тренирати кошарку. Прве кошаркашке кораке направила је у сарајевском КК „Босна“. Већ 1973. године прелази у ЖКК „Жељезничар“, са којим је веома млада играла Прву лигу социјалистичке Југославије. Иако је врло млада престала са активним, професионалним ангажманом у спорту остала је својим бићем везана за спортске терене и омладину жељну доказивања.
​
-У Вогошћи сам 1983. године основала кошаркашки клуб у којем сам играла и тренирала. Звао се КК „Радивој Кораћ“ и играли смо до 1995. Замислите сад, ратно је стање, бомбардује се, а ми играмо кошарку. Жељела сам да тим дјевојчицама направим амбијент да се макар на тренингу или утакмици осјећају као сва дјеца која су у том моменту живјела неке нормалне животе широм планете“, рекла је за „Семберија инфо“ Мира Пилиповић.



Од 1998. године је дио КК „Радник“ из Бијељине. Тренирала је ,,Радникове’’ пионире, кадете, јуниоре, обављала послове физиотерапеута, била представник клуба. Из тог периода посебно истиче Драгану Станковић. Сениори КК „Радник“ су петоструки освајачи Прве лиге Републике Српске (сезоне 2003/04, 2008/09, 2011/12, 2015/16. и 2020/21.), а уз сваку шампионску генерацију је била популарна Мајкара.

-Награда коју сам недавно добила значи ми много, јер се десила на 60. рођендан КК „Радник“. Волим спорт, волим људе и трудим се да их, нарочито дјецу и омладину, потакнем на добре и позитивне ствари. И када то радиш под кровом једног клуба, и то скоро четврт вијека, онда то мора да значи. Деценијама сам са младима, и у клубовима и у репрезентацији, као тренер, физиотерапеут, тим менаџер, а понајвише као мајка. Дјеца су ми дала надимак Мајкара“, са осмјехом казује Мира Пилиповић.

Скоро десет година била је незаобилазни дио стручног штаба женске кошаркашке репрезентације БиХ, обављајући увијек двије или три функције.



-То је лијепо искуство. Дивне дјевојчице, строги тренери, организаторске тешкоће, мало сна, много путовања... Са све три женске селекције, У16, У18, У20, путовала сам по Европи на квалификације и на Европска првенства. Често се знало дешавати да се са једним тимом враћам у Сарајево, само пребацим пртљаг из аутобуса у други аутобус, набрзину једем и са другом селекцијом путујем даље. Вратим се, напримјер из Софије и одмах путујем за Букурешт. Било је напорно, али је сваки моменат са тим младим кошаркашицама био злата вриједан. Примјера ради, са У20 селекцијом смо 2013. године Зоран Микеш, Слободан Кецман и ја учествовали на Европском првенству Б дивизије и ушле међу четири најбоље екипе. Тада су у репрезентацији биле Николина Џебо, Марица Гајић, Николина Бабић, Мелиса Брчаниновић, која је тада имала само 13 година и била велико откровење... Те дјевојке су сада окосница сениорске репрезентације БиХ, која је изборила учешће на Свјетском првенству у Аустралији ове године. Мени је част што сам учествовала у њиховом спортском стасавању“, каже на крају разговора за ,,Семберија инфо’’ Мира Пилиповић.

Семберија инфо