Српска православна црква данас (СПЦ) прослававља Светог Игњатија Богоносца, који је стално у срцу и на уснама носио име Бога живога и зато што га је, као малог, Исус Христос држао на рукама.
 
Према предању, Господ је, подучавајући своје ученике смјерности, узео једно дијете и рекао: “Ко се понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском”.
 
То дијете био је Игњатије. Када је одрастао, био је ученик Светог Јована Богослова, а касније епископ у Антиохији, гдје је први увео антифонски начин појања у цркви.
 
То је појање за двије пјевнице тако да кад на једној страни појање престане, на другој почиње, а овај се начин појања Светом Игњатију чудотворно открио.
 
У то вријеме је цар Трајан, пролазећи кроз Антиохију у ратном походу против Персије, чуо за Светог Игњатија и покушао да га савјетима и пријетњама, чак понудом сенаторске титуле, окрене од вјере. Кад није успио, наредио је да га окованог пошаљу у Рим и баце у арену пред звијери.
 
Тешки пут од Антиохије до Рима светитељ је провео у молитви и жељи да страда за свога Господа. Лавови су га растргли у римској арени 106. године. Од светитеља и мученика остало је само његово срце испуњено љубављу за Господа Исуса Христа.