ЖИВОТ БЛАГИШЕ НИКОЛИЋА ПОСВЕЋЕН КОШАРЦИ :: Semberija INFO ::

 

ЖИВОТ БЛАГИШЕ НИКОЛИЋА ПОСВЕЋЕН КОШАРЦИ


Млађи нараштаји вјероватно не знају да је у овој години, која је већ при крају, Бијељина обиљежила вриједан јубилеј – шездесет година постојања Кошаркашког клуба ,,Радник”. Све до 1964. године кошарка се играла кожним лоптама на шњирање, а прву гумену кошаркашку лопту из Београда је 1964. године донио тадашњи студент ДИФ-а Перо Живковић. Била је америчке марке ,,Пенсилванија”. Кошарка се својевремено играла у школским двориштима, а тек касније ће се преселити у фисклултурне дворане.

Бијељинац Благиша Николић више од пола вијека провео је у кошарци, као тренер и спортски функционер. Присјећајући се за портал ,,Семберија инфо’’ својих спортских почетака, Николић каже да је, што се њега тиче, све кренуло још давне 1969. године у Власеници, гдје је тренирао женски Кошаркашки клуб ,,Партизан”.

-У то вријеме ДТВ ,,Партизан” је био носилац спорта у свим општинама. Након завршеног семинара у Шибенику, преузео сам женску екипу из Власенице. Учествовали смо на позивним турнирима, такмичећи се са тузланским ,,Јединством” и ,,Младом Босном” из Сарајева. Побиједили смо обје екипе и стекли смо услов за учешће на завршном турниру за попуну Савезне лиге Југославије. Турнир је одржан у Бачкој Тополи. Заузели смо треће мјесто и тада се нисмо пласирали за Савезну кошаркашку лигу. У Сплиту смо наредне године поново учествовали на турниру за улазак у савезну лигу. Власеница је тада имала изузетно квалитетан тим у којем су играла четири пара сестара, сестре Лукић, сестре Чоњић, Зекић и Тихић. Неке су касније постале репрезентативке. На једном турниру у Зворнику упознао сам Драгутина Ристића, сада већ покојног, који је тада водио женску екипу ,,Радника”. Позвао ме да се обавезно јавим када дођем у Бијељину. У међувремену сам завршио тренерски семинар у Заострогу, гдје сам упознао Горана Радоњића који је касније постао цијењени тренер и савезни кошаркашки судија”.
 

Већ 1971. и 1972. године, Николић прелази у Бијељину, гдје је као члан управе КК ,,Радник” учествовао у реализацији првог меморијала поводом смрти Слободана Поповића, истакнутог кошаркаша КК ,,Радник” који је играо у ,,Црвеној Звезди”.
 


Успомене

Незабораван тренутак за Николића представља и познанство са југословенским новинарским бардом Мирославом Радојчићем, приликом проглашења спортисте године. Чува фотографију на којој Радивоје Кораћ предаје пехар Миодрагу Качаревићу, кошаркашу, касније тренеру ,,Радника”, тузланске ,,Слободе” и сарајевске ,,Босне”. Ту су успомене на учешће у Премијер лиги РС, на бројне спортске догађаје и утакмице.
 


-Тада сам постао члан Управног одбора КК ,,Радник”. Обављао сам и послове официјелног спикера, секретара, кошаркашког судије и то се протегло на неких тридесет пет до четрдесет наредних година. Десетак година обављао сам функцију секретара Подручног кошаркашког одбора,  био сам члан Извршног одбора Кошаркашког савеза РС, члан Скупштине Кошаркашког савеза БиХ, тако да сам имао прилику да будем и организатор утакмице са КК ,,Широки Бријег”, када је КК ,,Радник” пропустио прилику да изађе на међународну кошаркашку сцену.  Противник је био јачи, прије свега у финансијском погледу, јер су на конту имали 4,5 милиона КМ, док смо ми располагали са 200.000 КМ годишње. У екипи ,,Широког” тада су била и два кошаркаша из САД, који су стварали разлику у квалитету и ефикасности своје екипе”.
 

Николић каже да су у бијељинској кошарци неизбрисив траг оставили Слободан Поповић, Мирослав Пољак, Аднан Буквић, Нихад Изић, Небојша Лазаревић, Драгиша Шарић и бројни други талентовани кошаркаши. Не треба заборавити ни заслуге тренера Пере Живковића, Изета Алијагића, Слободана Лукића и других.
 


Признања
 
Николић је добитник вриједних признања, Плакете за допринос у раду КК ,,Радник” и афирмацију кошаркашког спорта у Бијељини, коју је добио 2011. године, поводом обиљежавања 50 година постојања КК ,,Радник” док је у новембру 2017. године добио Повељу Кошаркашког савеза Републике Српске за успјешан рад, остварене резултате и афирмацију кошаркашког спорта.
 


-Бијељинску кошарку тада је красио велики ентузијазам. У Бијељини су били популарни фудбал и кошарка. Кошарку су, углавном, играли студенти, академци, високи момци и она је имала посебан третман. Кошаркашке утакмице су се одиграване у ДТВ ,,Партизан”, данашњем Соколском дому. Пуно лијепих успомена носим из кошарке. Као савезни судија, на кошаркашком терену сам провео око 25 година. Бијељина је имала још једног савезног кошаркашког судију, Џевада Ганића, док су републичке судије били Стево Тодоровић и Стеван Пашић. Касније сам био и делегат на утакмицама Републичке лиге. Кад се све сабере и одузме,  дуг је то период, скоро пола вијека бављења кошарком. Више сам волио фудбал и некада сам играо за ФК ,,Боксит” Власеница и ФК ,,Радник”, али је кошарка превагнула. Спорт, уз мој учитељски позив, био је нешто чему сам посветио највећи дио живота”, каже за портал ,,Семберија инфо’’ Благиша Николић.

Семберија инфо