Подмајевичка села, Пушковац, Тутњевац, Коренита, Корај и Забрђе, деценијама су познати по производњи квалитетне шљиве. Ових дана посљедњи берачи шљиве могу се видјети у воћњацима. Упркос лошој години за воћарство, под Мајевицом је шљива добро родила и ове године.
​
Цвико Јовановић у неколико шљивика на различитим парцелама има око четири хиљаде садница шљиве, “чачанке родне”, “чачанке љепотице”, “стенлеја”. На свом имању, заједно са сином Ђојом, сваке године осуши неколико стотина килограма шљиве. Сува шљива је, како каже Цвико, попут сувог злата.


“Ове године смо за шљиву добијали 60 до 80 пфенига по килограму. Добро смо прошли са свјежом шљивом. Наша шљива је тражена у Њемачкој, Аустрији, Словенији, Хрватској”, каже Цвико Јовановић. Он каже да је ово поднебље богомдано за узгој воћа.

“Тамо гдје добро рађа јабука и крушка дивљака, мора добро родити и шљива. На овом подручју има пуно подигнутих модерних воћњака, али нема више довољно радне снаге за бербу шљиве. У воћњацима мораш пуно радити, чистити земљиште, ђубрити. Овог љета су и професори из Угљевика ишли у бербу шљиве. Зашто неко не би зарадио дневницу од шездесет КМ, за рад од седам ујутро до 17 сати поподне? Нема такве дневнице ни у добрим фирмама”, каже Цвико Јовановић.



Његов кум Радивоје Лукић каже да се шљива може и наопако засадити, али ће добро родити.

“Имам 300 стабала шљиве. Моје комшије имају по четири до пет хиљада стабала. Данас се воћњаци наводњавају, обрађују модерним машинама”, каже Радивоје Лукић.


Семберија инфо