Привредни савјет има потенцијал, а како ће функционисати, зависи од нас привредника. Због дефицита радне снаге и цијена рада ће се повећавати. Бијељина иде провјереним корацима напријед’’, каже за  портал Семберија инфо Ђорђе Славињак.

Четири године сте провели на функцији предсједника Савјета привредника града Бијељина. Остајете ли на тој функцији и каква су искуства из четворогодишњег рада?

-Ускоро ћемо организовати избор новог предсједника Савјета привредника града Бијељина. Изразио сам жељу да више не обављам ту функцију, јер не желим да неко погрешно схвати како имам посебан интерес да се задржим на челу Савјета привредника града. Остао бих и даље активан члан и дао бих пуни допринос раду и активностима Привредног савјета, као што сам активан и у Привредној комори  РС. С друге стране, остављам извјесну резерву у овој изјави, јер би било штета да се повлачењем значајног броја чланова Привредног савјета у протеклом периоду обезвриједи Привредни савјет града Бијељина. Привредни савјет је једна добра прича, нешто што има потенцијал, а како ће он функционисати, то, прије свега, зависи од нас привредника. Мало је, међутим, мојих колега који осјећају да уз помоћ Привредног савјета, као једног савјетодавног тијела, у служби градоначелника и Града Бијељина, могу утицати на промјену неких ствари у пракси. Мало је њих који желе да се ангажују у Привредном савјету. Радо бих препустио ову функцију неком другом, али, уколико се не појави неко ко има провјерене квалитете за обављање ове функције, прихватићу још један мандат, све у жељи да мијењамо ствари на боље, као што смо то радили и у протекле четири године.

Каква је позиција града Бијељина, оцјењујући тај привредни амбијент, у односу на друге локалне заједнице и регије. Јесу ли створени услови за један континуиран привредни развој?

-Постоје евидентни резултати у области привредног развоја града. Пословне зоне су биле дио стратегије коју смо усвајали прије четири до пет година. То је био добар потез Градске управе, тако да ми данас имамо велики број заинтересованих привредника са подручја Семберије, али и са стране који овдје долазе и отварају фирме. У посљедње вријеме јавља нам се и дефицит радне снаге на подручју града. То значи да ће се цијена рада неминовно повећавати. У Бијељини радници у реалном сектору већ зарађују по 700 КМ, па и више, док је у источном дијелу РС плата од 450 КМ још увијек мисаона именица, иако је то минималац. Бијељина иде провјереним корацима напријед и сматрам да имамо велике могућности за напредовање у наредном периоду“.

Колико су реални и оствариви захтјеви, гледано из угла послодаваца, за повећање плата у реалном сектору?

-Свјесни смо, као послодавци, да плате треба да иду навише. Опредијељени смо за ту опцију, али, морамо бити свјесни чињенице да је то процес који ће трајати дужи период. Повећањем плата  за 100 КМ током ове године нећемо задржати све оне који желе да оду у земље ЕУ. Ипак, створићемо боље радне услове и бољи ефекат рада, у смислу побољшања животних прилика, за оне који остају овдје. Да бисмо повећали цијену рада, ми морамо повећати цијену производа. То је суштина ове приче. Наши купци неће тако лако прихватити ту већу цијену наших производа. Ми смо, мислим на „Спектар дринк“ извозили значајне количине мармеладе у Словенију. Изгубили смо једног значајног пословног партнера који је одлучио да увози мармеладу из Украјине, јер је њихова мармелада јефтинија од наше. Код нас плате износе од 700 до 800 КМ. Ту су и трошкови електричне енергије, транспорта, који расту. На отвореном тржишту води се беспоштедна утакмица у којој не можете увијек бити побједници. Очекујемо да Влада РС повећа потребу за повећање плата запосленима у реалном сектору и приједлог Уније послодаваца РС треба да прође кроз скупштинску процедуру. Став послодаваца је да се повећа цијена рада, али да се не повећава издвајање у буџет на тај додатни нето износ. Уколико бисмо повећали плату за 100 КМ, 62 КМ се мора уплатити за доприносе. Послодавац би у том случају прихватио обавезу да плати 20 КМ, а 40 КМ би ишло на терет Владе Републике Српске“.

Како је ваше предузеће пословало у 2018. години?

- Ми смо остварили приход који је приближно исти приходу из 2017. године, али је профит био значајно мањи, јер је повећавана цијена рада, а повећани су и трошкови пословања. Имали смо најмањи профит, рачунајући од 2004. године наовамо, откада пратимо пословне резултате. Нисмо успјели цијену наших производа да повећамо за тај проценат. Очекујемо да у наредном периоду коригујемо цијену производа са могућностима тржишта, али да повећавамо и цијену рада и трошкове“.

Колико радника имате у свом пословном систему?

-Тренутно запошљавамо око 120 радника, од чега је у „Спектар дринку“ запослено око 80 радника. Издвајања за плате су значајна, као и трошкови пословања. Да бисмо покрили трошкове, морамо повећати и приходе, односно разлике у цијени производа, како бисмо покрили трошкове. Енергенти су поскупјели за око 10 одсто, те и то треба имати у виду. Нисам мегаломан, али ми је циљ да се повећају плате за 50 до 100 КМ, те да се повећа и профит у односу на прошлу годину“.

Континуирано излазите на тржиште с новим производима, а то су мармеладе, воћни сокови...?

- Имамо десетак програма на којима радимо. Успјели смо се афирмисати на тржишту као одличан произвођач семберског киселог купуса. То је већ заштићен бренд и најпродаванији је производ те врсте у БиХ. Извозимо значајне количине. У прошлој години смо откупили око 600 тона купуса за ферментацију. Потврдили смо се на тржишту и као произвођачи воћних сокова без шећера, као здраве хране. Увијек смо корак испред конкуренције и то је тајна нашег успјеха. Наш нови производ је „ђумбир ђус“, природан сок од наранџе, лимуна и ђумбира. Трудићемо се да пратимо жеље произвођача“.

Добру сарадњу имате са пољопривредним произвођачима у Семберији?

- Годинама селективно бирамо коопреанте с којима сарађујемо. Флексибилни смо и на плану уговарања, јер дефинишемо на вријеме планске цијене за откуп. Спремни смо да коригујемо цијене и то произвођачи изузетно цијене. Влада РС је у прошлој години, то морам истаћи, пуно помогла произвођачима у смислу исплате подстицаја за воће и поврће. Добили су седам фенинга по јединици производа, што је био стимулативан подстицај. Очекујем да се и Аграрни фонд укључи озбиљно у ову причу око подстицаја, јер од тога зависи егзистенција овог друштва“.

Понашате се као друштвено одговорна фирма и то јавност цијени?

-Уколико желимо да буде добро нама, треба да буде добро и другима. Мој циљ је одраније био да будем богат појединац у богатом друштву. Настојимо да кроз хуманитарне активности помогнемо невладиним организацијама, да подржимо културне и спортске манифестације. Покушавамо да никога не одбијемо, било да су у питању наши производи или финансијска помоћ“.

Како видите Бијељину у будућности? Шта урадити да се оствари развојни тренд?

-Неопходно је да родитељи и млади схвате да је илузорно школовати се за менаџере, само форме ради. Не треба се стидјети радничких занимања. Добар мајстор је умјетник и он је увијек цијењен у друштву. Добри мајстори већ имају плате као и хирурзи. Људи се не смију плашити часног и поштеног рада“.

​Семберија инфо