ДР МАРИНКО САВИЋ: БИЈЕЉИНА МОРА ВИШЕ УРАДИТИ ЗА МЛАДЕ НАРАШТАЈЕ
Републички педагошки завод је у 2018. години, у сарадњи са Центром за демографска испитивања, покренуо активности које би требало да допринесу смањењу негативног тренда и стварању боље демографске слике у Републици Српској, користећи васпитно - образовне ресурсе, каже на почетку разговора за ,,Семберске новине” Др Маринко Савић, инспектор - просвјетни савјетник у Републичком педагошком заводу, члан Експертског тима за израду документа ,,Пронаталитетна популациона политика и приједлог мјера” на нивоу града Бијељина.
-У Бијељини се налази Подручна канцеларија Републичког педагошког завода и моја обавеза, као члана тог Експертског тима, јесте да сагледам демографску слику у граду из позиције образовања и како се све то одражава на школе. Подаци које смо добили од Центра за демографска испитивања су, у најмању руку, забрињавајући. Они показују да се из године у годину наставља негативан тренд, односно све мање становника имамо, па самим тим и ученика у нашим школама. Примјера ради, у 2000. години имали смо 14.500 рођених беба у Републици Српској, док у 2018. години имамо 9.568 рођених беба. Од 2000. године наш природни прираштај је стално у негативном знаку. Када то посматрамо кроз стање у школама, што је област рада Републичког педагошког завода, онда видимо да смо у школској 1996/97. години у нашим школама имали 127.426 ученика, док смо у 2018/19. години имали 89.645 ученика, што је смањење за једну трећину. Другим ријечима, сваких 5,5 година губи се једна генерација”, каже Савић, подсјетивши да је од школске 2003/04. године, када је у школу уведена још једна генерација, дјеца са шест година, до 2018/19. године у Републици Српској затворено више од 80 школа, јер је нестало око 900 одјељења.
-Колико је алармантно стање, можемо пратитити и по упису ученика. Тако смо у школској 2001/02. години у РС имали уписаних 15.286 ученика, док смо у школској 2018/19. години имали само 9.599 ученика, што је за 5.687 ученика мање.Посљедице таквог стања су евидентне, затварање школа, укидање одјељења, суфицит наставног кадра, смањење уписа у основне и средње школе, смањење уписа на факултете, смањење радног контингента, додатни терет на фондове, смањење репродуктивног континента, интензивирање процеса старења, повећање укупне депопулације. Као члан Експертског тима у Бијељини добио сам задатак да истражим стање у школама на овом подручју за протекли период, када је у питању демографска слика школске популације, те да предложим мјере које би могле да допринесу побољшању стања. Подаци које сам користио показују да је демографска слика у Бијељини слична оној на републичком нивоу. На подручју Бијељине има тренутно 12 основних школа и једна музичка школа која окупља ученике из основних школа. Од 2009/10. школске године број ученика у основним школама у Бијељини се смањио са 9.891 ученика на 8.280 ученика у школској 2020/21. години. Дакле, евидентан је стални тренд смањења броја ученика. Неке школе већ не испуњавају законске услове за самостално функционисање и опстају само захваљујући посебној сагласности ресорног министарства. Ни број подручних школа се не мијења, иако у већем броју подручних школа није уписан ниједан првачић, тако да се очекује гашење неких школа, а једини разлог за то је што неће бити ученика”, каже Савић, истичући да је из једне генерације основаца коју је анализирао на крају изашло за 138 ученика који су се с родитељима одселили у друге земље.
-Тако се испоставља да проблем не представља само смањење броја новорођене дјеце, већ и одсељавање младих породица с дјецом школског узраста”.
Савић каже да из свих наведених података није тешко претпоставити шта нам слиједи и какву будућност можемо очекивати.
-Иако подржавам приступ који је покренуо гард Бијељина, у коме се трага за могућим рјешењима и начинима унапређења опште демографске слике у граду, лично сматрам да ниједан документ не може озбиљно ријешити овај проблем, колико то може стварна опредијељеност и посвећеност Градске управе. Под тим мислим на стварање климе која ће младима пружити наду да живе у граду у који имају повјерење, у којем влада правда и право, да равноправност и општи интереси надвладавају личне интересе. То се не може постићи декларативним изјавама, већ практичним активностима. Однос локалне заједнице према младима може се лако утврдити најједноставнијом анализом о томе колико се локална заједница залаже за садржаје намијењене младима, колико улаже у инфраструктуру и подстицаје за младе. У Бијељини пуно тога не препознајемо. Свједоци смо да се сијече драгоцјено дрвеће да би се изградила још једна зграда поред тротоара и без паркинга. Зграде нам се наслањају на школске објекте и трајно уништавају градски просторни потенцијал за изградњу драгоцјене инфраструктуре за младе. Све то не одсликава амбијент бриге о друштву, већ о појединцима, те младе усмјерава према оним градовима и мјестима која им нуде извјеснију и бољу будућност. То су разлози због којих ћу инсистирати да се у садржај документа, који ћемо креирати ми као тим, уђе и иницијатива за веће улагање локалне власти у садржаје за младе, како би Бијељина била препозната као град младих и за младе, односно као амбијент који ће младима пружити вјеру у сигурно одрастање и безбрижан живот”, каже на крају овог разговора Др Маринко Савић.
Семберија инфо
-У Бијељини се налази Подручна канцеларија Републичког педагошког завода и моја обавеза, као члана тог Експертског тима, јесте да сагледам демографску слику у граду из позиције образовања и како се све то одражава на школе. Подаци које смо добили од Центра за демографска испитивања су, у најмању руку, забрињавајући. Они показују да се из године у годину наставља негативан тренд, односно све мање становника имамо, па самим тим и ученика у нашим школама. Примјера ради, у 2000. години имали смо 14.500 рођених беба у Републици Српској, док у 2018. години имамо 9.568 рођених беба. Од 2000. године наш природни прираштај је стално у негативном знаку. Када то посматрамо кроз стање у школама, што је област рада Републичког педагошког завода, онда видимо да смо у школској 1996/97. години у нашим школама имали 127.426 ученика, док смо у 2018/19. години имали 89.645 ученика, што је смањење за једну трећину. Другим ријечима, сваких 5,5 година губи се једна генерација”, каже Савић, подсјетивши да је од школске 2003/04. године, када је у школу уведена још једна генерација, дјеца са шест година, до 2018/19. године у Републици Српској затворено више од 80 школа, јер је нестало око 900 одјељења.
-Колико је алармантно стање, можемо пратитити и по упису ученика. Тако смо у школској 2001/02. години у РС имали уписаних 15.286 ученика, док смо у школској 2018/19. години имали само 9.599 ученика, што је за 5.687 ученика мање.Посљедице таквог стања су евидентне, затварање школа, укидање одјељења, суфицит наставног кадра, смањење уписа у основне и средње школе, смањење уписа на факултете, смањење радног контингента, додатни терет на фондове, смањење репродуктивног континента, интензивирање процеса старења, повећање укупне депопулације. Као члан Експертског тима у Бијељини добио сам задатак да истражим стање у школама на овом подручју за протекли период, када је у питању демографска слика школске популације, те да предложим мјере које би могле да допринесу побољшању стања. Подаци које сам користио показују да је демографска слика у Бијељини слична оној на републичком нивоу. На подручју Бијељине има тренутно 12 основних школа и једна музичка школа која окупља ученике из основних школа. Од 2009/10. школске године број ученика у основним школама у Бијељини се смањио са 9.891 ученика на 8.280 ученика у школској 2020/21. години. Дакле, евидентан је стални тренд смањења броја ученика. Неке школе већ не испуњавају законске услове за самостално функционисање и опстају само захваљујући посебној сагласности ресорног министарства. Ни број подручних школа се не мијења, иако у већем броју подручних школа није уписан ниједан првачић, тако да се очекује гашење неких школа, а једини разлог за то је што неће бити ученика”, каже Савић, истичући да је из једне генерације основаца коју је анализирао на крају изашло за 138 ученика који су се с родитељима одселили у друге земље.
-Тако се испоставља да проблем не представља само смањење броја новорођене дјеце, већ и одсељавање младих породица с дјецом школског узраста”.
Савић каже да из свих наведених података није тешко претпоставити шта нам слиједи и какву будућност можемо очекивати.
-Иако подржавам приступ који је покренуо гард Бијељина, у коме се трага за могућим рјешењима и начинима унапређења опште демографске слике у граду, лично сматрам да ниједан документ не може озбиљно ријешити овај проблем, колико то може стварна опредијељеност и посвећеност Градске управе. Под тим мислим на стварање климе која ће младима пружити наду да живе у граду у који имају повјерење, у којем влада правда и право, да равноправност и општи интереси надвладавају личне интересе. То се не може постићи декларативним изјавама, већ практичним активностима. Однос локалне заједнице према младима може се лако утврдити најједноставнијом анализом о томе колико се локална заједница залаже за садржаје намијењене младима, колико улаже у инфраструктуру и подстицаје за младе. У Бијељини пуно тога не препознајемо. Свједоци смо да се сијече драгоцјено дрвеће да би се изградила још једна зграда поред тротоара и без паркинга. Зграде нам се наслањају на школске објекте и трајно уништавају градски просторни потенцијал за изградњу драгоцјене инфраструктуре за младе. Све то не одсликава амбијент бриге о друштву, већ о појединцима, те младе усмјерава према оним градовима и мјестима која им нуде извјеснију и бољу будућност. То су разлози због којих ћу инсистирати да се у садржај документа, који ћемо креирати ми као тим, уђе и иницијатива за веће улагање локалне власти у садржаје за младе, како би Бијељина била препозната као град младих и за младе, односно као амбијент који ће младима пружити вјеру у сигурно одрастање и безбрижан живот”, каже на крају овог разговора Др Маринко Савић.
Семберија инфо
