Еколошка малина из Сувог Поља злата вриједна: Малина хоће леђа, као и све друго
Породица Крстић, Илија и његова супруга Љиљана, већ пет година узгајају малину, сорте ,,микер” и ,,виламет”, на површини од два дунума, на породичном имању у Сувом Пољу.
Илија Крстић (57) каже да је изузетно топло вријеме неповољно и по малину.
-Клима је поремећена, плод се брзо суши, неопходно је заливање. Моја супруга је из Братунца. Имала је огромно искуство око узгоја малине, те смо одлучили да се и овдје, у Сувом Пољу, окушамо у тој производњи. Малина хоће леђа, као и све друго. Треба пуно радити да би се нешто произвело. Цијена малине је нестабилна, јер је прије четири године имала цијену од 1,5 КМ по килограму, а сада се пласира по цијени од шест до осам КМ по килограму, што је нереално висока цијена. Све што произведемо, продамо у дворишту, а одређену количину испоручујемо у хладњачу у Доњи Драгаљевац. Берба малине траје укупно око мјесец дана, од средине јуна до средине јула. Све зависи од временских прилика, односно неприлика. Сада малина брзо сазријева и суши се. Многи одустају од ове производње”.
Илија каже да око малине има пуно посла. Свакодневно се уклања коров, што изискује напор и вријеме. У његовом малињаку нема употребе хербицида, који се користи против буђи и труљења. У вријеме велике суше, Крстићи ноћу по двије хиљаде литара воде испусте из бунара у малињак.
Илија је рођен у Средњем Драгаљевцу, али га је усвојила породица Вићановић, Саво и Љиљана,из Сувог Поља, који нису имали своју дјецу.
-Усвојили су мене, мога полубрата Милорада и још једног дјечака, Глигора, који нам је био као брат. Прихватили су нас добри људи и извели на прави пут. Постали смо вриједни и честити људи. У животу сам се највише бавио израдом белегија за косе. Косу коју држим, дугачку 208 центиметара, рекламну косу, ковао је чувени ковач Кемал Пуљић, из Шехера код Маглаја. Израђујем двије врсте белегија, ову од камена пјешчара, али и белегију од окамењеног коријена крушке. Некада сам белегије продавао по сајмовима у Загребу, Бенковцу, Београду, Новом Саду, Цељу, Шиду, Руми, Лесковцу, Пироту. До прије десет година био је то уносан посао, али, сада су косачице и тримери замијенили косе и косце”, прича Илија Крстић.
Семберске новине - Семберија инфо - Љ. Љубојевић
Илија Крстић (57) каже да је изузетно топло вријеме неповољно и по малину.
-Клима је поремећена, плод се брзо суши, неопходно је заливање. Моја супруга је из Братунца. Имала је огромно искуство око узгоја малине, те смо одлучили да се и овдје, у Сувом Пољу, окушамо у тој производњи. Малина хоће леђа, као и све друго. Треба пуно радити да би се нешто произвело. Цијена малине је нестабилна, јер је прије четири године имала цијену од 1,5 КМ по килограму, а сада се пласира по цијени од шест до осам КМ по килограму, што је нереално висока цијена. Све што произведемо, продамо у дворишту, а одређену количину испоручујемо у хладњачу у Доњи Драгаљевац. Берба малине траје укупно око мјесец дана, од средине јуна до средине јула. Све зависи од временских прилика, односно неприлика. Сада малина брзо сазријева и суши се. Многи одустају од ове производње”.
Илија каже да око малине има пуно посла. Свакодневно се уклања коров, што изискује напор и вријеме. У његовом малињаку нема употребе хербицида, који се користи против буђи и труљења. У вријеме велике суше, Крстићи ноћу по двије хиљаде литара воде испусте из бунара у малињак.
Илија је рођен у Средњем Драгаљевцу, али га је усвојила породица Вићановић, Саво и Љиљана,из Сувог Поља, који нису имали своју дјецу.
-Усвојили су мене, мога полубрата Милорада и још једног дјечака, Глигора, који нам је био као брат. Прихватили су нас добри људи и извели на прави пут. Постали смо вриједни и честити људи. У животу сам се највише бавио израдом белегија за косе. Косу коју држим, дугачку 208 центиметара, рекламну косу, ковао је чувени ковач Кемал Пуљић, из Шехера код Маглаја. Израђујем двије врсте белегија, ову од камена пјешчара, али и белегију од окамењеног коријена крушке. Некада сам белегије продавао по сајмовима у Загребу, Бенковцу, Београду, Новом Саду, Цељу, Шиду, Руми, Лесковцу, Пироту. До прије десет година био је то уносан посао, али, сада су косачице и тримери замијенили косе и косце”, прича Илија Крстић.
Семберске новине - Семберија инфо - Љ. Љубојевић
