ЛАЛИЋ: ПОСТАЈЕМО БЕЗЛИЧНИ У ПРОЦЕСУ ФЕНОМЕНА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
Професор др Срђан Лалић са Универзитета Источно Сарајево изјавио је да би, са циљем заштите домаће производње и унапређења квалитета живота, потребно да се улаже, његује и чува културно насљеђе, језик и да се поштују домаћи пољопривредник и привредник.
-Снага друштва огледа се кроз јаку војну, културну и економску перспективу. Нпр. Кина, Америка, Русија, Енглеска, Њемачка и Турска теже извозу и освајању нових тржишта, али се не одричу своје традиције, културне баштине, обичаја и језика, чак их намећу другима”, истакао је професор др Срђан Лалић.
Према његовим ријечима, код нас су култура и економија маргинализовани и тешко је причати о привредном развоју, чак се о културном насљеђу, обичајима, традицији, заштити језика, не прича чак ни током политичких кампања уочи избора.
-Управо из ових разлога, нам се дешава што се дешава, а то је да постајемо безлични у процесу феномена глобализације. Процес глобализације, захваљујући нашим подобним и послушним представницима, успијева да нас учини безличним”, упозорава Лалић.
Тако се, каже он, дошло у ситуацију да се државна предузећа презадужују, пољопривредници су препуштени сами себи, култ породице уништава, језик омаловажава, као и све наше традиционалне вриједности. Истичући да је једно од посљедњих процесних активности појава пандемије корона вирус, Лалић истиче да је корона вирус догађај великих размјера. Према његовим ријечима, консултанска кућа ,,Мекинси” израчунала је да је ова криза 4,5 пута разорнија од глобалне финансијске кризе из 2008. године, која је била је криза тражње.
-Садашња криза је настала ван економског система и истовремено је криза понуде и тражње. У кризи из 2008. године нису били погођени мали произвођачи који нису били јако задужени, а у овој кризи они су у најгорем положају, јер су њихови локали затворени“, упозорава Лалић.
С друге стране, каже, смањење прихода домаћинстава је утицало на пад тражње. Процјена Међународног монетарног фонда је да је глобална активност пала за 4,9 одсто.
-Ова пандемија показала је у којој мјери је свјетска привреда зависна од ланца снабдијевања из Кине, због чега се ова земља често назива ‚‚свјетском фабриком”, рекао је професор Лалић, који сматра да не треба заборавити да је Кина велики произвођач медицинске опреме, укључујући опрему и за једнократну употребу, као што су маске, заштитна одијела, свега онога од изузетног значаја за збрињавање пацијената, и свега другог, а неопходног у великим количинама.
Друштвена неједнакост, каже професор Лалић, ће се увећати сразмјерно са повећањем економске неједнакости.
-Капитализам подразумијева да најбогатији то и остану, а да најсиромашнији буду још сиромашнији. Подсјетимо се да економске силе живе на рачун сиромашних земаља које ‚‚за њих раде’’. Ако је ова пандемија ишта показала националним државама, то је да је паметније да индустрију имају у свом дворишту”, каже Лалић.
Парадоксално је, упозорава он, што ову кризу неће моћи свака држава засебно да преброди, јер, напротив, глобална међусарадња јесте и биће круцијална.
-Поново се показало колико је капитализам сам за себе, и сам са собом, неодржив и колико фамозна невидљива рука тржишта не може да се саморегулише или да ишта регулише самостално’’, каже професор Лалић.
Према његовом мишљењу, то неће бити могуће без уплива државе или без колективне друштвене солидарности – двије ствари које су у супротности са есенцијом (неолибералног) капитализма. Као са сваком економском кризом до сада, наглашава Лалић, држава је та која треба да „ускочи“ и извуче ствар, односно помогне капиталистима у невољи.
Зашто су земље западног Балкана и РС пандемију дочекале неспремне?
Професор др Срђан Лалић напомиње да су се земље западног Балкана суочиле са значајним падом ГДП-а, након избијања глобалне финансијске кризе 2008. године, али да су још неспремније дочекале глобалну пандемију.
-Умјесто да слиједи позитиван примјер балтичких земаља, које су 2009. године имале још дубљи пад у поређењу са нашим регионом, да се примјене мјере штедње, да се реструктуирају и приватизују приватна предузећа, земље Западног Балкана изабрале су пут убрзаног задуживања, као начина финансирања систематских неефикасности“, нагласио је Лалић.
То је, каже он, био пут одлагања реформи, а пошто се државе доминантно финансирају од пореза, а како је привредна активност била мала, а на пореске приходе се није могло рачунати, земље Западног Балкана су почеле да се задужује на међународним финансијским тржиштима.
-Просјечна стопа раста коју земље Западног Балкана биљеже од избијања глобалне финансијске кризе, управо свједоче о томе да политика задуживања и повећана државна потрошња није дала резултате. Просјечан привредни раст у периоду од 2009. до 2019.године износи свега 1,7 одсто“, прецизирао је Лалић, уз напомену да су растућа питања јавног дуга постајала све озбиљнији проблем, као и проблем финансирања јавног дуга.
-Из тог разлога проведене су мјере фискалне консолидације, тако што су повећани порези, а нису значајно смањени јавни расходи. Ако се смање јавни расходи, рецесиони ефекат усљед смањења тражње је много мањи од онога до којег долази, ако се повећају порези. Смањење плата и пензија може бити оправдано само ако га прате сва друга смањења, поготово она која немају економско или јавно оправдање’’, каже он.
У супротном, упозорава Лалић, рјешавање фискалне кризе додатним задуживањем, како би се покрио буџетски дефицит, повећањем пореза, смањује агрегатну тражњу, продубљује се економски пад.
Како је окосница борбе против пандемије јавни сектор, односно јавне финансије и капацитет здравствених система, а самим тим и њихове способности да радницима и фирмама пруже подршку током кризе, појашњава Лалић, земље Западног Балкана су се нашле у озбиљном проблему.
-По оба основа, изгледи Западног Балкана нису превише оптимистични. Чак и прилагођено локалним трошковима, јавна потрошња за здравство по глави становника у просјеку износи 15 осто нивоа у Њемачкој (и само око једне трећине нивоа потрошње у богатијим земљама Централне и Источне Европе попут Словеније)”, упозорава Лалић.
Као посљедица тога, каже он, владе Западног Балкана одлучиле су да озбиљно ограниче економски живот, у већој мјери него у многим другим дијеловима Централне, Источне и Југоисточне Европе. Према његовим ријечима, земље Западног Балкана нису изреформисале своје привреде, оне су још потрошачке економије код којих је главни покретач привредног раста потрошња и увоз, а не инвестиције, извоз и раст продуктивности. Он истиче да је структура њихових привреда заснована на услугама и то оним услугама које подстичу тражњу, прије свега домаћу и купопродају некретнина.
Доминантни сектори су саобраћај и телекомуникације, банкарство (финансијско посредовање), трговина на велико и мало и туризам. Земљама Западног Балкана је потребно јачање индустријског сектора, односно реиндустријализација.
Из свих наведених разлога, каже Лалић, сасвим је јасно зашто смо кризу, изазвану пандемијом ковид-19, дочекали неспремно и зашто је пад привредне активности био још већи, него 2008. године.
Алармантан податак - БиХ напушта све више становника
Према најновијем извештају Свјетске банке под називом ,,Миграције и одлив мозгова у Европи и централној Азији’’, БиХ је до сада напустило готово половина становништва - 49,5 одсто, што, каже Лалић, БиХ доводи у сам врх неславне табеле.
Бијељина треба да се окрене економији и култури
Лалић сматра да се од 15. новембра, након локалних избора, слика Бијељине није промијенила у односу на претходне периоде и да се огледа у борби политике за расподјелу градског буџета, односно коме ће више припасти.
-Генерално, ово изгледа као да градски буџет служи само да увуче нове подобнике и послушнике у политички процес суровог индивидуализма, а представници политике су као један уигран тим’’, истакао је професор др Срђан Лалић.
Према његовим ријечима, да се не би ишло у дубљу рецесију и кризу, потребно је да се Град Бијељина окрене економији и култури, односно да се из економије, која троши и расподјељује, прерасте у економију која ствара.
-Корисно је предложити повећање пореза на иностране организације које имају своје филијале у Бијељини и Српској, као што су банке, осигуравајуће куће и други, као и повећање пореза на нездраву храну, попут кока-коле, чипса… Потребно је смањити смањи порез на домаћу производњу. Да се обезбиједи тржиште за наше пољопривреднике. За почетак да се тежи да наши ресторани и угоститељски објекти имају мени у којем се налазе домаћи производи из домаћих пољопривредних домаћинстава а не производи из увоза и на тај начин повезати пољопривреду и туризам. Треба чувати и спријечити додатна задуживања јавних предузећа. Не улазити у велике инвестиције и пројекте ако су извори задуживање и кредит. Боље је прво усмјерити та средства у развој нових предузећа и домаће производње’’.
Професор Лалић сматра да је апсурд да у бијељинском градском парку, поред књижевника, знаменитих личности - Кнез Иво од Семберије и Филип Вишњић, спортиста и других, стоји чесма са симболом Ротари клуба који није представник нашег народа.
-Исто тако, није реално да СПКД ,,Просвјета” Бијељина још није добило редовни буџет и да на њеној културној манифестацији поводом заштите српског писма ‚‚Ћирилица’’, коју је подржао и академик Матија Бећковић, није био ни један представник Градске управе и политике, а често их можемо видјети на културним манифестацијама других народа”, наглашава професр др Срђан Лалић.
Он истиче да би требало да се поштују друге културе и народи, али да се, ипак, највише треба борити за очување нашег културног насљеђа и развоја националне економије, а не индивидуалног бизниса.
(Семберија инфо)
-Снага друштва огледа се кроз јаку војну, културну и економску перспективу. Нпр. Кина, Америка, Русија, Енглеска, Њемачка и Турска теже извозу и освајању нових тржишта, али се не одричу своје традиције, културне баштине, обичаја и језика, чак их намећу другима”, истакао је професор др Срђан Лалић.
Према његовим ријечима, код нас су култура и економија маргинализовани и тешко је причати о привредном развоју, чак се о културном насљеђу, обичајима, традицији, заштити језика, не прича чак ни током политичких кампања уочи избора.
-Управо из ових разлога, нам се дешава што се дешава, а то је да постајемо безлични у процесу феномена глобализације. Процес глобализације, захваљујући нашим подобним и послушним представницима, успијева да нас учини безличним”, упозорава Лалић.
Тако се, каже он, дошло у ситуацију да се државна предузећа презадужују, пољопривредници су препуштени сами себи, култ породице уништава, језик омаловажава, као и све наше традиционалне вриједности. Истичући да је једно од посљедњих процесних активности појава пандемије корона вирус, Лалић истиче да је корона вирус догађај великих размјера. Према његовим ријечима, консултанска кућа ,,Мекинси” израчунала је да је ова криза 4,5 пута разорнија од глобалне финансијске кризе из 2008. године, која је била је криза тражње.
-Садашња криза је настала ван економског система и истовремено је криза понуде и тражње. У кризи из 2008. године нису били погођени мали произвођачи који нису били јако задужени, а у овој кризи они су у најгорем положају, јер су њихови локали затворени“, упозорава Лалић.
С друге стране, каже, смањење прихода домаћинстава је утицало на пад тражње. Процјена Међународног монетарног фонда је да је глобална активност пала за 4,9 одсто.
-Ова пандемија показала је у којој мјери је свјетска привреда зависна од ланца снабдијевања из Кине, због чега се ова земља често назива ‚‚свјетском фабриком”, рекао је професор Лалић, који сматра да не треба заборавити да је Кина велики произвођач медицинске опреме, укључујући опрему и за једнократну употребу, као што су маске, заштитна одијела, свега онога од изузетног значаја за збрињавање пацијената, и свега другог, а неопходног у великим количинама.
Друштвена неједнакост, каже професор Лалић, ће се увећати сразмјерно са повећањем економске неједнакости.
-Капитализам подразумијева да најбогатији то и остану, а да најсиромашнији буду још сиромашнији. Подсјетимо се да економске силе живе на рачун сиромашних земаља које ‚‚за њих раде’’. Ако је ова пандемија ишта показала националним државама, то је да је паметније да индустрију имају у свом дворишту”, каже Лалић.
Парадоксално је, упозорава он, што ову кризу неће моћи свака држава засебно да преброди, јер, напротив, глобална међусарадња јесте и биће круцијална.
-Поново се показало колико је капитализам сам за себе, и сам са собом, неодржив и колико фамозна невидљива рука тржишта не може да се саморегулише или да ишта регулише самостално’’, каже професор Лалић.
Према његовом мишљењу, то неће бити могуће без уплива државе или без колективне друштвене солидарности – двије ствари које су у супротности са есенцијом (неолибералног) капитализма. Као са сваком економском кризом до сада, наглашава Лалић, држава је та која треба да „ускочи“ и извуче ствар, односно помогне капиталистима у невољи.
Зашто су земље западног Балкана и РС пандемију дочекале неспремне?
Професор др Срђан Лалић напомиње да су се земље западног Балкана суочиле са значајним падом ГДП-а, након избијања глобалне финансијске кризе 2008. године, али да су још неспремније дочекале глобалну пандемију.
-Умјесто да слиједи позитиван примјер балтичких земаља, које су 2009. године имале још дубљи пад у поређењу са нашим регионом, да се примјене мјере штедње, да се реструктуирају и приватизују приватна предузећа, земље Западног Балкана изабрале су пут убрзаног задуживања, као начина финансирања систематских неефикасности“, нагласио је Лалић.
То је, каже он, био пут одлагања реформи, а пошто се државе доминантно финансирају од пореза, а како је привредна активност била мала, а на пореске приходе се није могло рачунати, земље Западног Балкана су почеле да се задужује на међународним финансијским тржиштима.
-Просјечна стопа раста коју земље Западног Балкана биљеже од избијања глобалне финансијске кризе, управо свједоче о томе да политика задуживања и повећана државна потрошња није дала резултате. Просјечан привредни раст у периоду од 2009. до 2019.године износи свега 1,7 одсто“, прецизирао је Лалић, уз напомену да су растућа питања јавног дуга постајала све озбиљнији проблем, као и проблем финансирања јавног дуга.
-Из тог разлога проведене су мјере фискалне консолидације, тако што су повећани порези, а нису значајно смањени јавни расходи. Ако се смање јавни расходи, рецесиони ефекат усљед смањења тражње је много мањи од онога до којег долази, ако се повећају порези. Смањење плата и пензија може бити оправдано само ако га прате сва друга смањења, поготово она која немају економско или јавно оправдање’’, каже он.
У супротном, упозорава Лалић, рјешавање фискалне кризе додатним задуживањем, како би се покрио буџетски дефицит, повећањем пореза, смањује агрегатну тражњу, продубљује се економски пад.
Како је окосница борбе против пандемије јавни сектор, односно јавне финансије и капацитет здравствених система, а самим тим и њихове способности да радницима и фирмама пруже подршку током кризе, појашњава Лалић, земље Западног Балкана су се нашле у озбиљном проблему.
-По оба основа, изгледи Западног Балкана нису превише оптимистични. Чак и прилагођено локалним трошковима, јавна потрошња за здравство по глави становника у просјеку износи 15 осто нивоа у Њемачкој (и само око једне трећине нивоа потрошње у богатијим земљама Централне и Источне Европе попут Словеније)”, упозорава Лалић.
Као посљедица тога, каже он, владе Западног Балкана одлучиле су да озбиљно ограниче економски живот, у већој мјери него у многим другим дијеловима Централне, Источне и Југоисточне Европе. Према његовим ријечима, земље Западног Балкана нису изреформисале своје привреде, оне су још потрошачке економије код којих је главни покретач привредног раста потрошња и увоз, а не инвестиције, извоз и раст продуктивности. Он истиче да је структура њихових привреда заснована на услугама и то оним услугама које подстичу тражњу, прије свега домаћу и купопродају некретнина.
Доминантни сектори су саобраћај и телекомуникације, банкарство (финансијско посредовање), трговина на велико и мало и туризам. Земљама Западног Балкана је потребно јачање индустријског сектора, односно реиндустријализација.
Из свих наведених разлога, каже Лалић, сасвим је јасно зашто смо кризу, изазвану пандемијом ковид-19, дочекали неспремно и зашто је пад привредне активности био још већи, него 2008. године.
Алармантан податак - БиХ напушта све више становника
Према најновијем извештају Свјетске банке под називом ,,Миграције и одлив мозгова у Европи и централној Азији’’, БиХ је до сада напустило готово половина становништва - 49,5 одсто, што, каже Лалић, БиХ доводи у сам врх неславне табеле.
Бијељина треба да се окрене економији и култури
Лалић сматра да се од 15. новембра, након локалних избора, слика Бијељине није промијенила у односу на претходне периоде и да се огледа у борби политике за расподјелу градског буџета, односно коме ће више припасти.
-Генерално, ово изгледа као да градски буџет служи само да увуче нове подобнике и послушнике у политички процес суровог индивидуализма, а представници политике су као један уигран тим’’, истакао је професор др Срђан Лалић.
Према његовим ријечима, да се не би ишло у дубљу рецесију и кризу, потребно је да се Град Бијељина окрене економији и култури, односно да се из економије, која троши и расподјељује, прерасте у економију која ствара.
-Корисно је предложити повећање пореза на иностране организације које имају своје филијале у Бијељини и Српској, као што су банке, осигуравајуће куће и други, као и повећање пореза на нездраву храну, попут кока-коле, чипса… Потребно је смањити смањи порез на домаћу производњу. Да се обезбиједи тржиште за наше пољопривреднике. За почетак да се тежи да наши ресторани и угоститељски објекти имају мени у којем се налазе домаћи производи из домаћих пољопривредних домаћинстава а не производи из увоза и на тај начин повезати пољопривреду и туризам. Треба чувати и спријечити додатна задуживања јавних предузећа. Не улазити у велике инвестиције и пројекте ако су извори задуживање и кредит. Боље је прво усмјерити та средства у развој нових предузећа и домаће производње’’.
Професор Лалић сматра да је апсурд да у бијељинском градском парку, поред књижевника, знаменитих личности - Кнез Иво од Семберије и Филип Вишњић, спортиста и других, стоји чесма са симболом Ротари клуба који није представник нашег народа.
-Исто тако, није реално да СПКД ,,Просвјета” Бијељина још није добило редовни буџет и да на њеној културној манифестацији поводом заштите српског писма ‚‚Ћирилица’’, коју је подржао и академик Матија Бећковић, није био ни један представник Градске управе и политике, а често их можемо видјети на културним манифестацијама других народа”, наглашава професр др Срђан Лалић.
Он истиче да би требало да се поштују друге културе и народи, али да се, ипак, највише треба борити за очување нашег културног насљеђа и развоја националне економије, а не индивидуалног бизниса.
(Семберија инфо)
