Пољопривреда је основна дјелатност у Јањи. Да ли као основно или као додатно занимање, пољопривреда је „у крви“ становницима Јање. У времену све интензивније модернизације пољопривреде у овом крају још увијек се у пољима могу видјети слике које посматрача подсјете на нека стара времена када су једноставна оруђа била основно средство за обраду земље. Прољеће је прилика да се пролазник кроз јањанска поља увјери у везаност ових људи за родну груду.



Када би се такав путник-намјерник запутио кроз јањанска поља тамо би затекао старину Ахмета Мусића. Сам, са мотиком у руци, копа. Рођен је 1935. године и како каже, доброг је здравља. Казује, почео је као дијете, са мотиком, па је земљу обрађивао уз помоћ волова, коња, па је онда купио и трактор.

- Од своје 14. године радим земљу. Осим двије године проведене у југословенској војсци, живот сам провео на овим њивама. Имам 35 дунума земље. Нешто је под травама, дио је под воћем, а ово овдје сијем. На њиви будем како кад, некад преданим, а сад будем док пуно не угрије. Код куће имам краву и јуницу и све, уз помоћ супруге стигнем урадити“, каже старина Ахмет.
 
Даље би путник-пролазник видио да ови људи и у мају имају шта узети и кући одвести са њиве. Дјетелину су покосили, осушили и у бале увезали, па је снагом заједничке мòбе прикупљају и у сјенарник возе. Све је рјеђе видјети, али још има оних који за радове у пољу позову рођака, друга и брата, па се у добром расположењу и добар посао уради.
Недуго потом, сусрео би брачни пар Решидовић, Асмиру и Алију. Брину за расад, заливају га и плијеве досадне корове који сметају расту младих изданака прасе. Алији и Асмири врућина не смета, она је саставни дио њиховог посла. На својој парцели узгајају млади лук, кромпир, док истовремено припремају расад прасе и паприке.



- Осим кромпира, немамо уговорену продају. Трудимо се да произведемо добар и здрав производ, а онда будемо препуштени на милост пијаце и накупаца. Сваке године се надамо да ће наше власти урадити нешто на заштити домаће производње како би ми, пољопривредници могли боље живјети од свог посла. А, они, само увозе и то ко зна одакле и какво“, каже Алија Решидовић.

​

Свједочио би пролазник кроз јањанска поља маћехинском односу власти према пољопривредним произвођачима. Већински екстензивна производња са ниском продуктивношћу, недовољном техничко-технолошком опремљеношћу, зависношћу од увоза сјеменског материјала, заштитних средстава, минералних ђубрива – све је то данас суморна слика пољопривреде у БиХ. Иако смо у близини земаља које су препородиле свој аграр (имали су проблеме сличне нашим) не види се труд наших власти да нам донесу тамошња искуства. А наш путник би се могао запитати, до када ће овакве слике моћи виђати на семберским пољима?           

Семберске новине - Семберија инфо - И.Гутић