РАДЕ ЈОВИЧЕВИЋ НЕКАДА БИО РЕКОРДЕР У ПРОИЗВОДЊИ ДУВАНА, А САДА JE ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ПРОИЗВОЂАЧА ПОВРЋА У СЕМБЕРИЈИ :: Semberija INFO ::

 

РАДЕ ЈОВИЧЕВИЋ НЕКАДА БИО РЕКОРДЕР У ПРОИЗВОДЊИ ДУВАНА, А САДА JE ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ПРОИЗВОЂАЧА ПОВРЋА У СЕМБЕРИЈИ


Раде Јовичевић (56) из Трњака већ тридесетак година, практично од 1982. године, интензивно се бави ратарском производњом. Тих првих година Раде се сјећа по изванредној производњи дувана.

Са својих осамнаест година био сам три пута најуспјешнији произвођач дувана у бившој Југославији, а пет пута у Босни и Херцеговини. То је трајало и током несретног рата, све до 1999. године. С обзиром на то да су се промијенили услови за производњу дувана, окренули смо се тову свиња и ратарској производњи. Помака није било, све док нисмо кренули са произодњом поврћа. Озбиљнија производња поврћа на мом имању кренула је 2005. године, када сам успоставио сарадњу са Задругом ,,Воћар” из Тршића, односно из Глумине код Зворника. Прве године смо произвели 560 тона поврћа, а ангажовали смо више коопераната из Трњака, тако да је та задруга откупљивала велике количине семберског поврћа. То је трајало интензивно до 2009. године, када су се они преорјентисали на производњу корнишона”.
 
Раде Јовичевић каже да је те 2009. године, када паприку нико није октупљивао, уз помоћ Задруге ,,Воћар” успио да обезбиједи пласман паприке за хрватску ,,Подравку” и за Чешку.

-Те године смо у Трњацима откупили 1.200 тона паприке и извезли. Од тада траје успјешна сарадња са Задругом ,,Воћар” из Глумине, али, успјешно годинама сарађујем и са фабрикама за прераду поврћа ,,Танасић”, ,,Спектар дринк”, са Задругом ,,Агрофармер” у Јањи, која је успоставила одличну сарадњу са ,,Семберком” и Фабриком за производњу помфрита у Сребреници. То су најзначајнији партнери с којима годинама успјешно сарађујем. Ове године ћу произвести цвеклу, на десет хектара, паштрњак на пет хектара, те кромпир на површини од девет хектара. Сијао сам и мркву која је већ изникла. Сијаћу, односно, засадићу и купус за позну сјетву. Планирам да на седам хектара обавим и пострну сјетву разних култура, као што је цвекла, мрква, купус. Све је то уговорена производња. У прошлој години сам достигао животни циљ, произвео сам више од хиљаду тона поврћа у властитој производњи. У овој години планирао сам да произведем до 1.400 тона поврћа, у првим сјетвеним роковима. Наравно, након жетве пшенице, отвориће се могућност и за пострну сјетву поврћа”, каже Јовичевић, истичући да је још крајем марта почео сијати кромпир, паштрњак и цвеклу.
 
Јовичевић каже да је производња паштрњака за њега представљала посебан изазов, а у питању је биљка која је основ за производњу зачина за јело.




-Вјерујем да ћемо у овој и наредној години комплетну количину паштрњака произвести у Семберији за потребе ,,Семберке”. Након прераде и сушења, паштрњак се као сировина извози у Хрватску. То представља велику добит и за ,,Бинго”, односно за ,,Семберку”, али и за нашу општину и Републику Српску. Што је најважније, комплетан репроматеријал имамо на располагању, а исплата слиједи седам дана након испоруке. Већ сам у комбајн за вађење мркве, паштрњака и цвекле инвестирао око 70.000 конвертибилних марака. Што се тиче ,,Бинга”, у питању је озбиљан пословни партнер који је у овај посао ушао на дуже стазе”.
 
Наш саговорник каже да сваког прољећа инвестира значајна средства у производњу поврћа, али, нада се и доброј добити. Ускоро ће набавити и комбајн за вађење     кромпира.

-Када поврће изникне, онда сам сигуран да ће нешто бити од овог посла. Уз квалитетно сјеме, примјену агротехнике и уз познатог купца, пуно је лакше радити’’.

Раде Јовичевић каже да редовни подстицаји од ресорног министарства, који су у прошлој години износили 47.000 конвертибилних марака, за  њега значе пуно. У противном, без подстицаја, могао би напустити производњу поврћа.

-Индустријска производња поврћа не подноси високе цијене. Поврће продајемо у ринфузи, тако да без овог подстицаја не бисмо постојали. Активан сам у Удружењу повртлара Републике Српске, на функцији потпредсједника. Имамо различите погледе на подстицаје, ми семберски произвођачи поврћа, у односу на прозвођаче из Лијевче поља. Лубеница, од које се не ствара нова вриједност, а постиже и три вагона по дунуму, док паштрњак постиже три тоне по дунуму, има три пута већи подстицај од паштрњака. То су грешке које се морају системски исправљати”, каже на крају Раде Јовичевић, врсни прозвођач хране у Семберији и Републици Српској.
 


УДРУЖЕЊЕ РОБНИХ ПРОИЗВОЂАЧА
 

Јовичевић напомиње да ће ускоро бити формирано удружење  робних произвођача РС које ће окупити представнике са подручја једанаест општина и које ће умногоме поправити тренутну  позицију робних произвођача поврћа у Семберији.
 

Семберија инфо