Села нам се постепено празне. Није то случај само са пасивнијим брдским подручјем, тај тренд је све више присутан и у плодној семберској равници. Један старији Мајевичанин, мјештанин села Тобут, осврћући се на чињеницу да се мајевичка села све више празне и да се у њима рађа све мање дјеце, више у збиљи, него у шали, недавно рече:

​“Некада била шума и поново ће бити шума”. У тој констатацији пуно је резигнације и бојазни од надолазећег времена.

У подручној школи Основне школе “Доситеј Обрадовић” из Кораја у Милином Селу ових дана пронађосмо само једног ђака, ученика трећег разреда, Немању Марковића. Затекосмо га на часу енглеског језика са наставницом Јеленом Лујић. Немањина учитељица Мира Грујић није била у том тренутку у школи, јер је своје обавезе за тај дан већ била завршила.


Немања нам рече да има старије сестре Љубицу и Милицу, те старију браћу Недељка и Александра. На игралишту испред школе најчешће се игра сам. Понекад му, како рече, друштво прави учитељ вјеронауке.

Здравко Тошић, директор Основне школе “Доситељ Обрадовић” у Корају, која броји укупно 124 ученика, рече нам да у шест подручних школа имају укупно 38 ђака.

“У Мртвици имамо три ученика, у Бобетином Брду и Пушковцу по десет, у Миросавцима девет и у Кореташима пет ученика. На сву срећу, ова школа у Милином Селу неће се затварати, јер ћемо на јесен добити још два ђака првака”, каже директор Тошић.

 Листајући школске љетописе, директор Тошић је пронашао занимљив податак да је прва основна школа у Корају отворена 1882. године и да је у школској 1882/83. години имала шездесет ђака.

Још један податак привлачи пажњу, у школској 1967/68. години Основну школу “Братство и јединство”, како се тада звала, похађало је 860 ученика, седам пута више него данас.

Семберија инфо