ПОРОДИЦА КОЈИЋ ИЗ ЦРЊЕЛОВА: Међу првима произвели рани краставац
На имању Љубише (71) и његовог сина Раје Којића (44) у Црњелову прије десетак дана почела је берба раног конзумног краставца из пластеника. Којићи и њихове комшије Томићи међу првима су у Семберији произвели рани краставац под пластеницима. Којићи обрађују двадесетак хектара земљишта, од чега 1,5 хектара отпада на пластенички узгој поврћа. Овог прољећа краставац су засадили на површини од четири дунума. У првој берби знали су убрати од 500 до 2.000 килограма краставца.
Љубиша Којић за портал Семберија инфо каже да је прије 17 година из иностранства, отпочео производњу поврћа. Међу првима у Семберији Којићи су конструисали металне конструкције за пластенике, пећи на аутоматско управљање и подешавање температуре у пластеницима.
- Имамо пластенике површине 1.000 м2, али и велики пластеник површине 2.500 м2. Око 5.000 м2 пластеника загријавамо, јер у њима производимо расад. Новац који сам зарадио као зидар на грађевини у Њемачкој и Швајцарској инвестирао сам у производњу поврћа и набавку неопходне механизације. Највећи пластеник коштао ме око 55.000 КМ“, прича Љубиша Којић.
Његов син Рајо, који је и рођен у Њемачкој, по струци је механичар мотора и машина. Због тога је и могао да се позабави компликованим послом конструкције пластеника и пећи за загријавање расада.
- Припреме за производњу краставца отпочели смо у прошлој години. Тренутно цијена краставца на пијаци достиже 3 КМ по килограму, али како приноси расту, тако пада и цијена. Када цијена падне на десет пфенига по килограму, онда прекидамо бербу и у пластенику садимо парадајз. Иначе, у пластеницима производимо још и дињу и паприку. Велике количине поврћа током године произведемо, на десетине тона. У производњу је укључена комплетна породица. Помаже отац, моја супруга, мајка, дјеца. Ангажујемо и додатну радну снагу. Све што произведемо, углавном продајемо на пијаци у Бијељини“.
Рајо за Семберију инфо каже да су улагања велика у производњу поврћа, уз изражени ризик, када су у питању температурне разлике и елементарне непогоде. Око 70 одсто трошкова у овој производњи, како каже Рајо Којић, односи се на загријавање пластеника. Уколико се у међувремену појави велика количина поврћа из увоза, онда домаћи произвођачи збрајају само губитке.
Семберија инфо
Љубиша Којић за портал Семберија инфо каже да је прије 17 година из иностранства, отпочео производњу поврћа. Међу првима у Семберији Којићи су конструисали металне конструкције за пластенике, пећи на аутоматско управљање и подешавање температуре у пластеницима.
- Имамо пластенике површине 1.000 м2, али и велики пластеник површине 2.500 м2. Око 5.000 м2 пластеника загријавамо, јер у њима производимо расад. Новац који сам зарадио као зидар на грађевини у Њемачкој и Швајцарској инвестирао сам у производњу поврћа и набавку неопходне механизације. Највећи пластеник коштао ме око 55.000 КМ“, прича Љубиша Којић.
Његов син Рајо, који је и рођен у Њемачкој, по струци је механичар мотора и машина. Због тога је и могао да се позабави компликованим послом конструкције пластеника и пећи за загријавање расада.
- Припреме за производњу краставца отпочели смо у прошлој години. Тренутно цијена краставца на пијаци достиже 3 КМ по килограму, али како приноси расту, тако пада и цијена. Када цијена падне на десет пфенига по килограму, онда прекидамо бербу и у пластенику садимо парадајз. Иначе, у пластеницима производимо још и дињу и паприку. Велике количине поврћа током године произведемо, на десетине тона. У производњу је укључена комплетна породица. Помаже отац, моја супруга, мајка, дјеца. Ангажујемо и додатну радну снагу. Све што произведемо, углавном продајемо на пијаци у Бијељини“.
Рајо за Семберију инфо каже да су улагања велика у производњу поврћа, уз изражени ризик, када су у питању температурне разлике и елементарне непогоде. Око 70 одсто трошкова у овој производњи, како каже Рајо Којић, односи се на загријавање пластеника. Уколико се у међувремену појави велика количина поврћа из увоза, онда домаћи произвођачи збрајају само губитке.
Семберија инфо
