Пандемија корона вируса већ дуже од годину дана диктира свакодневни живот, па зато и не чуди да је корона тема и многих вицева који тренутно круже интернетом и усменом предајом, а из мноштва издвајамо:,,Свега овог не би било да се једном човјеку није пријела супа од шишмиша’’.
 
У кризним временима улога хумора врло је важна. Хумор пружа неку врсту олакшања и емоционалне дистанце од проблема. Тако се боље носимо с бригама и страховима. Психолог и психотерапеут Слађана Цвјетковић каже да се хумором постиже психолошка жилавост, јер нам он помаже да превладамо ситуације у којима нам се чини да нема излаза. Осим тога, иако се смијемо не значи да смо неозбиљни или да не разумијемо посљедице пандемије.
​
-Вријеме лети, а доказ томе је и то да смо обиљежили годишњицу пандемије корона вируса и сада већ крцкамо њену другу годину. Година која је иза нас свакако је била изазовна у многим сегментима нашег живота. Емоције као на ролкостеру су се смјењивале од интензивног страха, сталне забринутости, беспомоћности до љутње и фрустрације. Одвојили смо се физички од других, окренули се мањем кругу људи, смањили смо кретање, те промијенили, не својом жељом, начин живота. Подаци о зараженим, преминулим, здравственим последицама ковида 19 су најчешће драматично приказивани, а наслови ,,страшно, ужасно, лоше“ искакали су са свих страна појачавајући напетост која је већ била испровоцирана епидемиолошком ситуацијом и промјеном животних навика“, прича Слађана.

Како каже, мало је тога било за опуштање и смијех, али, ипак, хумор је био ту, смијешна страна пандемије кроз карикирање наших понашања или описивање њених почетака и ситуације у којој се налазимо преплавили су друштвене мреже.

 -Смијали смо се понекад са кнедлом у грлу, али смо се смијали. И даље се смијемо, јер је одвајкада познато да је хумор један од начина да се носимо са кризним ситуацијама, да се суочавамо са ситуацијама у којима расте напетост, када немамо контролу на дешавањима“, каже Слађана Цвјетковић.

На питање шта је, заправо, хумор, каже да се он дефинише као способност појединца да изазове осјећај забаве у другим људима.

-Овај осјећај забаве, углавном, прати осмијех или гласан смијех. Такође, хумор спада у зрелије психолошке механизме одбране и представља технику прилагођавања која нам помаже да се носимо са ситуацијама које сматрамо напетим или стресним. Специфичност хумора је у његовој способности да нагласи ироничне аспекте одређене ситуације, посебно када се суочавамо са емоционалним конфликтима или вањским стресовима (у актуелној ситуацији пандемија вируса корона и ограничења у свакодневном животу). За разлику од других механизама одбране, хумор је заснован на когнитивним процесима и има способност да изазива промјене парадоксалних или апсурдних аспеката реалности.

Његово кориштење нам у првој фази омогућава да се ослободимо непријатних емоција како би након извјесног времена боље сагледали ситуацију и приступили активнијем рјешењу ситуације у којој смо се нашли’’, појашњава Слађана Цвјетковић, додавши да, уопште, за механизме одбране кажемо да су учењем стечени несвјесни начини реаговања на различите фрустрације којима се штитимо од непријатних осјећања.

Дјелују аутоматски и ван су свјесне контроле, те представљају неку врста извртања стварности да би се ублажила напетост. Указује да су ови механизми корисна заштита у стањима интензивних емоција, као што је страх, али су штетни ако се често користе као одбрана од непријатне истине.

- Нормално је да их користимо да би се одбранили од превелике напетости, али постају проблематични ако постану уобичајени наш начин функционисања. Сходно наведном, хумор је добар ако се умјерено и повремено користи, али ако постане наш уобичајени начин реаговања тада се одвајамо од реалних аспеката ситуације, занемарујемо опасност и удаљавамо се од истине што може да води до ризичних облика понашања угрожавајућих по нас и друге“, упозорава Цвјетковићева.

За кризне ситуације, као што је пандемијска ситуација, карактеристичан је црни хумор којим се исмијавају поједини аспекти ситуације, а најчешће они који највише плаше или они које најтеже прихватамо.

- Ова врста хумора је агресивна и у ситуацијама када се осјећамо немоћним омогућава нам да се дистанцирамо од проблема, да се лакше носимо са неизвјесношћу и напетости, те нам даје привид да на неки начин управљамо ситуацијом“, каже Слађана указујући да хумор, такође,  има и своју социјалну карактеристику која нам је посебно важна у овој пандемијској ситуацију у којој је физичка дистанца и ограничени контакти препоручена мјера заштите. Јер, како појашњава, заједнички смијех повезује људе, ствара дожијвљај да нисмо сами и да други проживљавају исто, односно да дијелимо исту муку.
 
-И не треба заборавити утицај хумора на физиолошке процесе у организму. Хумор прати осмијех или смијех, а када се смијемо тада се лучи један од хормона среће - ендорфин којим се повећава осјећај задовољства. За ендорфин се каже да је природни опијат јер неутрализује бол, страх. Представља средство преживљавања у тешким, изазовним ситуацијама, а омогућава људима да  осјете моћ и контролу над собом“, додаје она, уз напомену да нису све врсте хумора добре и корисне.

То је хумор којим се исмијавају поједине етничке групе, нације, старосне групе, категорије становништва или појединци, он је  потенцијално извор конфликтних ситуација јер њиме се јачају постојећи стереотипи и предрасуде, а незадовољство усмјерава према овим групама што у појединим ситуацијама може ескалирати у агресивне атаке у циљу рјешавања фрустрације због кризне ситуације.

-Познавајући наведено можемо рећи да је хумор еволуцијска тековина која нам омогућава да у кризним ситуацијама, када нас преплављују непријатне емоције као што су страх, анксиозност, када смо фрустрирани, да смањимо напетост ситуације, да проширимо перспективу и да се фокусирамо на нове аспекте ситуације проналазећи нова рјешења. Помаже да обрадимо ситуацију на нов начин, да себе охрабримо да истрајемо. И зато ,,хумор нас је одржао и зато њему хвала’’, закључује Слађана Цвјетковић.

Семберија инфо