СЛАВИЦА ВИКИЋ: НАЖАЛОСТ, ТУБЕРКУЛОЗА НИЈЕ БОЛЕСТ ПРОШЛОСТИ
Туберкулоза је заразна болест стара колико и човјечанство. Пулмолог Славица Викић, поводом 24. марта, Свјетског дана борбе против туберкулозе, истиче да је ова болест данас изљечива, а услов за то је благовремена дијагноза и лијечење, те редовно узимање лијекова и терапија проведена до краја.
-Свјетски дан борбе против туберкулозе обиљежава се 24. марта сваке године, на дан када је 1882. године њемачки љекар Роберт Кох открио да туберкулозу узрокује микроорганизам Микобактериум туберкулозис. Та бактерија је њему у част названа Кохов бацил. Иначе, за то откриће Роберт Кох добио је Нобелову награду за медицину, “, каже др Славица Викић, која је од 2009. године у Болници ,,Свети врачеви“ у Бијељини.
Као специјалиста за плућне болести на Одјељењу за пулмологију ради од 2014, а од фебруара прошле године, од када у болници функционише пулмолошки онколошки конзилијум, и она је један од чланова тог конзилијума. Кроз њене руке прошли су бројни пацијенти, она дијагностикује и лијечи медицинска стања која утичу на респираторни систем, а као што знамо дисање је најважнији физиолошки процес без кога можемо живјети само неколико минута.
Докторка Викић подсјећа да је туберкулоза, некада звана и сушица, заразна болест стара колико и људски род и вијековима је била на првом мјесту листе заразних болести. Иако су лијекови за њено лијечење откривени још половином прошлог вијека, до њеног искорјењивања није дошло због околности које су доминирале у свијету крајем двадесетог вијека, као што су нагли пораст броја становника, нарочито у сиромашним земљама, те ратови, избјеглиштва и миграције.
-Туберкулоза је присутна на свим континентима, а највише у Азији, субсахарској Африци и Јужној Америци, а када говоримо о нашем континенту, то су земље источне Европе. Ширењу туберкулозе доприносе и сиромаштво, неухрањеност, гладовање, алкохолизам, наркоманија, стање ослабљеног имунитета, дијабетес, акутне вирусне инфекције, те ХИВ инфекција“, наводи др Викић. Како каже, на простору бивше Југославије повећање броја обољелих од туберкулозе било је током 90-их година, у вријеме ратних дешавања, а тренд смањења почиње 1999. и од тада је у константном опадању.
Туберкулоза се не преноси лако као друге болести које се шире капљичним путем и зато се може заразити онај ко је у блиском и дуготрајном контакту са обољелом особом и то удисањем ваздуха у ком лебде узрочници туберкулозе.
-Заразне су само особе које болују од плућне туберкулозе, а остали клинички облици туберкулозе, нпр. бубрега, коштаног система, коже и др. нису заразни“, појашњава докторка Викић, нагласивши да је туберкулоза болест која је изљечива, а лијечење се врши неколико врста лијекова истовремено, током више мјесеци.
- Начин лијечења тачно је дефинисан, с тачно одређеним лијековима, антитуберкулотицима, и треба га строго надгледати. Терапија се увијек комбинује, узима се истовремено више врста лијекова. У узимању лијекова треба бити јако дисциплинован и редовно узимати прописану количину преписаних лијекова. Ако је пацијент неодговоран, терба га контролисати. Током прва два до три мјесеца редовног узимања терапије болесник престаје бити заразан за околину, али до изљечења је још далек пут. Микобактериум туберкулозис споро расте и споро се размножава, може дуго опстати у организму и зато је битна дуготрајна терапија која осигурава излијечење“, наглашава др Викић.
Тренду смањења оболијевања од туберкулозе, уз остале превентивне мјере, придонијела је и употреба вакцине против туберкулозе.
- У нашој држави вакцина БЦГ је у редовном календару вакцинација. Прима се у једној дози, обично по рођењу, и она нас штити од тешких облика туберкулозе, посебно од туберкулозног менингитиса који има високу смртност и најчешће се јавља у дјечијем добу. Иначе, БЦГ вакцина откривена је 1921. године, а 1927. почела је да се користи у бившој Југославији, и то код старије дјеце. Акушерска клиника у Београду је 1928. почела систематски да вакцинише новорођену дјецу, а у календару обавезног вакцинисања на читавом простору бивше нам државе кренуло се 50-их година прошлог вијека“ наводи др Славица Викић.
Семберија инфо
-Свјетски дан борбе против туберкулозе обиљежава се 24. марта сваке године, на дан када је 1882. године њемачки љекар Роберт Кох открио да туберкулозу узрокује микроорганизам Микобактериум туберкулозис. Та бактерија је њему у част названа Кохов бацил. Иначе, за то откриће Роберт Кох добио је Нобелову награду за медицину, “, каже др Славица Викић, која је од 2009. године у Болници ,,Свети врачеви“ у Бијељини.
Као специјалиста за плућне болести на Одјељењу за пулмологију ради од 2014, а од фебруара прошле године, од када у болници функционише пулмолошки онколошки конзилијум, и она је један од чланова тог конзилијума. Кроз њене руке прошли су бројни пацијенти, она дијагностикује и лијечи медицинска стања која утичу на респираторни систем, а као што знамо дисање је најважнији физиолошки процес без кога можемо живјети само неколико минута.
Докторка Викић подсјећа да је туберкулоза, некада звана и сушица, заразна болест стара колико и људски род и вијековима је била на првом мјесту листе заразних болести. Иако су лијекови за њено лијечење откривени још половином прошлог вијека, до њеног искорјењивања није дошло због околности које су доминирале у свијету крајем двадесетог вијека, као што су нагли пораст броја становника, нарочито у сиромашним земљама, те ратови, избјеглиштва и миграције.
-Туберкулоза је присутна на свим континентима, а највише у Азији, субсахарској Африци и Јужној Америци, а када говоримо о нашем континенту, то су земље источне Европе. Ширењу туберкулозе доприносе и сиромаштво, неухрањеност, гладовање, алкохолизам, наркоманија, стање ослабљеног имунитета, дијабетес, акутне вирусне инфекције, те ХИВ инфекција“, наводи др Викић. Како каже, на простору бивше Југославије повећање броја обољелих од туберкулозе било је током 90-их година, у вријеме ратних дешавања, а тренд смањења почиње 1999. и од тада је у константном опадању.
Туберкулоза се не преноси лако као друге болести које се шире капљичним путем и зато се може заразити онај ко је у блиском и дуготрајном контакту са обољелом особом и то удисањем ваздуха у ком лебде узрочници туберкулозе.
-Заразне су само особе које болују од плућне туберкулозе, а остали клинички облици туберкулозе, нпр. бубрега, коштаног система, коже и др. нису заразни“, појашњава докторка Викић, нагласивши да је туберкулоза болест која је изљечива, а лијечење се врши неколико врста лијекова истовремено, током више мјесеци.
- Начин лијечења тачно је дефинисан, с тачно одређеним лијековима, антитуберкулотицима, и треба га строго надгледати. Терапија се увијек комбинује, узима се истовремено више врста лијекова. У узимању лијекова треба бити јако дисциплинован и редовно узимати прописану количину преписаних лијекова. Ако је пацијент неодговоран, терба га контролисати. Током прва два до три мјесеца редовног узимања терапије болесник престаје бити заразан за околину, али до изљечења је још далек пут. Микобактериум туберкулозис споро расте и споро се размножава, може дуго опстати у организму и зато је битна дуготрајна терапија која осигурава излијечење“, наглашава др Викић.
Тренду смањења оболијевања од туберкулозе, уз остале превентивне мјере, придонијела је и употреба вакцине против туберкулозе.
- У нашој држави вакцина БЦГ је у редовном календару вакцинација. Прима се у једној дози, обично по рођењу, и она нас штити од тешких облика туберкулозе, посебно од туберкулозног менингитиса који има високу смртност и најчешће се јавља у дјечијем добу. Иначе, БЦГ вакцина откривена је 1921. године, а 1927. почела је да се користи у бившој Југославији, и то код старије дјеце. Акушерска клиника у Београду је 1928. почела систематски да вакцинише новорођену дјецу, а у календару обавезног вакцинисања на читавом простору бивше нам државе кренуло се 50-их година прошлог вијека“ наводи др Славица Викић.
Семберија инфо
