ИНТЕРВЈУ: ДАНИЈЕЛА ЂУКИН, „ЗАСЛУЖНА ЖЕНА“ ГРАДА БИЈЕЉИНА ЗА 2018. ГОДИНУ
Комисија за равноправност полова Скупштине града, одлучила је да примаријус др Данијела Ђукин, буде једна од три добитнице признања „Заслужна жена“ за 2018. годину. Признање се додјељује за женски допринос развоју, борби за равноправност полова и квалитетнији живот свих грађана Бијељине.
Својим професионалним и хуманитарним радом, допринијели сте да снага жене буде препозната и призната у друштву. Шта за Вас значи признање ,,Заслужна жена“ које Вам је уручио градоначелник Мићо Мићић?
-Признање ме је учинило поносном што сам у овим зрелим годинама, доживјела сатисфакцију да је неко примијетио шта све радим и за шта се борим. То ми причињава велико задовољство, а посебно због чињенице да су управо жене, представнице невладиних организација, Фондације „Лара“, удружења жена с инвалидитетом, хуманитарних организација и по двије чланице у име свих политичких опција РС, изабрале моје суграђанке, Драгану Чојић и Амиру Воденчаревић и мене. Признање ми је значајно и због чињенице да ће идуће године бити 30 година како радим као љекар, посао који неизмјерно волим. Од раног дјетињства сам жељела да будем љекар и да помажем људима, не само као љекар, већ као човјек у сваком смислу. Особа сам која не може бити срећна, ако људи око мене нису срећни. С обзиром да сам, како то наш народ каже, очни љекар, често цитирам „да је љепота у оку посматрача“ и исто тако сматрам да је „доброта у души посматрача“. Волим доброту људи и топлу људску душу. У свој посао, уносим сву љубав према позиву који је изузетно одговоран, хуман и посебан, јер офталмолог чува, лијечи и спашава људски вид.
Запослени сте у болници ,,Свети врачеви” као специјалиста офталмолог-офталмохирург, али бесплатно обављате и прегледе у Оптици „Станковић“. Како успијевате ускладити обавезе?
-Неопходно је да волимо и знамо то што радимо, да добро испланирано вријеме како бисмо реализовали жељено. Професионални живот сам посветила пацијентима, јер сматрам да сам предодређена да радим како радим. У болници радим као офталмолог и оперишем, јер сам и офталмо хирург, а већ двије деценије, три пута недјељно обављам бесплатне прегледе у Оптици ,,Станковић’’. Такође, то у истој оптици чиним и у Брчком сваке сриједе. Поред тога, 12 година сам се бавила и менаџерским послом у компанији „Божен“ и у том периоду сам освојила бројне награде за свој рад. Са ове временске дистанце, питам се како сам успијевала, јер сам за све те године спавала по четири до пет сати? Претпостављам да је то енергија коју носим у себи, а они који ме добро знају, знају да ако случајно имам два сата слободна, не знам шта ћу са собом.
Шта сматрате Вашим највећим успјехом?
-Приватно сам као и све жене. Кувам, перем, пеглам, а поносна сам мајка кћерке која ускоро пуни 28 година и која ради докторску дисертацију на државном факултету пејзажне архитектуре у Београду. Сматрам да је моја кћерка мој највећи успјех, јер сам је усмјерила да буде, не само високообразована, него и добар човјек. Моји родитељи су мене тако учили и то сам пренијела на кћерку. Успјех у животу не долази без одрицања, рада, залагања, образовања, топлине душе и људскости. Срећна сам што сам уз све обавезе успјела да се организујем да моје дијете није морало да једе „по туђим кућама“, јер мама није стигла да припреми јело. Зато и кажем да је важно знати добро се организовати. Да се разумијемо, није све било лагано и лако. Доживјела сам двије породичне туге, страшне болести родитеља, а за мене су то били стравични тренуци, јер смо били јако везани. Везаност родитеља за постељу је болно и кида душу, а ви при том само желите да их што дуже имате у свом животу. То разумију људи који су суочени са сличним ситуацијама. Уз све то, имала сам и личних здравствених проблема и хирушких интервенција, али ето, увијек сам се дизала још јача. Вјера у Бога ме је направила још бољим човјеком. Не можемо тражити доброту и љубав, а при том је не ширити.
Када бисте бирали којим путем поново да кренете, који бисте изабрали?
-Изабрала бих исти пут, иако за ових, скоро 55 година живота, нисам лагодно прошла. Свако од нас кроз живот вуче своју тугу, али исто тако и срећу. Морате људима давати срећу, да бисте је и ви добили. Мене уз професионални ангажман, веома усрећује хуманитарни рад, а посебно ме радује чланство у братству и сестринству „Радост“. Безрезервно се посвећујемо онима којима смо потребни, а њихово задовољство кад се појавимо и помогнемо, заиста је наша радост. Такође, са циљем да допринесем бољем животу грађана, ангажовала сам се и у политици. Ја сам локал - патриота и желим да допринесем свом граду и суграђанима. У политици се борим за опште изнад личног, у хуманитарном раду да онима којима треба помоћ помогнем, а у професији сам доктор за себе. За пацијенте сам пријатељ, сетра, кћерка, мајка. То знају моји пацијенти, а и ја их доживљавам као члана породице. На ово сам поносна и то ме чини срећном, као и награда „Заслужна жена“, коју заслужује свака жена у овом граду.
Гдје видите себе у наредним годинама?
-Настојаћу да и даље радим свој посао, часно као и до сада. У политици сам на почетку, али имам снагу да се борим за циљеве од општег интереса. Један у низу је изградња палитивног центра у нашем граду. Са хуманитарним радом такође настављам свим срцем, а као мајка дивне кћерке, желим да нађе неког ко ће је искрено вољети и кога ће она искрено вољети, да се Андреа оствари као мајка, а ја као бака. У неким дубоким годинама, желим да приуштим себи прекоокеанску пловидбу са Квин Мери, замотана у декицу и да напишем причу о животу жене на Балкану, јер и ја сам једна од њих.
БИОГРАФИЈА
Примаријус др Данијела Ђукин, рођена је у Бијељини, а након завршене Гимназије „Филип Вишњић“, уписује Медицински факултет у Београду. Послије завршеног факултета, враћа се у родни град, гдје као млад љекар ради на педијатријском одјељењу и активно учествује у културној сфери града (часови глуме и манекенства за дјецу и омладину). Специјализацију из области офталмологије у Београду уписује 1995. године и успјешно је завршава, те од тада ради у болници „Свети врачеви“, гдје обавља сложене операције најсавременијим методама. Звање примаријуса добија 2015. године, а члан је Удружења офталмолога Републике Српске. Учесник је и предавач на бројним домаћим и међународним конгресима. Као ПР компаније „Божен“, била је водећи љекар из области алгологије, а због успјеха на пољу менаџерства, 2007. године је проглашена за једну од најутицајнијих жена у РС. Позната је по хумнитарном раду, активан је члан Добротворног братства и сестринства „Радост“. Од 2000. године, три пута недјељно обавља бесплатне офталмолошке прегледе у Оптици „Станковић“. Добитница је Златне медаље „Филип вишњић“ за изузетан допринос друштвеном и хуманитарном раду и постигнуте резултате из области офталмологије. Члан је Предсједништва ГО СНСД-а Бијељина и Предсједништва Актива жена СНСД-а. На локалним изборима 2016. године, грађани су јој указали повјерење и обавља дужност одборника у Скупштини града. Борац је за људска права, права жена, за болесне, за бољи статус сиромашних грађана, за повратак части и достојанства. Мајка је једне кћерке.
Semberija info
Својим професионалним и хуманитарним радом, допринијели сте да снага жене буде препозната и призната у друштву. Шта за Вас значи признање ,,Заслужна жена“ које Вам је уручио градоначелник Мићо Мићић?
-Признање ме је учинило поносном што сам у овим зрелим годинама, доживјела сатисфакцију да је неко примијетио шта све радим и за шта се борим. То ми причињава велико задовољство, а посебно због чињенице да су управо жене, представнице невладиних организација, Фондације „Лара“, удружења жена с инвалидитетом, хуманитарних организација и по двије чланице у име свих политичких опција РС, изабрале моје суграђанке, Драгану Чојић и Амиру Воденчаревић и мене. Признање ми је значајно и због чињенице да ће идуће године бити 30 година како радим као љекар, посао који неизмјерно волим. Од раног дјетињства сам жељела да будем љекар и да помажем људима, не само као љекар, већ као човјек у сваком смислу. Особа сам која не може бити срећна, ако људи око мене нису срећни. С обзиром да сам, како то наш народ каже, очни љекар, често цитирам „да је љепота у оку посматрача“ и исто тако сматрам да је „доброта у души посматрача“. Волим доброту људи и топлу људску душу. У свој посао, уносим сву љубав према позиву који је изузетно одговоран, хуман и посебан, јер офталмолог чува, лијечи и спашава људски вид.
Запослени сте у болници ,,Свети врачеви” као специјалиста офталмолог-офталмохирург, али бесплатно обављате и прегледе у Оптици „Станковић“. Како успијевате ускладити обавезе?
-Неопходно је да волимо и знамо то што радимо, да добро испланирано вријеме како бисмо реализовали жељено. Професионални живот сам посветила пацијентима, јер сматрам да сам предодређена да радим како радим. У болници радим као офталмолог и оперишем, јер сам и офталмо хирург, а већ двије деценије, три пута недјељно обављам бесплатне прегледе у Оптици ,,Станковић’’. Такође, то у истој оптици чиним и у Брчком сваке сриједе. Поред тога, 12 година сам се бавила и менаџерским послом у компанији „Божен“ и у том периоду сам освојила бројне награде за свој рад. Са ове временске дистанце, питам се како сам успијевала, јер сам за све те године спавала по четири до пет сати? Претпостављам да је то енергија коју носим у себи, а они који ме добро знају, знају да ако случајно имам два сата слободна, не знам шта ћу са собом.
Шта сматрате Вашим највећим успјехом?
-Приватно сам као и све жене. Кувам, перем, пеглам, а поносна сам мајка кћерке која ускоро пуни 28 година и која ради докторску дисертацију на државном факултету пејзажне архитектуре у Београду. Сматрам да је моја кћерка мој највећи успјех, јер сам је усмјерила да буде, не само високообразована, него и добар човјек. Моји родитељи су мене тако учили и то сам пренијела на кћерку. Успјех у животу не долази без одрицања, рада, залагања, образовања, топлине душе и људскости. Срећна сам што сам уз све обавезе успјела да се организујем да моје дијете није морало да једе „по туђим кућама“, јер мама није стигла да припреми јело. Зато и кажем да је важно знати добро се организовати. Да се разумијемо, није све било лагано и лако. Доживјела сам двије породичне туге, страшне болести родитеља, а за мене су то били стравични тренуци, јер смо били јако везани. Везаност родитеља за постељу је болно и кида душу, а ви при том само желите да их што дуже имате у свом животу. То разумију људи који су суочени са сличним ситуацијама. Уз све то, имала сам и личних здравствених проблема и хирушких интервенција, али ето, увијек сам се дизала још јача. Вјера у Бога ме је направила још бољим човјеком. Не можемо тражити доброту и љубав, а при том је не ширити.
Када бисте бирали којим путем поново да кренете, који бисте изабрали?
-Изабрала бих исти пут, иако за ових, скоро 55 година живота, нисам лагодно прошла. Свако од нас кроз живот вуче своју тугу, али исто тако и срећу. Морате људима давати срећу, да бисте је и ви добили. Мене уз професионални ангажман, веома усрећује хуманитарни рад, а посебно ме радује чланство у братству и сестринству „Радост“. Безрезервно се посвећујемо онима којима смо потребни, а њихово задовољство кад се појавимо и помогнемо, заиста је наша радост. Такође, са циљем да допринесем бољем животу грађана, ангажовала сам се и у политици. Ја сам локал - патриота и желим да допринесем свом граду и суграђанима. У политици се борим за опште изнад личног, у хуманитарном раду да онима којима треба помоћ помогнем, а у професији сам доктор за себе. За пацијенте сам пријатељ, сетра, кћерка, мајка. То знају моји пацијенти, а и ја их доживљавам као члана породице. На ово сам поносна и то ме чини срећном, као и награда „Заслужна жена“, коју заслужује свака жена у овом граду.
Гдје видите себе у наредним годинама?
-Настојаћу да и даље радим свој посао, часно као и до сада. У политици сам на почетку, али имам снагу да се борим за циљеве од општег интереса. Један у низу је изградња палитивног центра у нашем граду. Са хуманитарним радом такође настављам свим срцем, а као мајка дивне кћерке, желим да нађе неког ко ће је искрено вољети и кога ће она искрено вољети, да се Андреа оствари као мајка, а ја као бака. У неким дубоким годинама, желим да приуштим себи прекоокеанску пловидбу са Квин Мери, замотана у декицу и да напишем причу о животу жене на Балкану, јер и ја сам једна од њих.
БИОГРАФИЈА
Примаријус др Данијела Ђукин, рођена је у Бијељини, а након завршене Гимназије „Филип Вишњић“, уписује Медицински факултет у Београду. Послије завршеног факултета, враћа се у родни град, гдје као млад љекар ради на педијатријском одјељењу и активно учествује у културној сфери града (часови глуме и манекенства за дјецу и омладину). Специјализацију из области офталмологије у Београду уписује 1995. године и успјешно је завршава, те од тада ради у болници „Свети врачеви“, гдје обавља сложене операције најсавременијим методама. Звање примаријуса добија 2015. године, а члан је Удружења офталмолога Републике Српске. Учесник је и предавач на бројним домаћим и међународним конгресима. Као ПР компаније „Божен“, била је водећи љекар из области алгологије, а због успјеха на пољу менаџерства, 2007. године је проглашена за једну од најутицајнијих жена у РС. Позната је по хумнитарном раду, активан је члан Добротворног братства и сестринства „Радост“. Од 2000. године, три пута недјељно обавља бесплатне офталмолошке прегледе у Оптици „Станковић“. Добитница је Златне медаље „Филип вишњић“ за изузетан допринос друштвеном и хуманитарном раду и постигнуте резултате из области офталмологије. Члан је Предсједништва ГО СНСД-а Бијељина и Предсједништва Актива жена СНСД-а. На локалним изборима 2016. године, грађани су јој указали повјерење и обавља дужност одборника у Скупштини града. Борац је за људска права, права жена, за болесне, за бољи статус сиромашних грађана, за повратак части и достојанства. Мајка је једне кћерке.
Semberija info
