СЕМБЕРСКО СЕЛО НА РАСКРШЋУ - МЈЕСНE ЗАЈЕДНИЦE ГОРЊА И ДОЊА ТРНОВА :: Semberija INFO ::

 

СЕМБЕРСКО СЕЛО НА РАСКРШЋУ - МЈЕСНE ЗАЈЕДНИЦE ГОРЊА И ДОЊА ТРНОВА


Села природних љепота и вриједних домаћина

У  канцеларији Мјесне заједнице Доња Трнова дочекали су нас љубазни и гостопримљиви домаћини, предсједник Савјета Мјесне заједнице Радивоје Секанић, секретар Владо Глигоревић и млади ловочувар у Ловачком друштву Милош Ђокић.

Владо Глигоревић је пуне четири деценије професионално обављао функцију секретара Мјесне заједнице. Каже да у Доњој Трнови живи око 500 домаћинстава и 1.600 становника, те се и у овој, као и у другим мјесним зајендицама неумољиво и константно смањује број становника.

-Доња Трнова је изузетно лијепо и атрактивно село вриједних домаћина и срдачних, гостопримљивих људи. Вријеме чини своје, те млади, након завршетка средње школе и факултета, ухљебљење траже у другим регијама, углавном у већим градовима. Доња Трнова је прије тридесетак година предњачила по развијености инфраструктуре на подручју Угљевика. Ми смо још давне 1986. године имали сеоски водовод градског типа. Тада је та инвестиција коштала више од два милиона КМ. У селу имамо два до три мања локална пута који нису асфалтирани. Одржавају се и у одбром стању су и пољски путеви. Основну школу ,,Филип Вишњић” похађа око 200 ђака. Имамо функционалан Дом културе, пошту, продавнице, Ловачко друштво, културно – умјетничко друштво. Мјештани Доње Трнове баве се пољопривредом, сточарством, воћарством. Имамо и велики број запослених у РиТЕ ,,Угљевик”, али и у иностранству. Некада смо имали изузетно успјешну Земљорадничку задругу ,,Доња Трнова”. Одавде се свјежа шљива извозила у Њемачку.

У разговор се укључује предсједник Савјета Мјесне заједнице Радивоје Секанић, истичући да је генерација рођена седамдесетих година прошлог вијека масовно одлазила на рад у иностранство.

-Сада се многи враћају као пензионери у свој завичај, а њихова дјеца су остала у земљама ЕУ. Ми смо у прошлој школској години имали око девет ученика уписаних у први разред. Ипак, још увијек смо у том смислу испред многих семберских и подмајевичких села. У засеоку Буковац, гдје живим, имамо двадесеторо дјеце у једној улици. Тај заселак је, што се акција тиче, увијек био први и најбоље организован. Први смо били у свим акцијама, као што су били мјесни самодоприноси, изградња инфраструцтуре. Сада смо први и по рађању дјеце. Осим мог засеока, имамо Ћетковиће, Милијаше и Добричиће, укупно четири засеока. Заселак Јаковић је организован као посебна мјесна заједница. Што се тиче инфраструктуре, локални путеви су у добром стању. Највећи проблем нам тренутно представља руинирана зграда у којој су смјештене и просторије Мјесне заједнице и Мјесног уреда. У овом објекту је била амбуланта и омладински клуб. Објекат треба срушити и на овој локацији градити нови објекат. Имамо обећања начелника Василија Перића да ће нам у томе помоћи. Иначе, имамо изузетно добру сарадњу са општином Угљевик”, каже Секанић, истичући да малде људе данас у свим сеоским, али и градским срединама мучи недостатак посла и запослења.

-Тренд одласка је присутан и на овом подручју. Ово је здрава средина, идеална за развој воћарства, сточарства, па и сеоског туризма. Млади морају препознати и осјетити бригу друштва, да би се нешто промијенило у том смислу”, каже Секанић.

Милош Ђокић (24), ловочувар у Ловачком удружењу Доња Трнова, живи на очевом имању. Бави се пољопривредом, сточарством, узгојем пчела. Он каже да нема одговор на питање, због чега млади одлазе с ових простора.

-Млади су, очигледно, незадовољни, али, сматрам да су и незаинтересовани за озбиљнији посао. Многи од њих живе у нереалном свијету који подразумијева олако стицање новца. Као да се новац налази на грани, па га треба само убрати. Има и младих, око двадесет одсто, који су вриједни, озбиљни, пожртвовани. Они који не желе да раде, понашају се као трутови, али увијек имају објашњење, зашто је то тако. Код њих је све, како кажемо, на гурање. Ми овдје имамо  игралишта, спортски центар, фудбалски клуб, омладински клуб. Дошли смо у ситуацију да нема више ко ни да се дружи и бави спортом на тим спортским теренима. У Доњој Трнови нема засеока без игралишта за фудбал, одбојку и кошарку, без клацкалица и љуљашки за најмлађе. Млади су се окренули мобилним телефонима и то је њихов свијет. Док једу, гледају у телефон. На очевом имању, отац, мајка, брат и ја обрађујемо својих 11 хектара, те још око девет хектара под закуп. Они који су раније стекли радне навике, они и раде. Родитељи ,,искваре” дјецу, јер их пуно штите, мазе и пазе, не учивши их од малих ногу радним навикама. Треба их од рођења учити и челичити, припремати за живот”, прича млади Милош Ђокић, уз смијех истичући, да би се “сутра могао оженити, али већина дјевојака хоће у старту да командује и мужу и свекру у кући”.

Горња Трнова

У Горњој Трнови прије неколико година изграђен је Дом културе посвећен слијепом српском гуслару Филипу Вишњићу. Поред пута је и камени обелиск који путника намјерника упознаје са мјестом рођења великог народног пјесника. 
Миливоје Јаковљевић (61), мјештанин, каже да је и у Горњој Трнови изражен тренд смањења броја становника.

-Некада је у малим кућама рађало се и живјело пуно дјеце. Данас је обрнута ситуација, у великим и конфорним кућама можете пронаћи једно или двоје дјце. Модерне и за живот условне куће често су током године углавномзакључане. Власници долазе само на одмор”.

Миливоје се није женио, живи у домаћинству са братом и његовом породицом. Чека старосну пензију, јер је проглашен за технолошки вишак у РиТЕ ,,Угљевик”. Пронађосмо га поред старог аутомобила ,,Застава 750”, популарног ,,Фиће”, у дворишту куће у којој живи са породицом свога брата. Миливоје каже да је ,,Фићо” у протекле 43 године протутњао југословенским друмовима и стигао тамо гдје је он наумио. Никада га на друму није издао.

-Возим га пуне три деценије и не одвајам се од њега. Други мој брат, који живи у Панчеву, користио га је тринаест година. Знам да је брат ,,Фићом” путовао породично на море. С обзиром на то да му је супруга из Босанског Петровца, прво би из Панчева отпутовали у посјету жениној родбини, а након тога су продужавали у Биоград на Мору. Радио сам годинама у РиТЕ ,,Угљевик”, гдје сам проглашен за технолошки вишак. Чекам старосну пензију”, прича нам Миливоје Јаковљевић. Има Миливоје још једног брата који живи у Паризу. Тако је и он видио Версај, Јелисејска поља, посјетио Ајфелов торањ. 

Горња Трнова, вели Миливоје, има идеалне услове за развој туризма. Општина Угљевик планира да изгради мало етно – село код Дома  културе и спомен – обиљежја слијепом гуслару Филипу Вишњићу. ,,Стару магазу смо пренијели са старог огњишта, негдје у 1975. години, када смо доселили на ову локацију. Има и њој пуно година, мало више него ,,Фићи”, прича Миливоје Јаковљевић.

Семберске новине - Семберија инфо