СЕМБЕРСКO СЕЛО на раскршћу - мјесна заједница суво поље (други ДИО): Село нам је све љепше, али ђака све мање
У трагању за одговором на тренутно најактуелније и, вјероватно, дугорочно гледано, суштинско питање за становништво које живи на подручју Семберије - због чега нас је из године у годину све мање, одговор смо покушали добити у још једном семберском селу - Сувом Пољу. Статистички подаци су неумољиви, по попису из 1991. године ово село је бројало 1.503 становника, док је по непризнатом попису из 2013. године било око 300 становника мање, свега 1.194. Слиједе три приче мјештана овог села. Свака носи своју специфичну поруку. Не недостаје ни оптимизма, наравно.
Младен Стојановић, потпредсједник Мјесне заједнице Суво Поље каже да је у протекле четири године, уз сарадњу са Градском управом Бијељина, урађено пуно тога.
- Реконструисали смо мост у Старом Зоовцу, око 3,5 километара локалних путева смо асфалтирали, редовно пошљунчавамо макадамске и њивске путеве. Још један мост смо изградили за неколико кућа у насељу Зоовац, али и велики број пропуста поред путева. Уз помоћ УНДП –а смо изградили субартерски бунар код сеоског игралишта. Реновирали смо просторије ФК ,,Јединство”, просторије Мјесне заједнице. Добили смо намјештај, компјутер и другу опрему. У сарадњи са Градском управом реновирали смо салу за вјенчања при Матичном уреду, као и објекат на мјесном гробљу за обављање вјерских обреда. Имамо ми још локалних путева које треба асфалтирати, треба ставити у функцију јавну расвјету, планирамо изградити пјешачку стазу у дужини од километер и по, до два”.
Стојановић каже да стари задружни дом представља ругло у центру села, те да је крајње вријеме, да се руши или да се реновира, јер је пријетња по безбједност људи. Још увијек није изграђена фискултурна сала у дворишту Основне школе ,,Доситеј Обрадовић” у којој је, нажалост, ђака све мање. Тренутно их има 132, међу њима и осморо првачића, сврстаних у 12 одјељења, од којих су два у подручној школи у Загонима, реферисала нам је секретар школе Јела Марјановић.
Ово село је у протеклих четири до пет година интензивно радило на реализацији пројекта водоснабдијевања села и изградње дијела јужног прстена према Сувом Пољу, каже потпредсједник МЗ Суво Поље Младен Стојановић.
- Одговорно тврдим да у Сувом Пољу ниједан бунар нема исправну воду за пиће, а анализирали смо узорке на 53 бунара. Било би добро да у наредних пет година ријешимо проблем водоснабдијевања, али нисам сигуран да ћемо то ријешити”, каже Стојановић, истичући да је ово село имало изузетно добру сарадњу са покојним градоначелником Мићом Мићићем, али да очекује да ће имати још бољу сарадњу са новоизабраним градоначелником Љубишом Петровићем.
На оно најважније питање, зашто, ипак, млади људи напуштају село, Стојановић има спреман одговор – ,,Дјеца из овог села, као ни моја, овдје не виде перспективу”.
- Мој син говори енглески, њемачки, јапански. Завршио је грађевину. И кћерка је факултетски образована. Они се овдје нису пронашли и отишли су у европске земље. Не само моја дјеца, већ ни многи други не желе да остану овдје. Једноставно, многи се јеже при помисли да морају пристајати на “страначко запошљавање” и трчати за онима који им нису ни до кољена. Држава би овдје морала имати дугорочни програм економског и демографског опоравка који се не би сводио само на набавку пелена. Провео сам десет година у Њемачкој и дивио сам се како је та земља социјално уређена. Међутим, да бисте живјели у тој земљи, морате поштовати само два правила, радити и плаћати порез”.
Сјећа се Младен и година када је Суво Поље било центар овог дијела Семберије, када су млади често посјећивали село у оквиру једнодневних екскурзија. Ту је био центар за предвојничку обуку, млади су имали на располагању бројне спортске терене, као што имају и данас. Село данас има своју цркву, пошту, амбуланту, апотеку, пољопривредну апотеку, ветеринарску амбуланту, неколико продавница, бензинску пумпу, своје Културно–умјетничко друштво ,,Коло”, ДДК ,,Томо Мијатовић”, Ловачко друштво, дакле, све неопходне садржаје за нормалан и лијеп живот.
Ипак, што се запошљавања тиче, тврди наш саговорник, царују непотизам, фамилијарне везе, партијске књижице. Због тога су многи своју перспективу видјели у Словенији, Аустрији, Швајцарској.
- Овдје се педесетак кућа повремено отвара, од укупно 472 домаћинства. Има неколико и закључаних кућа. Многи људи овај систем у РС и БиХ доживљавају као изузетно компликован и доживљавају га тако као да је створен само за збрињавање политичара и оних који су на власти. Пуно је папирологије и администрирања. Плашим се, уколико се нешто убрзо не промијени, да ће нас овдје бити све мање”, завршава своју причу Стојановић. Искрено, без аутоцензуре.
Прича друга
Иако у осамдесет првој години живота, старина Боривоје Јанковић из Сувог Поља код Бијељине чува стадо од двије стотине оваца. На наше питање, како га здравље служи, кратко одговара, ,,котрља се некако”. Свакодневно је са овцама. Када је лијепо вријеме, обично по цијели дан проводи чувајући стадо. Сада, у вријеме великих минуса, бар два сата дневно изведе стадо на испашу.
“У Босни нема боље овце од праменке. Међутим, за све пасмине оваца у РС власти су дале подстицај, али за праменку нису. У ФБиХ, чуо сам, дају подстицаје и за праменку. Јагањци су већ пристигли. Ново јагњење очекујем у јулу. Да те не лажем, можда има 180, можда 190, а с јањцима можда и двије стотине. Често се забројим, каже, уз смијешак Боривоје, истичући да на имању има још и десетак крава за мужу.
Боривоје истиче да има тридесетак непродатих овнова, јер је корона учинила своје. Промет опао, комуникације се за трговину затвориле.
- Сада их нико неће до курбана. Углавном ми траже јагањце од тридесетак до 35 килограма. Некада сам могао продати јагањце по шест КМ по килограму живе ваге. Сада је све стало. Ни по пет марака по килограму не могу их продати. Храну сам морао обезбиједити. Моја срећа, те имам вриједну дјецу и унуке који ми помажу око стада. Унуци су шест до седам хиљада бала сијена превезли љетос и јесенас са њива до куће. Имам двоје дјеце, петеро унучади и двоје праунучади. Читав живот сам провео на њиви, мучио се и радио, али бих опет све то поновио, јер, часно сам живио. Имам шећер, али ми је доктор рекао да што више ходам, и ја то поштујем. Данас рад мало ко цијени, иако све са села на градску пијацу иде, месо, млијеко, поврће, воће”, закључује своју приповијест Боривоје Јанковић, неуморни пастир који је већ загазио и у девету деценију живота.
Семберске новине - Семберија инфо
Младен Стојановић, потпредсједник Мјесне заједнице Суво Поље каже да је у протекле четири године, уз сарадњу са Градском управом Бијељина, урађено пуно тога.
- Реконструисали смо мост у Старом Зоовцу, око 3,5 километара локалних путева смо асфалтирали, редовно пошљунчавамо макадамске и њивске путеве. Још један мост смо изградили за неколико кућа у насељу Зоовац, али и велики број пропуста поред путева. Уз помоћ УНДП –а смо изградили субартерски бунар код сеоског игралишта. Реновирали смо просторије ФК ,,Јединство”, просторије Мјесне заједнице. Добили смо намјештај, компјутер и другу опрему. У сарадњи са Градском управом реновирали смо салу за вјенчања при Матичном уреду, као и објекат на мјесном гробљу за обављање вјерских обреда. Имамо ми још локалних путева које треба асфалтирати, треба ставити у функцију јавну расвјету, планирамо изградити пјешачку стазу у дужини од километер и по, до два”.
Стојановић каже да стари задружни дом представља ругло у центру села, те да је крајње вријеме, да се руши или да се реновира, јер је пријетња по безбједност људи. Још увијек није изграђена фискултурна сала у дворишту Основне школе ,,Доситеј Обрадовић” у којој је, нажалост, ђака све мање. Тренутно их има 132, међу њима и осморо првачића, сврстаних у 12 одјељења, од којих су два у подручној школи у Загонима, реферисала нам је секретар школе Јела Марјановић.
Ово село је у протеклих четири до пет година интензивно радило на реализацији пројекта водоснабдијевања села и изградње дијела јужног прстена према Сувом Пољу, каже потпредсједник МЗ Суво Поље Младен Стојановић.
- Одговорно тврдим да у Сувом Пољу ниједан бунар нема исправну воду за пиће, а анализирали смо узорке на 53 бунара. Било би добро да у наредних пет година ријешимо проблем водоснабдијевања, али нисам сигуран да ћемо то ријешити”, каже Стојановић, истичући да је ово село имало изузетно добру сарадњу са покојним градоначелником Мићом Мићићем, али да очекује да ће имати још бољу сарадњу са новоизабраним градоначелником Љубишом Петровићем.
На оно најважније питање, зашто, ипак, млади људи напуштају село, Стојановић има спреман одговор – ,,Дјеца из овог села, као ни моја, овдје не виде перспективу”.
- Мој син говори енглески, њемачки, јапански. Завршио је грађевину. И кћерка је факултетски образована. Они се овдје нису пронашли и отишли су у европске земље. Не само моја дјеца, већ ни многи други не желе да остану овдје. Једноставно, многи се јеже при помисли да морају пристајати на “страначко запошљавање” и трчати за онима који им нису ни до кољена. Држава би овдје морала имати дугорочни програм економског и демографског опоравка који се не би сводио само на набавку пелена. Провео сам десет година у Њемачкој и дивио сам се како је та земља социјално уређена. Међутим, да бисте живјели у тој земљи, морате поштовати само два правила, радити и плаћати порез”.
Сјећа се Младен и година када је Суво Поље било центар овог дијела Семберије, када су млади често посјећивали село у оквиру једнодневних екскурзија. Ту је био центар за предвојничку обуку, млади су имали на располагању бројне спортске терене, као што имају и данас. Село данас има своју цркву, пошту, амбуланту, апотеку, пољопривредну апотеку, ветеринарску амбуланту, неколико продавница, бензинску пумпу, своје Културно–умјетничко друштво ,,Коло”, ДДК ,,Томо Мијатовић”, Ловачко друштво, дакле, све неопходне садржаје за нормалан и лијеп живот.
Ипак, што се запошљавања тиче, тврди наш саговорник, царују непотизам, фамилијарне везе, партијске књижице. Због тога су многи своју перспективу видјели у Словенији, Аустрији, Швајцарској.
- Овдје се педесетак кућа повремено отвара, од укупно 472 домаћинства. Има неколико и закључаних кућа. Многи људи овај систем у РС и БиХ доживљавају као изузетно компликован и доживљавају га тако као да је створен само за збрињавање политичара и оних који су на власти. Пуно је папирологије и администрирања. Плашим се, уколико се нешто убрзо не промијени, да ће нас овдје бити све мање”, завршава своју причу Стојановић. Искрено, без аутоцензуре.
Прича друга
Иако у осамдесет првој години живота, старина Боривоје Јанковић из Сувог Поља код Бијељине чува стадо од двије стотине оваца. На наше питање, како га здравље служи, кратко одговара, ,,котрља се некако”. Свакодневно је са овцама. Када је лијепо вријеме, обично по цијели дан проводи чувајући стадо. Сада, у вријеме великих минуса, бар два сата дневно изведе стадо на испашу.
“У Босни нема боље овце од праменке. Међутим, за све пасмине оваца у РС власти су дале подстицај, али за праменку нису. У ФБиХ, чуо сам, дају подстицаје и за праменку. Јагањци су већ пристигли. Ново јагњење очекујем у јулу. Да те не лажем, можда има 180, можда 190, а с јањцима можда и двије стотине. Често се забројим, каже, уз смијешак Боривоје, истичући да на имању има још и десетак крава за мужу.
Боривоје истиче да има тридесетак непродатих овнова, јер је корона учинила своје. Промет опао, комуникације се за трговину затвориле.
- Сада их нико неће до курбана. Углавном ми траже јагањце од тридесетак до 35 килограма. Некада сам могао продати јагањце по шест КМ по килограму живе ваге. Сада је све стало. Ни по пет марака по килограму не могу их продати. Храну сам морао обезбиједити. Моја срећа, те имам вриједну дјецу и унуке који ми помажу око стада. Унуци су шест до седам хиљада бала сијена превезли љетос и јесенас са њива до куће. Имам двоје дјеце, петеро унучади и двоје праунучади. Читав живот сам провео на њиви, мучио се и радио, али бих опет све то поновио, јер, часно сам живио. Имам шећер, али ми је доктор рекао да што више ходам, и ја то поштујем. Данас рад мало ко цијени, иако све са села на градску пијацу иде, месо, млијеко, поврће, воће”, закључује своју приповијест Боривоје Јанковић, неуморни пастир који је већ загазио и у девету деценију живота.
Семберске новине - Семберија инфо
