Шта матерњи језик и ћирилично писмо значе за српски народ?
- Ако изгубимо језик, изгубили смо идентитет
Језик се најприје мора познавати, а затим и вољети. Имам утисак да српски народ уопште не схвата шта српски језик треба да значи нама, односно шта за сваки народ значи матерњи језик, па се према нашем језику и писму односимо маћехински, каже доктор филолошких наука Нина Ћеклић.
Језик је један од најважнијих елемената идентитета једног народа, а очување и његовање матерњег језика требало би да буде један од највећих националних интереса.
Данас многи упозоравају да је стање у српском језику, нажалост, лоше и да је српски језик у кризи. Као велики проблеми наводе се незнање, небрига, па чак и неке историјске чињенице које су утицале да се српски језик нађе у ситуацији у каквој је данас.
- Проблеми везани за српски језик, односно данашње стање српског језика и статус српског језика сежу од раније, од Бечког књижевног договора и Новосадског књижевног договора. Тада су, заправо, Хрвати успјели да убаце и тај дио који се односи на хрватски језик. До тада се он звао српски језик. Од Бечког књижевног договора, поготово Новосадског договора, тај језик се више не зове српски језик, него српско-хрватски, односно хрватско-српски и у језичком, лингвистичком смислу Хрвати су добили могућност да касније одвоје тај језик, односно да га назову хрватским. Постоје, дакле, неке историјске чињенице које и дан-данас утичу и које су директно утицале на данашњу ситуацију“, каже др Нина Ћеклић, професор на Педагошком факултету у Бијељини, Универзитета Источно Сарајево.
Осим историјских чињеница, она наводи и низ проблема савременог доба, који се, прије свега, своде на однос Срба према српском језику.
„Свакако да постоје и савремени проблеми, а то се, заправо, своди на однос Срба према српском језику. Најприје, језик се мора познавати, а затим се мора и вољети. Имам утисак да српски народ уопште не схвата шта нама треба да значи српски језик, односно сваком народу матерњи језик. Према језику се односимо некако маћехински. Такав однос имамо и према језику и према писму“, сматра Ћеклићева.
Судбина народа и судбина писма
Када се говори о српском језику, говори се, наравно, и о ћириличном писму. Судбина српског народа везана је за судбину језика и писма, истиче Нина Ћеклић, која сматра да би његовање ћирилице требало да буде један од приоритета.
-Ћирилично писмо треба да буде примарно и службено писмо и требало би да буде свугдје у употреби. То је сада већ једно политичко питање које институције морају да испрате, кренувши од оних административних образаца који се дан-данас куцају, односно штампају латиничним писмом. Наравно, уколико је образац штампан латиничним писмом морате га попуњавати истим тим писмом, то је некаква правописна норма. Требало би одредити да су сви службени обрасци ћирилични, да су сви дописи ћирилични, да су рекламе ћириличне“, каже Ћеклићева.
Ријечи страног поријекла
Један од великих проблема данас, сматра она, је и коришћење пуно ријечи страног поријекла, а овај проблем, како каже, нарочито је изражен код омладине.
- Проблем код српске омладине је што користе јако пуно ријечи страног поријекла, а најчешће су то англицизми. Они то чине, некако, несвјесно или помодарски. Постоје ријечи које су стално у употреби, поштапалице које се користе код омладине. Оно што је мени било невјероватно је да баш мала дјеца употребљавају енглеске узвике, умјесто српских. Зна се да су узвици у сржи, у темељу сваког језика и разликују се од језика до језика. Наравно, то има везе и са цртаним филмовима на енглеском језику, а које дјеца гледају, те тако примају и те узвике али и остале ријечи,“ упозорава Ћеклићева, те указује и на проблеме који се односе на писање порука, скраћивање језика, те употребу енглеског правописа умјесто српског, као и енглеских скраћеница.
- Ви ћете чути да неки кажу да и у осталим страним језицима постоје енглеске ријечи које се стално употребљавају. То јесте тако, међутим ми смо склони преузимању туђега. То радимо, некако, помодарски. Имамо утисак да смо образованији ако употребљавамо страну терминологију. Наравно, страна терминологија се употребљава у одређеним функционалним стиловима, али у колоквијалном, разговорном стилу не би требало да употребљавамо ријечи страног поријекла“, наглашава Ћеклићева.
Српски језик и медији
На развоју језичке културе, па и чувања језика, може много да се учини у медијима. Међутим, нису ријетке оцјене да се ради потпуно супротно, те да постоји немаран и неодговоран однос према језику.
- Оно што сам примијетила је да не постоје лектори, затим да се праве велике граматичке грешке, као и дикцијске. Оно што је неопходно је системски дјеловати, у свим сферама јавног живота да би се стање довело у ред“, истиче Нина Ћеклић.
Сви смо одговорни
Говорећи о језику, професорка Ћеклић каже да је језик биће, жива творевина која се мијења, те напомиње да није немогуће да језик нестане.
- Језик је биће, жива творевина која се мијења. Како ми поступамо према њему, тако и он поступа према нама. Могуће је да језик нестане. Он може остати у неким писаним траговима, остати доказ да је постојао, али уколико га не употребљавамо на прави начин он се криви и мијења. Најбољи доказ је правопис, норма која се скоро из године у годину мијења, па оно што је прије 10 година било потпуно граматички неисправно сада је већ у употреби. Језик јесте рањив, као свако биће,“ истиче Ћеклићева.
Када је ријеч о очувању српског језика, она сматра да ће бити тешко исправити постојеће стање, те да је одговорност на свима, не само на држави и политичарима, него и на сваком појединцу.
- Наравно да су криве институције, али сви ми треба да кренемо од себе. Крива сам ја као професор српског што можда не чиним довољно, крив је сваки Србин који не поштује свој језик и своје матерње писмо. Када би се свијест промијенила у сваком појединцу, у сваком Србину понаособ, ствари би се аутоматски промијениле. Не треба кретати са врха. У нашим срцима треба да се промијене ствари, као и у нашем уму“, каже Ћеклићева, која сматра да српски народ не схвата какав значај језик има за очување једног народа.
- Ми не разумијемо колико језик значи, односно какав значај има за очување једног народа. Уколико изгубимо српски језик ми смо изгубили и идентитет и интегритет. То је тако. То није бајка, то није филозофска тема, то је жива истина, само што ми то, нажалост, не можемо да разумијемо. Дакле, љубав према језику и познавање језика и све ствари ће се саме по себи посложити,“ поручује на крају за ,,Семберске новине’’ професорица Нина Ћеклић.
Семберске новине - Семберија инфо
Језик се најприје мора познавати, а затим и вољети. Имам утисак да српски народ уопште не схвата шта српски језик треба да значи нама, односно шта за сваки народ значи матерњи језик, па се према нашем језику и писму односимо маћехински, каже доктор филолошких наука Нина Ћеклић.
Језик је један од најважнијих елемената идентитета једног народа, а очување и његовање матерњег језика требало би да буде један од највећих националних интереса.
Данас многи упозоравају да је стање у српском језику, нажалост, лоше и да је српски језик у кризи. Као велики проблеми наводе се незнање, небрига, па чак и неке историјске чињенице које су утицале да се српски језик нађе у ситуацији у каквој је данас.
- Проблеми везани за српски језик, односно данашње стање српског језика и статус српског језика сежу од раније, од Бечког књижевног договора и Новосадског књижевног договора. Тада су, заправо, Хрвати успјели да убаце и тај дио који се односи на хрватски језик. До тада се он звао српски језик. Од Бечког књижевног договора, поготово Новосадског договора, тај језик се више не зове српски језик, него српско-хрватски, односно хрватско-српски и у језичком, лингвистичком смислу Хрвати су добили могућност да касније одвоје тај језик, односно да га назову хрватским. Постоје, дакле, неке историјске чињенице које и дан-данас утичу и које су директно утицале на данашњу ситуацију“, каже др Нина Ћеклић, професор на Педагошком факултету у Бијељини, Универзитета Источно Сарајево.
Осим историјских чињеница, она наводи и низ проблема савременог доба, који се, прије свега, своде на однос Срба према српском језику.
„Свакако да постоје и савремени проблеми, а то се, заправо, своди на однос Срба према српском језику. Најприје, језик се мора познавати, а затим се мора и вољети. Имам утисак да српски народ уопште не схвата шта нама треба да значи српски језик, односно сваком народу матерњи језик. Према језику се односимо некако маћехински. Такав однос имамо и према језику и према писму“, сматра Ћеклићева.
Судбина народа и судбина писма
Када се говори о српском језику, говори се, наравно, и о ћириличном писму. Судбина српског народа везана је за судбину језика и писма, истиче Нина Ћеклић, која сматра да би његовање ћирилице требало да буде један од приоритета.
-Ћирилично писмо треба да буде примарно и службено писмо и требало би да буде свугдје у употреби. То је сада већ једно политичко питање које институције морају да испрате, кренувши од оних административних образаца који се дан-данас куцају, односно штампају латиничним писмом. Наравно, уколико је образац штампан латиничним писмом морате га попуњавати истим тим писмом, то је некаква правописна норма. Требало би одредити да су сви службени обрасци ћирилични, да су сви дописи ћирилични, да су рекламе ћириличне“, каже Ћеклићева.
Ријечи страног поријекла
Један од великих проблема данас, сматра она, је и коришћење пуно ријечи страног поријекла, а овај проблем, како каже, нарочито је изражен код омладине.
- Проблем код српске омладине је што користе јако пуно ријечи страног поријекла, а најчешће су то англицизми. Они то чине, некако, несвјесно или помодарски. Постоје ријечи које су стално у употреби, поштапалице које се користе код омладине. Оно што је мени било невјероватно је да баш мала дјеца употребљавају енглеске узвике, умјесто српских. Зна се да су узвици у сржи, у темељу сваког језика и разликују се од језика до језика. Наравно, то има везе и са цртаним филмовима на енглеском језику, а које дјеца гледају, те тако примају и те узвике али и остале ријечи,“ упозорава Ћеклићева, те указује и на проблеме који се односе на писање порука, скраћивање језика, те употребу енглеског правописа умјесто српског, као и енглеских скраћеница.
- Ви ћете чути да неки кажу да и у осталим страним језицима постоје енглеске ријечи које се стално употребљавају. То јесте тако, међутим ми смо склони преузимању туђега. То радимо, некако, помодарски. Имамо утисак да смо образованији ако употребљавамо страну терминологију. Наравно, страна терминологија се употребљава у одређеним функционалним стиловима, али у колоквијалном, разговорном стилу не би требало да употребљавамо ријечи страног поријекла“, наглашава Ћеклићева.
Српски језик и медији
На развоју језичке културе, па и чувања језика, може много да се учини у медијима. Међутим, нису ријетке оцјене да се ради потпуно супротно, те да постоји немаран и неодговоран однос према језику.
- Оно што сам примијетила је да не постоје лектори, затим да се праве велике граматичке грешке, као и дикцијске. Оно што је неопходно је системски дјеловати, у свим сферама јавног живота да би се стање довело у ред“, истиче Нина Ћеклић.
Сви смо одговорни
Говорећи о језику, професорка Ћеклић каже да је језик биће, жива творевина која се мијења, те напомиње да није немогуће да језик нестане.
- Језик је биће, жива творевина која се мијења. Како ми поступамо према њему, тако и он поступа према нама. Могуће је да језик нестане. Он може остати у неким писаним траговима, остати доказ да је постојао, али уколико га не употребљавамо на прави начин он се криви и мијења. Најбољи доказ је правопис, норма која се скоро из године у годину мијења, па оно што је прије 10 година било потпуно граматички неисправно сада је већ у употреби. Језик јесте рањив, као свако биће,“ истиче Ћеклићева.
Када је ријеч о очувању српског језика, она сматра да ће бити тешко исправити постојеће стање, те да је одговорност на свима, не само на држави и политичарима, него и на сваком појединцу.
- Наравно да су криве институције, али сви ми треба да кренемо од себе. Крива сам ја као професор српског што можда не чиним довољно, крив је сваки Србин који не поштује свој језик и своје матерње писмо. Када би се свијест промијенила у сваком појединцу, у сваком Србину понаособ, ствари би се аутоматски промијениле. Не треба кретати са врха. У нашим срцима треба да се промијене ствари, као и у нашем уму“, каже Ћеклићева, која сматра да српски народ не схвата какав значај језик има за очување једног народа.
- Ми не разумијемо колико језик значи, односно какав значај има за очување једног народа. Уколико изгубимо српски језик ми смо изгубили и идентитет и интегритет. То је тако. То није бајка, то није филозофска тема, то је жива истина, само што ми то, нажалост, не можемо да разумијемо. Дакле, љубав према језику и познавање језика и све ствари ће се саме по себи посложити,“ поручује на крају за ,,Семберске новине’’ професорица Нина Ћеклић.
Семберске новине - Семберија инфо
