Насеље ГТЗ – Улица краља Драгутина: Отворен Културни клуб “Тамо далеко”
У Улици краља Драгутина, у насељу ГТЗ, ових дана отворен је Културни клуб “Тамо далеко”.
Душан Стевановић, предсједник Удружења избјеглица и социјалне правде “Правда” Бијељина, један од иницијатора за отварање овог клуба, каже да је до реализације ове идеје дошло захваљујући Мирославу Вујановићу, хуманисти и свестраном човјеку који је предложио да се клуб изгради уз стамбени објекат у којем он живи с породицом.
“У овом насељу нисмо имали простор за дружење и окупљање, тако да је за станаре овог насеља у једном тренутку вријеме буквално стало. Политичари и новинари навраћају само у вријеме избора. У посљедњих десетак година у овом насељу нису се рађала дјеца, а старији људи, неминовно, полако одлазе. Најтеже духовно стање човјека је када се потпуно преда. Многи су још увијек, након тридесет година, бар у мислима, везани за свој завичај, традицију и обичаје. Мирослав Вујановић је иницирао изградњу мањег објекта за потребе културног клуба. Неколицина комшија, нас петорица, углавном пензионери, помагали смо око изградње и уређења овог објекта. Сада комшије долазе у овај кутак и, што је најважније, разговарају и друже се. Неколико експоната сам донио у клуб, а учествовао сам и око аранжирања предмета и старих фотографија. Помогао нам је и комшија Радомир Марковић, поријеклом из Вареша”.
Душан Стевановић каже да је циљ потигнут. Изграђен је кутак који има душу, јер сваки експонат говори о крајевима гдје су људи живјели прије рата, било да је у питању Мајевица, околина Вареша, Тузле, Калиновика и бројних других подручја, практично, од Херцеговине до Крајине, гдје су избјегли Срби раније живјели.
Он каже да ће у Културном клубу “Тамо далеко” ускоро бити покренута бројна културна дешавања, почевши од дружења пјесника, гуслара, сазлија, примијењених умјетника, па до обиљежавања Свјетског дана избјеглих и расељених.
“Желимо да у сваком мјесецу осмислимо и организујемо једну културну манифестацију. Настојаћемо да један дан у седмици овај клуб буде отворен за наше комшије, те да о свима њима остане писани траг. У овој улици још има дјеце, те смо дошли на идеју да је прозовемо Улицом дјеце. Долазио нам је овдје у посјету и нови градоначелник, а настојаћемо да га поново угостимо. Статус овог насеља и објеката још увијек није правно ријешен. Многи из овог насеља још увијек не могу добити трајне личне карте, не могу регулисати стална мјеста пребивалишта. Личне карте се издају на рок од двије године, пребивалишта на рок од шест мјесеци”, каже Душан Стевановић, истичући да у ГТЗ насељу живе 133 породице, те да још увијек немају амбуланту породичне медицине, иако у насељу углавном живе старе и болесне особе.
Мирослав Вујановић каже да је скромни кутак, који су прогласили за културни клуб, служи, прије свега, за дружење и размјену мишљења људи који живе у овом насељу.
“Немамо просторије мјесне заједнице. Не можемо са старијим људима сједити у кладионицама и разговарати. Има овдје пуно социјалних случајева, инвалида, непокретних особа. Због тога смо се договорили да у овом простору договарамо акције помоћи људима који су у невољи. Нкаон договора, људима припремимо дрва за огрјев, превеземо дијелове намјештаја, помогнемо око превоза љекару. Све радимо корак по корак, солидарно, људски, уз узајамно разумијевање и међусобно поштовање”, каже Мирослав Вујановић.
Семберија инфо - Љ. Љубојевић
Душан Стевановић, предсједник Удружења избјеглица и социјалне правде “Правда” Бијељина, један од иницијатора за отварање овог клуба, каже да је до реализације ове идеје дошло захваљујући Мирославу Вујановићу, хуманисти и свестраном човјеку који је предложио да се клуб изгради уз стамбени објекат у којем он живи с породицом.
“У овом насељу нисмо имали простор за дружење и окупљање, тако да је за станаре овог насеља у једном тренутку вријеме буквално стало. Политичари и новинари навраћају само у вријеме избора. У посљедњих десетак година у овом насељу нису се рађала дјеца, а старији људи, неминовно, полако одлазе. Најтеже духовно стање човјека је када се потпуно преда. Многи су још увијек, након тридесет година, бар у мислима, везани за свој завичај, традицију и обичаје. Мирослав Вујановић је иницирао изградњу мањег објекта за потребе културног клуба. Неколицина комшија, нас петорица, углавном пензионери, помагали смо око изградње и уређења овог објекта. Сада комшије долазе у овај кутак и, што је најважније, разговарају и друже се. Неколико експоната сам донио у клуб, а учествовао сам и око аранжирања предмета и старих фотографија. Помогао нам је и комшија Радомир Марковић, поријеклом из Вареша”.
Душан Стевановић каже да је циљ потигнут. Изграђен је кутак који има душу, јер сваки експонат говори о крајевима гдје су људи живјели прије рата, било да је у питању Мајевица, околина Вареша, Тузле, Калиновика и бројних других подручја, практично, од Херцеговине до Крајине, гдје су избјегли Срби раније живјели.
Он каже да ће у Културном клубу “Тамо далеко” ускоро бити покренута бројна културна дешавања, почевши од дружења пјесника, гуслара, сазлија, примијењених умјетника, па до обиљежавања Свјетског дана избјеглих и расељених.
“Желимо да у сваком мјесецу осмислимо и организујемо једну културну манифестацију. Настојаћемо да један дан у седмици овај клуб буде отворен за наше комшије, те да о свима њима остане писани траг. У овој улици још има дјеце, те смо дошли на идеју да је прозовемо Улицом дјеце. Долазио нам је овдје у посјету и нови градоначелник, а настојаћемо да га поново угостимо. Статус овог насеља и објеката још увијек није правно ријешен. Многи из овог насеља још увијек не могу добити трајне личне карте, не могу регулисати стална мјеста пребивалишта. Личне карте се издају на рок од двије године, пребивалишта на рок од шест мјесеци”, каже Душан Стевановић, истичући да у ГТЗ насељу живе 133 породице, те да још увијек немају амбуланту породичне медицине, иако у насељу углавном живе старе и болесне особе.
Мирослав Вујановић каже да је скромни кутак, који су прогласили за културни клуб, служи, прије свега, за дружење и размјену мишљења људи који живе у овом насељу.
“Немамо просторије мјесне заједнице. Не можемо са старијим људима сједити у кладионицама и разговарати. Има овдје пуно социјалних случајева, инвалида, непокретних особа. Због тога смо се договорили да у овом простору договарамо акције помоћи људима који су у невољи. Нкаон договора, људима припремимо дрва за огрјев, превеземо дијелове намјештаја, помогнемо око превоза љекару. Све радимо корак по корак, солидарно, људски, уз узајамно разумијевање и међусобно поштовање”, каже Мирослав Вујановић.
Семберија инфо - Љ. Љубојевић
