ПОСЉЕДИЦЕ КОРОНЕ НА ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ МЛАДИХ :: Semberija INFO ::

 

ПОСЉЕДИЦЕ КОРОНЕ НА ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ МЛАДИХ


Да се ноћни излазак наставио и за вријеме ванредног стања, када су затворени клубови и кафане, показали су многи млади људи који су се окупљали онлајн, путем неке од апликација за видео-позив. Кафана за вријеме карантина је, како кажу - "кафантин“, мјесто гдје се пјева, наздравља и гдје је свако себи конобар, а таква окупљања су им помагала да би допунили енергију током новонастале ситуације. Млађа популација каже да су оваква окупљања значајна за психу и душу како би напунили резервоар снаге и енергије која је потребна током пандемије и додају да се овакве ситуације лакше подносе са људима које волимо.



Како вријеме одмиче, ускоро ће се навршити година дана од почетка пандемије и сваки дан се број заражених вирусом корона повећава. Упркос томе и мјерама кризног штаба, припадници МУП-а и комунална полиција затичу већи број људи на малом простору након радног времена. Нажалост, овакве журке се дешавају широм Републике Српске и Босне и Херцеговине. Стога, питали смо наше младе суграђане колико им заправо недостаје дружење?

Сусрели смо се са различитим искуствима. Поједини су упловили у море монотоније и негативности, док други виде свијетле тачке. Док једни жале за путовањима, друштвом и „нормалним“ животом, други сматрају да су ипак напунили батерије.



''Јако је све утицало на мој друштвени живот. У директном контакту сам са мало људи. Или ја избјегавам њих или они мене избјегавају. Из овог разлога сам изгубио доста пријатељстава, а поједини су ме третирали као расадник вируса иако за ово није било основе'', истиче за наш портал  Горан из Бијељине.

Највећи ударац корона је задала угоститељским објектима, нарочито ноћним клубовима, а ништа мање ова ситуација није дотакла оне који су били редовни посјетиоци истих. Ниво носталгије за ноћним животом показује и чињеница да би велики број испитаника ризиковао здравље у замјену за један „нормалан“ излазак, а мали број њих припада онима који се не би упустили у то.



"Промијенило се много тога, али чини ми се да се већина на неки начин прилагодила тренутној ситуацији. Много ми недостаје дружење у изласцима. Недостаје ми добар провод у кафани или у клубу. Поједине мјере ми нису јасне, као што је на примјер радно вријеме угоститељских објеката. По мом мишљењу, људи који сједе у кафићу до 22 часа, сједиће и до поноћи. Дакле, не видим ту било какву заштиту од корона вируса. Можемо се заразити било гдје и у било које вријеме, па је мој апел да нам дозволе да у овим суморним данима бар уживамо у добром проводу са друштвом", каже Бијељинка Милица.

Када причамо о промјенама, оним личним и оним које проналазимо око себе и у околини, мишљења се знатно разликују. Понеки сматрају да позитивних промјена није ни било, док се други не слажу са тим. Зближавање са породицом и окретање себи само су неки од позитивних исхода негативне ситуације.

''Недостаје ми живот без маске, без дистанце и без тога да ми је у глави само хоћу ли се заразити и јесу ли ми руке дезинфиковане'', јасна је жеља младе суграђанке Виолете.

Потреба за слободом и животом гдје страх није свакодневица сасвим је јасна и разумљива. Пандемија је значајно утицала на нашу рутину, распоред и функционисање. Међутим, у сваком злу има и нешто добро. Вријеме је напокон постало значајна категорија, а већина почиње паметније да га распоређује. Преостаје нам само да се запитамо да ли ће ова, већ свима стресна ситуација, пронаћи крај свог постојања, онако као што нам је и дошла - неочекивано или ће нас још притискати?

​Семберија инфо - Љубица Божић