ГОРАН ПЕРКИЋ, ФОЛКЛОРИСТА, КОРЕОГРАФ, УМЈЕТНИК И ГОТОВО ПЕТ ДЕЦЕНИЈА ЧЛАН СКУД-А СЕМБЕРИЈА
Горан Перкић је кореограф и умјетнички руководилац Српског културно-умјетничког друштва ,,Семберија“ већ 38 година, а члан готово пет деценија, те са близу хиљаду настапа. Посветивши СКУД-у ,,Семберија“ велики дио свог живота и неизмјерно много труда, исписао је и још исписује историју овог друштва и његове многобројне успјехе.
Горан Перкић је рођен 12. августа 1960. године у Бијељини, гдје завршава основну, а затим и Пољопривредну школу. Фолклораш је од своје тринаесте године, најприје у фолклорној секцији ОШ ,,Радојка Лакић“, данас је то ОШ ,,Свети Сава“, а исте године када је заиграо у школској секцији,1973 године, на позив кореографа КУД-а ,,Семберија“ Мирсада Дервишевића Ђермана, прелази у то градско друштво.
-Први наступ с КУД-ом ,,Семберија“ имао сам у касарни поводом Дана ЈНА, гдје смо извели ,,Црну Траву“, а затим је, сјећам се, услиједио наступ на Тјентишту, гдје смо наступили пред учесницима радне акције“, присјећа се Горан Перкић, који послије завршетка средње школе, 1978.године одлази у Београд гдје уписује етнологију на Филозофском факултету, а одмах се учлањује и у Академско културно-умјетничко друштво ,,Бранко Крсмановић“ у које се врло брзо уклопио.
У популарном ,,Крсманцу“ проширује своја знања радећи са тада најеминентнијим кореографима, од којих издваја Бранка Марковића.
Године 1981, током служења војног рока у Чачку, урадио је нешто што сматра својим првим кореографским радом.
-Команда касарне ме задужила да поводом 22. децембра, Дана армије, направим слет. Са 1800 учесника, које су чинили војници, ученици свих средњих школа и старији основци, на чачанском стадиону сам направио спектакл. Тада сам схватио да могу да радим као кореограф“, каже Перкић, који се по одласку у Београд на студије и играјући у ,,Крсманцу“ посвећује и проучавању фолклора.
Стручна знања из области народних игара, пјесама и обичаја стицао је похађањем бројних семинара и школа фолклора.
-Био сам жељан знања и почео сам одлазити на семинаре. Посебно вриједно је било то што сам похађао Бодијску школу фолклора коју је водио Загрепчанин др Иван Иванчан, истраживач фолклора, етнолог, кореограф и дугогодишњи умјетнички руководилац ансамбла ,,Ладо“. Била је то сјајна прилика да сви који смо похађали ту школу, некада најсадржајнију и најорганизованију школу учитеља фолклора, научимо свих шест етнокореолошких зона, од Вардара до Триглава,“ истиче Перкић.
Године 1982., збор личних разлога, а везаних за породицу, завршава играчку каријеру, враћа се у родни град, да би 1983. дошао на мјесто кореографа у КУД ,,Семберија“. Тада је предсједник друштва био Синиша Кајмаковић и њих двојица су силном енергијом градили и јачали ансамбл. Поставили су себи задатак да направе културно-умјетничко друштво који ће у том тренутку бити максималан, а говорили су да ће сигурно успјети, јер дјеца и млади имају потенцијал да се развијају, треба им само дати шансу и радити са њима. Потврда томе била је и прва кореографија коју је Перковић поставио доласком на мјесто кореографа, а то је разиграно, богато, полетно ,,Бранково коло“, коле које пршти љепотом сатканом од игара из свих република које су чиниле Југославију.
-Тада је фолклорно друштво имало само пет парова, за непуна два мјесеца број се повећао на око 40 играча, а данас их је преко 700, од којих 150 у секцији ветерана“, наводи Перкић.
Један од вриједнијих доприноса Горана Перкића свакако је онај на подручју кореографије, уобличавању образаца игре естетском димензијом за сценску примјену. Такав је примјењени рад произашао из интензивног теренског рада и анализе, те обрадом фолклорних игара новом изврсношћу на сцени.
Неуморно трагајући и истражујући народне игре и пјесме везане уз обичаје, те годишње и животне циклусе, обрађивао је и различита подручја Балкана као цјелину разноврсних мотива локалних образаца игре, а посебно истичемo она везана за наш крај, за Семберију.
Један од највећих успјеха у домену фолклора је постављање ,,Лазарица“ на сцену 1985. године. Поред ове кореографије поставио је и тако сачувао од заборава традиционалну ,,Семберску свадбу“, а ту је и наша традиција ,,Извикивање шљемена“, те обичај ,,Петровданског лилања“.
Перкић фолклорне игре на сцени доживљава као средство за изражавање културног идентитета и покретачку снагу многих друштвених акција. У тренутку у којем живимо много се говори и ради на ревитализацији и очувању народних обичаја, ношњи и игара, па је Перкићев рад велики допринос томе и гарант успјеха у будућности.
-Наше ,,Петровданско лилање“ Светлана Азањац је представила у тв емисији другог програма РТС-а ,,Српски источњаци“, те смо тако уврштени и у заједницу обичаја српских источњака“, напоминие Перкић чије, име је постало синоним за вишедеценијски врхунски рад СКУД-а ,,Семберија“. ,,Читава Европа зна за СКУД ,,Семберију“, поносно истиче Горан Перкић који током свог цјелокупног дугогодишњег рада у фолклору настоји да што више дјеце учини сретном и задовољном и да развија код њих љубав према игри и пјесми, традицији и човјеку и да тако да допринос развоју културе бијељинског краја.
Семберија инфо
Горан Перкић је рођен 12. августа 1960. године у Бијељини, гдје завршава основну, а затим и Пољопривредну школу. Фолклораш је од своје тринаесте године, најприје у фолклорној секцији ОШ ,,Радојка Лакић“, данас је то ОШ ,,Свети Сава“, а исте године када је заиграо у школској секцији,1973 године, на позив кореографа КУД-а ,,Семберија“ Мирсада Дервишевића Ђермана, прелази у то градско друштво.
-Први наступ с КУД-ом ,,Семберија“ имао сам у касарни поводом Дана ЈНА, гдје смо извели ,,Црну Траву“, а затим је, сјећам се, услиједио наступ на Тјентишту, гдје смо наступили пред учесницима радне акције“, присјећа се Горан Перкић, који послије завршетка средње школе, 1978.године одлази у Београд гдје уписује етнологију на Филозофском факултету, а одмах се учлањује и у Академско културно-умјетничко друштво ,,Бранко Крсмановић“ у које се врло брзо уклопио.
У популарном ,,Крсманцу“ проширује своја знања радећи са тада најеминентнијим кореографима, од којих издваја Бранка Марковића.
Године 1981, током служења војног рока у Чачку, урадио је нешто што сматра својим првим кореографским радом.
-Команда касарне ме задужила да поводом 22. децембра, Дана армије, направим слет. Са 1800 учесника, које су чинили војници, ученици свих средњих школа и старији основци, на чачанском стадиону сам направио спектакл. Тада сам схватио да могу да радим као кореограф“, каже Перкић, који се по одласку у Београд на студије и играјући у ,,Крсманцу“ посвећује и проучавању фолклора.
Стручна знања из области народних игара, пјесама и обичаја стицао је похађањем бројних семинара и школа фолклора.
-Био сам жељан знања и почео сам одлазити на семинаре. Посебно вриједно је било то што сам похађао Бодијску школу фолклора коју је водио Загрепчанин др Иван Иванчан, истраживач фолклора, етнолог, кореограф и дугогодишњи умјетнички руководилац ансамбла ,,Ладо“. Била је то сјајна прилика да сви који смо похађали ту школу, некада најсадржајнију и најорганизованију школу учитеља фолклора, научимо свих шест етнокореолошких зона, од Вардара до Триглава,“ истиче Перкић.
Године 1982., збор личних разлога, а везаних за породицу, завршава играчку каријеру, враћа се у родни град, да би 1983. дошао на мјесто кореографа у КУД ,,Семберија“. Тада је предсједник друштва био Синиша Кајмаковић и њих двојица су силном енергијом градили и јачали ансамбл. Поставили су себи задатак да направе културно-умјетничко друштво који ће у том тренутку бити максималан, а говорили су да ће сигурно успјети, јер дјеца и млади имају потенцијал да се развијају, треба им само дати шансу и радити са њима. Потврда томе била је и прва кореографија коју је Перковић поставио доласком на мјесто кореографа, а то је разиграно, богато, полетно ,,Бранково коло“, коле које пршти љепотом сатканом од игара из свих република које су чиниле Југославију.
-Тада је фолклорно друштво имало само пет парова, за непуна два мјесеца број се повећао на око 40 играча, а данас их је преко 700, од којих 150 у секцији ветерана“, наводи Перкић.
Један од вриједнијих доприноса Горана Перкића свакако је онај на подручју кореографије, уобличавању образаца игре естетском димензијом за сценску примјену. Такав је примјењени рад произашао из интензивног теренског рада и анализе, те обрадом фолклорних игара новом изврсношћу на сцени.
Неуморно трагајући и истражујући народне игре и пјесме везане уз обичаје, те годишње и животне циклусе, обрађивао је и различита подручја Балкана као цјелину разноврсних мотива локалних образаца игре, а посебно истичемo она везана за наш крај, за Семберију.
Један од највећих успјеха у домену фолклора је постављање ,,Лазарица“ на сцену 1985. године. Поред ове кореографије поставио је и тако сачувао од заборава традиционалну ,,Семберску свадбу“, а ту је и наша традиција ,,Извикивање шљемена“, те обичај ,,Петровданског лилања“.
Перкић фолклорне игре на сцени доживљава као средство за изражавање културног идентитета и покретачку снагу многих друштвених акција. У тренутку у којем живимо много се говори и ради на ревитализацији и очувању народних обичаја, ношњи и игара, па је Перкићев рад велики допринос томе и гарант успјеха у будућности.
-Наше ,,Петровданско лилање“ Светлана Азањац је представила у тв емисији другог програма РТС-а ,,Српски источњаци“, те смо тако уврштени и у заједницу обичаја српских источњака“, напоминие Перкић чије, име је постало синоним за вишедеценијски врхунски рад СКУД-а ,,Семберија“. ,,Читава Европа зна за СКУД ,,Семберију“, поносно истиче Горан Перкић који током свог цјелокупног дугогодишњег рада у фолклору настоји да што више дјеце учини сретном и задовољном и да развија код њих љубав према игри и пјесми, традицији и човјеку и да тако да допринос развоју културе бијељинског краја.
Семберија инфо
