ПОДГОРА ИСПОД МАЈЕВИЦЕ: Сви бјеже из краја гдје су вода и ваздух на гласу
Мајевичко село Подгора занимљиво је по томе што је кроз историју три пута мијењало име. Некада се ово село звало Добрић, након тога Зло Село, да би негдје између 1957. и 1958. године коначно добило данашњи назив Подгора.
Србо Јовановић (67), пензионер, кога знају и по надимку Орловац, добро познаје овај дио Мајевице и село у коме је рођен.
-Наш први предак је овдје доселио некада давно. Ту су били само храстови, непрегледна шума и орлови су се легли. Испод куће је поток који зовемо Рјечица и он се улива у Јању. Шуме су одавно искрчене, људи се населише. Некада су два брата, Јован и Спасоје овдје доселили. Добили смо презиме по Јовану. Пуно се становништва доселило из Херцеговине у ове крајеве“, прича Србо Јовановић, истичући да се, по народном предању, село некада звало Добрић.
- Легенда казује, а легенде су, ипак, само легенде, да су мјештани некада убили бега, да су турски освајачи рекли, ,,какав Добрић, то је Зло Село”, и остаде такав назив дуго, све до 1958. године. Био је референдум организован, па се предлагало да се село поново назове Добрић или Подгора. Превагнуо је један глас. Ово наше село је под Мајевицом, на путу ка Тузли. Некада је главни каравански пут од Тузле ка Бијељини ишао преко Бусије. Одувијек се овдје живјело од сточарства и пољопривреде, и оно мало шуме што се имало. Моја супруга Даринка и ја смо најмлађи сада у Подгори. Имали смо прије рата 170 домаћинстава, а сада у Подгори нема ни стотину становника. Пуно је празних кућа, прича Србо Јовановић, истичући да се ни дјевојке једно вријеме нису хтјеле удавати у село са ружним именом.
Прије шездесетак година, каже Србо Јовановић, у Подгори је било 110 ђака. Већ двије или три године школа је затворена.
Драгица Јовановић, која испред куће има малу продавницу, показује нам пут за Козји До, гдје се налази ловачка кућа. Она каже да је природа испод Мајевице, у Подгори, изузетно лијепа, али, све мање је становника, јер сви бјеже из крајева гдје су само зрак и вода на гласу.
-Плашим се каже, да ће све ово једног дана опустјети и постати један велики национални парк, гдје ће се виђати само птице и дивљач’’.
Семберија инфо
Србо Јовановић (67), пензионер, кога знају и по надимку Орловац, добро познаје овај дио Мајевице и село у коме је рођен.
-Наш први предак је овдје доселио некада давно. Ту су били само храстови, непрегледна шума и орлови су се легли. Испод куће је поток који зовемо Рјечица и он се улива у Јању. Шуме су одавно искрчене, људи се населише. Некада су два брата, Јован и Спасоје овдје доселили. Добили смо презиме по Јовану. Пуно се становништва доселило из Херцеговине у ове крајеве“, прича Србо Јовановић, истичући да се, по народном предању, село некада звало Добрић.
- Легенда казује, а легенде су, ипак, само легенде, да су мјештани некада убили бега, да су турски освајачи рекли, ,,какав Добрић, то је Зло Село”, и остаде такав назив дуго, све до 1958. године. Био је референдум организован, па се предлагало да се село поново назове Добрић или Подгора. Превагнуо је један глас. Ово наше село је под Мајевицом, на путу ка Тузли. Некада је главни каравански пут од Тузле ка Бијељини ишао преко Бусије. Одувијек се овдје живјело од сточарства и пољопривреде, и оно мало шуме што се имало. Моја супруга Даринка и ја смо најмлађи сада у Подгори. Имали смо прије рата 170 домаћинстава, а сада у Подгори нема ни стотину становника. Пуно је празних кућа, прича Србо Јовановић, истичући да се ни дјевојке једно вријеме нису хтјеле удавати у село са ружним именом.
Прије шездесетак година, каже Србо Јовановић, у Подгори је било 110 ђака. Већ двије или три године школа је затворена.
Драгица Јовановић, која испред куће има малу продавницу, показује нам пут за Козји До, гдје се налази ловачка кућа. Она каже да је природа испод Мајевице, у Подгори, изузетно лијепа, али, све мање је становника, јер сви бјеже из крајева гдје су само зрак и вода на гласу.
-Плашим се каже, да ће све ово једног дана опустјети и постати један велики национални парк, гдје ће се виђати само птице и дивљач’’.
Семберија инфо
