БОЖАНА ГУЖВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ОКРУЖНОГ ПРИВРЕДНОГ СУДА БИЈЕЉИНА: Од експедитивности суда зависи и квалитет пословног окружења :: Semberija INFO ::

 

БОЖАНА ГУЖВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ОКРУЖНОГ ПРИВРЕДНОГ СУДА БИЈЕЉИНА: Од експедитивности суда зависи и квалитет пословног окружења


Бијељински Окружни привредни суд оцјењиван је у протеклим годинама као један од најекспедитивнијих, односно најажурнијих привредних судова у Републици Српској. Божана Гужвић већ шест година успјешно обавља функцију предсједника и судије Окружног привредног суда у Бијељини. 

Оцјењујући рад суда у протеклој 2020. години, коју је обиљежила пандемија вируса корона, али и рад у претходним годинама које су обиљежили компликовани и тешки предмети који су се односили на стечајеве у Бобар банци, Фабрици глинице Бирач и бијељинској Фабрици шећера, Божана Гужвић каже да је Окружни привредни суд у Бијељини, као специјализована привредно – правна о правосудна институција, од почетка оснивања имао турбулентан рад.

- Имали смо проблеме са кадровском непопуњеношћу, јер смо константно имали мањак од још једног судије.
У вријеме оснивања суд је имао по систематизацији пет судијских функција, од којих је једна предсједник суда.
Та ситуација се промијенила у 2018. години када смо добили још једну судијску позицију и сада је то један оптималан број судија за рад по предметима овог суда. Осим проблема судијске непопуњености, који је успјешно ријешен, овај суд, стицајем околности и због подручја које покрива својом надлежношћу, а то су градови Бијељина и Зворник, општине Угљевик, Лопаре, Сребреница и Братунац, у раду је имао изузетно тешке предмете. Ту, прије свега, мислим на стечај у Фабрици глинице Бирач, који је отворен у 2013. години и још увијек се чека на његов завршетак. Стечај Бобар банке је са собом донио превелик број предмета, а ту је и поновљени стечај у Фабрици шећера. Што се тиче првог стечаја у Фабрици шећера, он је имао и свој кривични епилог, а ријеч је о пресуди за организовани криминал. Новотворени стечај је носио терет и тог поступка. Извјесно је да је тај стечај при крају. Остала је још једна парница по тужби ,,Тамола”, фирме са Дјевичанских острва против Фабрике шећера. Мислим да је та парница при крају. Што се тиче Бобар банке, остало је још неколико неријешених спорова. Највећи број спорова је овај суд ријешио, а међу тим споровима највећи удио су чинили спорови Бобар банке против бивших радника Банке. Остаје нам још окончање стечаја за Фабрику глинице Бирач. Чекамо одлуку Уставног суда у предмету по апелацији литванске Укио банке против пресуде овог суда. Имамо још неколико спорова који, можда, и неће значити много за окончање стечаја. Чекамо да се посложе коцкице по питању продаје потраживања институција Републике Српске. Немамо информације да ли је тај поступак окончан и овај стечај је тренутно ,,на чекању”, јер још нису сазрели сви услови за његово окончање".

Божана Гужвић истиче да је 2019. година била изузетно повољна са аспекта остварених резултата у овом суду, тако да су резултати из те године на почетку 2020. године давали наду и увјерење да ће суд бити још ажурнији и да ће се приближавати оптималним роковима за окончање предета, али, то се због пандемије није догодило.

- Пандемија се одразила на рад и ове правосудне институције, тако да смо од половине марта до првог јуна 2020. године, када смо поново активирали рад у суду, одгађали сва рочишта у суду. Суд није био затворен. Организовали смо смјенски рад како би нас било што мање у неадекватном и пренатрпаном простору. Активирајући поново предмете првог јуна прошле године, успјели смо до краја године да ријешимо велики број предмета. Очекујемо да ће ова година бити кључна, када је у питању смањење далеко већег броја неријешених предмета. Ми смо, на примјер, првог јануара 2020. године имали неријешених 1.288  предмета, док смо 31. децембра прошле године имали неријешених 1.315 предмета. То је било незнатно повећање броја неријешених предмета, што нам даје наду да ћемо у овој години имати далеко боље резултате рада”.

Што се тиче стечајева, Божана Гужвић каже да овај суд биљежи константан пад броја неријешених предмета.

- Уз рјешавање парница које прате одређени стечај, увијек имамо и неки управни спор или неке друге околности које могу утицати на завршетак стечаја. Почетком прошле године имали смо неријешена 32 предмета стечаја, да бисмо на крају прошле године имали 29 неријешених стечајева. Што се тиче ликвидација фирми, а ријеч је о далеко једноставнијим поступцима, ми смо на почетку прошле године имали 15 неријешних предмета ликвидација, док смо на крају године имали 12 неријешених ликвидација фирми. И у том случају је смањен број неријешених предмета. Привредни судови, као судови специјалне надлежности, баве се посљедицама нечијих радњи, пропуста, злоупотреба начела у заснивању облигационих односа. Првенствено мислим на злоупотребу начела савјесности и поштења у заснивању односа. Говоримо о лику и дјелу наших пословних субјеката. Имамо и неке друге околности, као што је криза, пандемија, када и најјачи или најбољи морају мало успорити пословање до опоравка тржишта. Сматрам да, унаточ таквим околностима, ми имамо добро пословно окружење. Можемо само говорити о лошим пословним субјектима, односно о онима који не поступају у складу са начелом савјесности и поштења. Генерално гледајући, овдје имамо често присутне одређене странке, што више говори о њима, а не о раду суда. Имате и пословне субјекте за које знамо само толико да су регистровани, да раде поштено и савјесно свој посао. И таква предузећа имају, вјероватно, пословних криза, али их рјешавају у пословном духу, избјегавајући судске спорове. Никако, дакле, не можемо говорити о лошем пословном окружењу, али простора за унапређење пословања сигурно има. У том контексту видим и улогу једног специјализованог привредног суда, да својим судским одлукама примора привреднике и пословне субјекте да се у пословној сфери и на тржишту понашају у духу начела савјесности и поштења. То посебно важи, уколико је ријеч о уласку домаћих привредних субјеката у аранжмане са страним привредним субјектима, уколико желимо привући страни капитал. Добро пословно окружење огледа се и у способности привредних судова да у разумним роковима рјешавају привредне спорове, опет, наравно, и са аспекта привлачења страног капитала на наше подручје”, каже Божана Гужвић, предсједник Окружног привредног суда у Бијељини.

Семберске новине - Семберија инфо