Миљан Шарић је у свијету спорта од своје седме године. Био је успјешни кошаркаш који је носио дрес репрезентације Босне и Херцеговине, али повреда подлактице коштала га је каријере, те се његово бављење кошарком завршава 22. јуна 2018. године. Међутим, Миљан је скупио снагу да настави даље, те се вратио са истом дозом енергије, али овај пут у другој улози. Након годину дана одсуства из спорта, те учења и едукације на свим пољима везаним за струку, постао је сертификовани фитнес тренер и тренутно одржава приватне тренинге како би помогао спортистима и рекреативцима да постигну своју идеалну форму.



Како је почело Ваше интересовање за овај посао? Шта Вас је навело да изаберете професију персоналног тренера?

- Након повреде подлактице нисам више био у могућности да се професионално бавим кошарком. Моја жеља је била да останем у сфери спорта, али да се бавим нечим гдје ћу моћи да дам сто посто од себе. Прва опција била је да постанем кошаркашки тренер, јер је кошарка била моја прва љубав, али како је вријеме одмицало схватио сам да није исто бити играч и тренер. Морао сам да нађем неко друго рјешење и почео сам да радим са спортистима на њиховој физичкој припреми. Када сам видио да се проналазим на том пољу, да су ме спортисти са којима сам радио завољели и прихватили мој начин рада, почео сам да се усавршавам. Добио сам сертификат код Марина Башића, кондиционог фитнес тренера из Загреба, али и поред тога свакодневно се трудим да се и сам усавршавам уз помоћ интернета, чланака, новина и књига. Уз велику подршку родитеља, брата и дјевојке, уз веома малу уштеђевину, али уз велико срце и вољу, успио сам да отворим свој Personal Training Studio. Главни циљ је био спровођење индивидуалних тренинга, али временом, због великог интересовања, одлучили смо да направимо неколико мини група од максимално осам особа. Сматрам да на тај начин људи који долазе на тренинге имају много већу посвећеност од стране тренера, него што је то случај са групама које броје око 30 људи. Свјестан сам да је био велики ризик када сам тек ушао у овај посао, али сав мој труд и упорност су довели до тога да ја данас имам око 80 људи који редовно долазе на моје тренинге и могу рећи да сам заиста поносан оним што сам постигао до сада.



Која је предност персоналног тренера у односу на класичан одлазак у теретану?

- Одлазак код персоналног тренера има ту предност да увијек имате особу која ће вам на исправан начин показати како се раде одређене вјежбе, да вам направи план и програм тренинга, али и план и програм исхране. Такође, персонални тренери имају дозу енергије коју преносе на вјежбаче, а коју има мали број људи. Сматрам да посједујем ту енергију и да успјевам у томе да извучем и последњи атом снаге из својих вјежбача када је то потребно. Дакле, са једне стране, тренер треба да буде и мотиватор.

Сезона празника је увелико иза нас и то је био период када смо сви мање водили рачуна о исхрани и након тог периода већина одлучи да треба почети са тренинзима. Које је право вријеме за почетак тренирања и за праве резултате?

По мом мишљењу је увијек право вријеме за почетак тренирања. Код мене нема "од понедељка ћу", "од сутра ћу", "од петка ћу" - сваки тренутак је право вријеме да се покренете и почнете са тренинзима. Такође, сматрам да не постоји одређена старосна граница када су тренинзи у питању. Уколико немате лоше здравствено стање, свима се може прилагодити интензитет тренинга. Постоје и одређене вјежбе за дјецу када је у питању исправљање постуре, координација покрета, мобилност покрета и слично. Људи треба тренинг да уврсте у своју свакодневицу и да им то буде начин живота, а не неко оптерећење и начин за скидање килограма. Тренинг даје много више бенефита и то је нешто без чега ја не бих могао живјети.



Осим рекреативаца, повјерење Вам поклањају и многи спортисти. Да ли се и на који начин разликују тренинзи са спортистима у односу на рекреативце?

- Тренутно сам кондициони тренер у Одбојкашком клубу "Радник" Бијељина и поред њих имам још око 20 спортиста који тренирају у мом студију. Ту су рукометаши, фудбалери и кошаркаши, а ту је и боксер Раденко Томић који је репрезентативац БиХ. Свакако да се њихови тренинзи разликују од тренинга рекреативаца. Трудим се да сваком спортисти, за одређени спорт, прилагодим тренинг како бих му помогао на његовом путу да буде у што бољој форми. Нјихови тренинзи су знатно тежи и увијек инсистирам на томе да дају свој максимум, јер сматрам да је јак тренинг пут до успјеха.

У данашње вријеме заступљен је ужурбан, а самим тим и нездрав начин живота. Како бисте Ви подстакли људе да почну да тренирају?

- Прије свега, не треба да чекају да се њихово здравствено стање погорша како би почели са тренинзима. Треба сви да буду свјесни да нам тренинг првенствено помаже да будемо здрави, а самим тим долазимо и до лијепог изгледа.

За веома кратак временски период остварили сте велики успјех када је Personal Training Studio у питању. Који су Ваши даљи планови за будућност?

- Желим првенствено да што више времена посветим себи и свом усавршавању. Моје амбиције су увијек биле огромне и желим свим људима који су ми указали своје повјерење, да то повјерење и оправдам, тако што ћу улагати у себе, у свој тим, као и у простор и реквизите за тренирање. Од 1. јула, па све до данас, све је већи број људи који су заинтересовани за наше тренинге. Простор за  тренирање нам је постао мали и сматрам да ћемо у наредном периоду, уколико се све коцкице сложе, успјети у томе да направимо већу дворану и да људима пружимо још бољу услугу.

Семберија инфо - Разговарала и фотографисала Љубица Божић