Бијељински пензионер Ђорђо Божић (71), након завршене Учитељске школе у Бијељини, у Сарајеву је крајем 1973. године завршио Вишу управну школу. Радио је двије године у општини Угљевик, да би од 1976. године добио посао секретара у Графичком предузећу “Босна” у Бијељини. Радио је пуних 28 година у графичкој дјелатности, све негдје до 2004. године. 



Божић је још у младости, како каже, препознао свој таленат за сликарство, али га је посао приморавао да се бави израдом и усаглашавањем самоуправних аката, тако да је сликарство остало негдје у запећку.

“У младости, и касније као породичан човјек, напорно сам радио, како у предузећу, тако и на њиви. Са супругом сам сијао по пет дунума кромпира, садио купус. Није ми тада било до сликарства. Млади људи данас одлично живе, у односу на моју генерацију. Након губитка посла у штампарији “Графосемберија” отворио сам приватну књижару. Десетак година сам уплаћивао себи доприносе за пензионо и негдје прије седам година догурах и до пензије. Појавио се тада вишак слободног времена, па не знам како да га потрошим. Одем код фризера Вукашина Василића Бенеша у фризерски салон и видим да он шиша и слика. Сјетим се својих сликарских преокупација, те се прије десетак година учланих у Удружење ликовних умјетника “Свети Лука”. Тако је кренуло моје ликовно и умјетничко изражавање”.

Ђорђо каже да је у протеклих десетак година насликао више од педесетак слика. Учествовао је на бројним колективним изложбама, а жеља му је да организује и самосталну изложбу.



“Учио сам од дD?угих, корак по корак, највише од ликовног педагога Стјепана Тонковића, изучавао сам вјештину цртања и сликарске технике, “крао” знање од Божидара Милијашевића, Горана Гатарића. Иако за технику уље на платну кажу да је тешка техника, и њу сам савладао. Камил Писаро, чувени сликар импресиониста, негдје је записао: “Ради и не обраћај пажњу на било шта друго. Све остало ће доћи”. И он је био самоук сликар, али је кансије завршио ликовну академију. Био је велики педагог, те су за њега говорили да је био тако добар, да би и камен научио да слика."

Божић је пуно слика поклонио, неке је и продао. Слика различите мотиве, бира оно што му је срцу најближе.

“Свака слика има лични печат и израз је тренутног стања умјетника који ју је насликао. Почињем сликати рано ујутро, уствари, планирам сваки дан. Дневно знам провести и по четири до пет сати уз неко платно. Све је то ствар дневне инспирације. Надам се да ћу, уколико ме здравље послужи, насликати још пуно добрих слика”, каже Ђорђо Божић, самоуки бијељински сликар.

Семберија инфо - Љ. Љубојевић