Марија Тица Ковачевић је млада Графити (Graffiti) умјетница из Ваљева, која тренутно живи и ради у Бијељини. Рођена је 1987. године у Книну, а завршила је Факултет за дизајн у Београду. Техника којом се Марија изражава је Стенсил арт (Stencil art), дио Пост-Графити (Post-Graffiti) покрета, односно Стрит арта (Street art), који своју историју почиње у Паризу 1960-их година, за вријеме студентских протеста.



Имала је више од десет изложби у БиХ и Србији, а једна од њих је и Бихенс (Behance) изложба у Бијељини, на којој је према гласовима публике однијела побједу, те освојила Бихенс Коин (Behance Coin) 2017. године. За себе каже да је једина жена у БиХ за коју је познато да живи од Графити умјетности, а ми смо јој поставили неколико питања о њеном раду, позицији Стрит арта у БиХ друштву, те плановима за будућност.

Шта је Стенсил арт и како си почела да се бавиш том умјетношћу?

- Стенсил арт је грана графита која је карактеристична по томе што се ради помоћу шаблона и спрејева. Ја сечем, цртам и прскам те шаблоне и што се користи више боја, то реалније и изгледа, тј. добија се илузија дубине. Стенсил арт-ом сам почела да се бавим 2009. године, што значи да то радим више од десет година и могу да кажем да имам добру праксу. Највише ме ангажују да украшавам зидове, фасаде или ме ангажују власници локала који желе да украсе њихов ентеријер. Пре него што сам почела да се бавим Стенсил арт-ом радила сам разним техникама, али никада нисам узела спреј у руке. Цели живот радила сам портрете и када сам открила да помоћу шаблона са спрејом могу да урадим портрет, морала сам да се окушам и у тој техници. Први портрет који сам урадила Стенсил арт-ом био је портрет Фриде Кало, а прву изложбу имала сам у свом Ваљеву 2004. године.



Које су најчешће теме и мотиви твојих радова? Шта те инспирише?

- Као што сам већ споменула, цели живот радим портрете и углавном су то портрети лепих жена и ту укључујем природне елементе као нпр. цвеће, а позната сам по томе што стављам и троуглове. Доста ми наручују слике. Углавном наручују портрете својих драгих људи, деце или пријатеља. Ту негде се уклапају и портрети познатих личности. Добра ствар у свему томе јесте да ја могу да урадим припрему неке слике или мурала пре него што почнем да радим. Дакле, неко може да види ту припрему и уколико му се нешто не допада, ја могу да урадим преправке како би и друга страна била задовољна, што је уосталом и најважније. 

Данас се мурали и графити често поистовјећују. Која је разлика?

- Мурали су првенствено били слике на зиду, радили су се са четкицама и то су била уметничка дела на зиду. Графити су били сасвим супротно од тога. Људи су временом спојили та два појма. Данас мурали могу да се раде и са спрејевима, што је некада било немогуће. Првенствено јер је било скупо, а није било толико различитих боја да би се комбиновале. Сада се један цели мурал може урадити са спрејевима, а да изгледа као слика. 



Графити су данас неизоставан сегмент урбане културе, но често се о њима говори као о чину вандализма. Гдје је у овом случају граница између умјетности и вандализма?

- Стрит арт и графити који имају неку дубљу поруку, уметничку претензију, не могу бити вандализам, за разлику од разних парола навијачких клубова и политичких странака. Не желим да људи мешају графите са нечим тог типа. Када су графити у питању постоји уметност и постоји "шврљање". Свако дете може да узме спреј и да "ишврља" било шта и било где, али то онда неће бити уметност. Рад са спрејевима се не учи у школи. Сви који су завршили уметничку школу, не могу рећи да су завршили Графити школу, што значи да су Графити уметници можда и надаренији јер су морали сами да уче и да схвате како се користи спреј. Зграде и зидови су свуда око нас, а многи нису свесни да и зид може да буде леп. 

Какав однос друштво у БиХ има према Граффити умјетности? У којој мјери се однос друштва у БиХ разликује од односа других европских земаља према овој умјетности?

- У другим земљама Графити уметници могу да живе од свог рада, цењени су, добијају спонзорства од компанија које производе спрејеве, тако да су самим тим у бољем положају него ми. Исто тако добијају доста легалних зидова да покажу свој таленат, улепшавају град и праве од њега туристичко место и много лепши амбијент. Мени би значило бар да су спрејеви јефтинији. Друга лоша страна је то што графити нису прихваћени и Графити уметност није схваћена. Желим да разбијем ту баријеру и да докажем да то није "шкрабање". Ја сам дошла из Србије, где је најпознатија београдска Стрит арт сцена која је пребогата, што му даје једну посебну уметничку ноту и душу. У Бијељини, где тренутно живим, је друга прича и моја жеља је да се то промени и да нестане етикета да је то "шкрабање", јер је то заиста уметност. 

Својим радовима си украшавала зидове широм свијета. Такође, имала си више успјешних изложби. Колико ти значе таква признања и који су твоји даљи планови?

- Свака слика и сваки мурал је нови изазов за мене, а добитна комбинација је свакако када се моја визија поклопи са визијом клијента. Тренутно имам урађене четири припреме за четири различита мурала, имам три наручене слике, као и три дигиталне илустрације. Што се тиче мурала, које највише волим да радим, три од четири су на "паузи" због тренутне ситуације са пандемијом корона вируса. У питању је један рок бар где треба да урадим и спољашњи и унутрашњи део. Међутим, да би могли да ме ангажују треба и они да почну са радом како би почели и са зарадом. Слична ситуација је и са једним свадбеним салоном који је тренутно затворен, јер нема свадби. Имам много припрема и много понуда, али тренутна ситуација не дозвољава реализацију многих. Ја се надам да ће се ускоро све стабилизовати и вратити у нормалан ток. План ми је да графите представим као уметност, не као вандализам. Моје радове људи могу пратити преко Фејсбук (Facebook) странице MoveRama и Инстаграм профила MoveRama_art.

​Семберија инфо - Љ. Божић