Виктор Иго је рекао да музика изражава оно што се не може рећи, а о чему је немогуће ћутати. Виртуоз на хармоници, наш суграђанин Душан Секулић, показао је да је хармоника нешто много више од синонима за свирање народне и фолк музике.

За портал Семберија инфо Секулић је, између осталог, открио на који начин је ушао у свијет музике, колико је студирање у Бечу утицало на то какав је музичар данас и који су његови планови за будућност.



Као петогодишњи дјечак открили сте своју љубав према класичној музици коју на иновативан и јединствен начин изводите на хармоници. На који начин сте ушао у свијет музике и одлучили да ће музика бити Ваш животни позив?

- Са пет година сам се први пут сусрео са хармоником, ставио је на леђа и мало "пробао" да добијем неку мелодију, али наравно то баш и није било нешто за шта се може рећи да спада под појам мелодије. Љубав према класичној музици, и према музици уопште, јавила се касније. Прво сам почео да идем приватно на часове народне музике, да бих се на наговор тадашњег наставника уписао у музичку школу и ту почиње моје даље повезивање са класичном музиком. Мада, морам признати да се та прва љубав према класичној музици јавила знатно касније, у средњој школи, јер као већину више ме је интересовало нешто друго, као на примјер спорт. Тек при упису на факултет сам био свјестан да ће музика бити нешто чим ћу се бавити и што ће бити мој животни позив.



Бавите се, осим свирања и компоновањем, а Ваше име познато је на свјетском нивоу у области класичне музике. Како је изгледао пут од основца са хармоником до, сада већ, некога ко ствара музичку магију?

- У средњој школи сам почео да компонујем неке једноставне мелодије и теме или фразице, а опет на факултету сам кренуо мало озбиљније да се посвећујем и томе. Мој пут са хармоником је можда јако сличан као и сваком другом дјетету, само што је можда било мало више истрајности, упорности и подршке свих људи око мене да успијем, али генерално рад, рад и само рад је кључ успијеха.

Животни пут одвео Вас у Беч, гдје сте живјели и студирали неколико година. Магистрирали сте на престижном Бечком конзерваторијуму ,,Франц Шуберт'' у класи мр Јовице Ђорђевића. Колико је он утицао на то какав сте музичар данас?

- Доста пута сам дао одговор на ово питање, сви професори су оставили свој неки траг и имали су утицај на моје даље усавршавање, али морам ипак издвојити професора Јовицу Ђорђевића, јер могу слободно рећи да је он од мене направио умјетника, како при самом свирању и понашању, тако и у схватању музике, са његовом реченицом: "Није битно да л' свираш гласно или тихо, или брзо или споро, битно је да успеш да изазовеш емоцију на концерту. Ако то једном урадиш успео си, а ако то урадиш више пута памтиће се наступ."
  
Као што је већ наведено, бавите се и компоновањем. Да Вам не мањка инспирације, доказују и ауторска дјела која сте створили у претходном периоду. Вјерујем да су све композиције Ваша "дјеца", али желим да нам окријете ту једну која се издваја од осталих и због чега?

- Никада нисам издвајао ниједну композицију коју сам створио, јер свака носи своју одређену причу или неки вид инспирације из које је та композиција настала. Међутим, ако морам да издвојим нека то буде "Сјећање", јер је била првенац од које је све кренуло, а која носи поруку коју до сада нико није открио. Доста ствари се види и лијепо је приказано у видеу, али нешто је и лијепо сакривено. 



Бијељинци су 2019. године имали прилику да уживају у музици на мало другачији начин. Са својим сарадницима припремили сте пројекат "Упознај музику" којим сте публику на концертима провели кроз Аргентину, Русију, Француску, џез, филмску, електро, свјетску, народну, али и класичну музику. Сада, након већ двије године, какви су Ваши утисци што се поменутог пројекта тиче и да ли планирате у будућности да изненадите своју публику нечим сличним?

- Има доста ствари са којима сам задовољан у вези са пројектом, а исто тако и оних којима нисам био задовољан. Задовољан сам одзивом и реакцијама публике. Доста ствари сам научио из различитих сфера и проширио нека знања из различитих области. Посјетиоци су имали сваки мјесец један концерт тотално различитог музичког жанра и са различитом поставком сцене, костима и самог амбијента, а при самој реализацији пројекта сви учесници су били из нашег града. Могло је бити много боље у смислу подршке институција надлежних за културу и образовање, јер сам и њих настојао да укључим, с обзиром да је то и била поента. Такође, било би много боље да сам концерте организовао на свака два мјесеца, а не на мјесец дана, јер могао бих све да спремим много лакше и вјероватно би све боље звучало и изгледало. Да ли ће бити нешто слично од мене овог типа опет не знам. Једино ако би неко хтио да преузме цијелу организацију, а ја да будем задужен за умјетнички дио. Тешко да бих  могао поново да организујем онако велики пројекат и да уз организацију још и свирам. 

Знамо да је пут до успијеха у послу којим се бавите веома тежак и понекад захтијева много одрицања. Према Вашем мишљењу, која је формула за успјех?

- Као што сам малоприје рекао, кључ успјеха је рад, рад и само рад, константно усавршавање, здрава подршка околине и вјеровање у то што радите. Треба имати циљ и тежити ка њему. 

За крај нашег разговора, желим да Вас питам који су Ваши планови за будућност и да ли постоји сарадња са неким коју желите да остварите?

Усљед ове ситуације са корона вирусом незахвално је да било шта планирам сем стваралачког дијела, да вјежбам и радим на себи, а када прође све ово лако ћемо планове направити. Доста ствари сам започео у смислу концерата који чекају само повољнију ситуацију да би могли бити одржани. Сам пројекат "Упознај музику" наставиће се у другим градовима, али тек када се ситуација смири. Има доста интересантних планираних сарадњи и могу да кажем да смо свашта спремили, али ипак чекамо неко боље вријеме за то.

​Семберија инфо - Љубица Божић