Љубинка Дајевић, референт у писарници Основног суда у Бијељини, прије три године је ушла у свијет сликарства. Како сама каже, без великих амбиција и жеље да се вине у неке умјетничке висине. Члан је Удружења ликовних умјетника ,,Свети Лука”.
 
-Сликарство сам схватила као експеримент, могућност да научим нешто ново. Сликам из чистог задовољства, онда када имам времена, када ме понесе инспирација. Још у дјетињству сам исказивала љубав према цртању, али ме живот одвео на другу страну. Прије три године сам почела похађати Сликарску радионицу ,,Сфумато” Споменка Ђекића. Била сам најстарија међу онима који су учили прве кораке у сликарству. У тој радионици сам осјетила неку позитивну енергију, могућност дружења и учења. Ђекић је бањалучки студент сликарства, одлично преноси знање на друге и то је пресудило. Уз његову несебичну помоћ, брзо смо учили. Давао нам је неопходне инструкције, правио корекције, уочавао и исправљао почетничке грешке”.
 
Љубинка Дајевић каже да сликарство схвата као хоби, јер слика из чистог задовољства. Насликала је до сада тридесетак пејзажа и мртвих природа. Велики број радова је поклонила пријатељима, познаницима, драгим људима.
​
“ Користим технику акварел, али цртам и оловком, користим сликарску креду. Већина мојих слика је настала у Сликарској радионици. Неке слике сам радила и код куће, у слободним тренуцима. Испуњавала сам на тај начин своје слободно вријеме. Након објава на фејсбуку, заинтересовали су се за мој рад и пријатељи, рођаци који живе у иностранству. Помогли су ми, тако што су ми обезбиједили прибор, платно, неопходан сликарски материјал”.



Љубинка каже да ће сликати све док јој то причињава задовољство и док похађа Сликарску радионицу ,,Сфумато”. Све то ради, како каже, без великог оптерећења. Можда је то и најбољи образац за настајање квалитетних умјетничких дјела.
 
Семберија инфо