Давне 1888. године Франо Ванек, предузимач из Новог Села код Бијељине, изградио је у ужем центру Бијељине, на путу ка Поповима и Новом Селу,  велику и модерну здраду од цигле за први паромлин у Семберији.

Зграда паромлина у то вријеме, својом величином, изазивала је чуђење пролазника, јер се тада налазила ван града, на пољани, далеко од насеља и комуникација. Семберци су шапатом причали како Ванек гради “велику воденицу” коју неће покретати “вода, ни ријеке, ни потока, већ водена пара”, што ће настајати од кључале воде. Градња паромлина трајала је двије године. Парна машина  (парњача или локомобила) за Ванеков млин на новоселској цести, набављена је у Будимпешти. Паробродом лопаташем допремљена је Дунавом и Савом у Босанску Рачу, а до градилишта у Бијељини довезена је уз помоћ дванаест пари волова и три коњске запреге. Ванеков паромлин био је први у Семберији и у овом дијелу Босне. Сељаци су долазили на паромлин као на чудо, да би се увјерили да им воденице поточаре више неће требати и да њихов хљеб неће зависити од ријечних водостаја и падавина.

Након што је Комисија за очување националних споменика БиХ ових дана Ванеков млин прогласила за национални споменик, Тања Лазић, историчар у Музеју Семберије, каже да ће директне ингеренције над овим националним спомеником прећи на Завод за заштиту споменика и споменичког насљеђа РС, али да ће и локална заједница морати преузети дио бриге о објекту Ванековог млина, уз обавезу изналажења финансијских средстава за његово  реструктирање и очување у изворном облику.

Семберија инфо